Пред Другим основним судом у Београду данас је одржано рочиште у парничном поступку који је Драгољуб Симоновић, бивши председник општине Гроцка, подигао против уредника и новинара портала Жиг инфо.

Priča deluje kao vic, ali je na žalost istina. Predstavnici jedne međunarodne organizacije za medijske slobode obilazili su svojevremeno gradove i opštine na jugu Srbije. Razgovarali su sa medijskim trudbenicima, a bogami i sa predstavnicima lokalnih vlasti. Bilo je to u onom periodu kada su i zapadnjaci i mnogi naivni ovdašnji tumači stvarnosti verovali da su naprednjaci doživeli revolucionarni, kopernikanski obrt, da su napustili svoju tradicionalno-nasleđenu ultranacionalističku, antievropsku politiku i postali najveći evro-entuzijasti otkako je sveta i veka. Vučić je, elem, pisali su mediji tada, proučavao protestantsku etiku i veličao red, rad, slobodu, pravdu i pravo.

Talas osnivanja lokalnih medija zahvatio je Srbiju poslednjih mesec dana, te je medijska scena postala “bogatija” za 11 novih portala koje je osnovala ista firma “Zaple Media Groupe”. Ovi mediji imaju čak i istog urednika, a prema oceni medijskog stručnjaka Verana Matića služiće sluđivanju javnosti, jer će imati isti propagandni sadržaj. Deo tih medija nastao je u gradovima u kojima se očekuju lokalni izbori, ali je jedan osnovan i u Nišu, iako tu izbori nisu najavljeni. Reč je o portalu “Snaga juga”, koji je osnovan kao poslednji u nizu i to nedelju dana pred medijski konkurs Grada Niša, koji ove godine daje čak 100 miliona dinara medijima.

Nije to samo karakteristika medijske scene, ali je tu možda stvar najočiglednija: što više zakona, podzakonskih akata, edukacija, okruglih stolova, savetovanja, analiza i istraživanja – to je situacija „na terenu“ gora. I nije to dakako samo stvar utiska. Pogledajte recimo izveštaje Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Ovi izveštaji rabe diplomatski jezik, i veoma oprezno i izokola daju negativne ocene. Takoreći, čak i prevedene na srpski jezik potrebno ih je dodatno pojasniti i prevesti, kako bi „običan građanin“ shvatio u kakvoj državi živimo, bar iz ugla Brisela gledano. Poslednji izveštaj, prezentovan u novembru prošle godine, toliko je kritičan da više nema nikakvih nedoumica, stvar je svima jasna, čak i na engleskom: upali smo u čabar, do dna! Pre će, ako stvari nastave da idu ovim putem, kamila proći kroz iglene uši nego što će Srbija postati članica EU. Čitaj – uređena, demokratska država.