Pišem ovaj tekst na engleskom, iako se obraćam pre svega čitaocima u Srbiji. Činim to zato što zbog preokupacije globalnim krizama, kao što su rat u Ukrajini, odnosi Sjedinjenih Država i Kine, pandemija i tako dalje, veoma mali broj ljudi u svetu zna šta se danas događa na Balkanu i kakva je uloga EU u tim procesima.

Seoce Licerat (Lützerath), između Kelna, Ahena i Diseldorfa, većih gradova u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, već nekoliko godina je predmet teških ekoloških bitaka, dakle izvesno nije posledica „nužde“ prelaska na grejanje na ugalj zbog rata u Ukrajini.

Nedavno je predsednik Aleksandar Vučić na godišnjoj konferenciji za novinare (4. januara) sa naglašenim zadovoljstvom rekao da je kurs nacionalne valute, krećući se oko 117-118 dinara za jedan evro, u poslednjih 10 godina ostao „čvrst kao stena“. Da li je to zbilja dobro i pohvalno?

Nedovoljno se razume veza između raspada Jugoslavije i rata u Ukrajini. Kao presedan za rusko priznanje i aneksiju Krima 2014. i delova istočne Ukrajine prošle godine Vladimir Putin i njegovi saveznici često se pozivaju na slučaj Kosova, nekadašnje južne srpske pokrajine koja je 2008. proglasila nezavisnost.

Prva i najpopularnija teorija tumači ovaj rat kao sukob između demokratije i autokratije. Ona polazi od premise da Rusijom upravlja diktator, dok Ukrajinu vodi legitimno izabrani predsednik. Ali takav pristup zanemaruje neke činjenice, na primer da je do smene vlasti u Ukrajini 2004. došlo usled revolta zbog nepoštenih izbora ili da je prevrat 2014. bio puč protiv legitimno izabranih vlasti.