Od nedavne preteće reakcije Pokreta socijalista zbog lažnog naloga Aleksandra Vulina do vremena kada se Vuk Jeremić snagom ministarskog položaja branio od podsmeha, prošla je cela decenija ispunjena mukama domaćih političara da se izbore s raznim vidovima kritike na Tviteru i da od te mreže izvuku više koristi nego štete.

Kakav osećaj prati one koji se u Srbiji usude da kažu istinu? “Vrlo uznemirujuć, jer vas često niko ne čuje”, kaže za Istinomer Danilo Ćurčić, koordinator Inicijative A11. Cena tog “luksuza” se, po rečima Sonje Tošković, izvršne direktorke Beogradskog centra za ljudska prava, ogleda u činjenici da su se mnogi nezavisni branioci i braniteljke ljudskih prava u 2020. godini našli na “crnoj listi” Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Novinarstvo je, kaže, njen način da ljudima iskaže ljubav. Svi smo videli koliko je neustrašiva, a ona se divi hrabrosti svakoga ko pošteno radi svoj posao i živi samo od plate.

U simulaciji institucija, pravne države i sloboda, kao dubok krik odjekne glas “u cara Trojana kozje uši”! Građanin Aleksandar Obradović učinio je upravo to - prstom je pokazao gde je to počelo da truli i ko ima “uši”, hrabrim glasom razbio je staklenu i dogovorenu tišinu. Od kada je procurela vest o njegovom hapšenju (i to s nekoliko nedelja zakašnjenja), priča o uzbunjivaču daleko se čula. Mnogo dalje od Krušika, Valjeva i političkih memljivih ćoškova po Beogradu. Za njegov slučaj zainteresovala se i fondacija Amal Kluni... A on, iako mu se život izokrenuo - ne kaje se. Koliko Obradovića je potrebno da počne ozdravljenje ovog društva?

Posebno je opasno kada ljudi s ekspertizom u jednoj oblasti nastupaju kao „univerzalni eksperti“ i interpretiraju i prenose znanja iz oblasti u kojima su zapravo laici, kao i publika - kaže psihološkinja dr Iris Žeželj, vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u razgovoru o neodoljivoj zavodljivosti teorija zavere na koje skoro niko nije imun.