Siromašnim narodima, kao i siromašnim slojevima svakog društva odgovara kada im neko nešto deli iz zajedničke kase u šta nisu uložili ni delić rada, pameti, znanja i energije. Svaka buduća struktura vlasti suočiće se sa izazovima tog psihološkog nasleđa

Aforističar i antologičar Aleksandar Baljak jednom je rekao „Aforizam je dribling duha na malom prostoru“. Verovatno mu je taj dobar dribling doneo sedam domaćih književnih nagrada do sada, ali je poslednjom „Nemam reči“, u kojoj je sabrao 2.500 svojih izabranih misli u poslednjih šest godina, čini se, naišao na dobro postavljenu odbranu. Knjiga je izašla krajem prošle godine, a nekoliko meseci kasnije, postala je predmet rasprave autora i dvojice članova Beogradskog aforističarskog kruga (BAK) zbog načina na koji je (ne)održano žiriranje za nagradu tog kluba. Baljak kaže da su mu neki članovi žirija rekli da knjigu nisu ni videli, dok se u objašnjenu dvojice članova BAK-a kaže da je „knjiga Aleksandra Baljka previše vulgarna i banalna“ i dodali da im je bilo teško da cenjenom kolegi kažu da nije bio ni u užem izboru za nagradu BAK-a „Rade Jovanović“. Sve to je pokrenulo i priču o današnjim odnosima među aforističarima čija je satira uvek, pa i u doba komunizma, imala i svoje autore i svoju publiku