Tri femicida u svega sedam dana ponovo su otvorila pitanje zbog čega institucije ne uspevaju da zaštite žene koje prijavljuju nasilje, ali i zašto se ubistva žena u javnosti i dalje tretiraju kao pojedinačni zločini, a ne kao posledica duboko ukorenjenog rodno zasnovanog nasilja. Sagovornice Mašine, programska direktorka FemPlatza Kosana Beker i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Jelena Petković, upozoravaju da je reč o dva povezana problema: izostanku institucionalne odgovornosti i medijskoj praksi koja dodatno narušava dostojanstvo žrtava.

U svetu lokalnog novinarstva, gde se medijski radnici često suočavaju sa izborom između prećutkivanja istine i egzistencijalne neizvesnosti, Sanja Petrov i njen tim su 2020. godine pokrenuli portal „Slobodna reč“ u Vranju. Nastao kao odgovor na „šupljinu“ u informisanju i potrebu da se zagrebe „iza vesti“, ovaj medij je sebi postavio misiju povratka integriteta profesiji u okruženju gde su mnogi medijski kapaciteti pod kontrolom režima. Za Sanju, urednicu portala „Slobodna reč“, biti nezavisan novinar na lokalu znači balansirati između misije informisanja građana i surove realnosti u kojoj novinari, prema njenim rečima, često bivaju ili „žaljeni ili pljuvani“, dok finansijski opstanak redakcije zavisi isključivo od donatora koji podržavaju slobodu medija.

Savet će morati da odlučuje o nizu važnih pitanja, uključujući raspisivanje javnih konkursa za imenovanje novih članova upravnih odbora RTS-a i RTV-a, te rešavanje pritužbi na red emitera koje su mesecima stajale u fiokama.