Antonela Riha je nedavno objavila tvit u kojem je iznela tezu da „veruje da je novinarstvo u Srbiji kao esnaf puklo zbog toga što nismo bili solidarni u zahtevu da se istraži pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića i što nismo solidarno podržali Brankicu Stanković dok je prolazila kroz pakao pretnji i policijsku zaštitu”.

Juče je bio Veliki petak. Simbol najsurovijeg mogućeg obračuna sa duhovnim, političkim protivnicima, razapinjanjem na krst svih onih koje možemo podvesti pod čuvare javnog interesa, zaštitnike siromašnih, ugnjetenih. Tako sam, bar, ja shvatio. To bi mogao da bude i dan svih ubijenih i ubijanih novinara i medija.

Za nekoliko dana obeležićemo dvadeset i četiri godine od ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije.

Na to bi mogla da se svede odbrana prvooptuženog Radomira Markovića, bivšeg šefa Resora državne bezbednosti „tajne policije“, koji se nalazi na izdržavanju jedinstvene kazne zatvora, izrečene u pravosnažnim presudama za ubistvo: četiri člana Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, za ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, za neuspeli pokušaj atentata na lidera Srpskog pokreta obnove u Budvi.

Ove nedelje se u Specijalnom sudu odigrava suđenje na koje Srbija čeka skoro četvrt veka.

Preseljenja na bezbedne lokacije uz pomoć međunarodnih institucija, baražni ataci sa najviših pozicija, razvlačenje suđenja za napade na novinare moraju prestati.

Apelacioni sud je za drugu nedelju marta zakazao pretres u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije. U toj sedmici obeležiće se dve decenije od ubistva premijera Zorana Đinđića na parkingu koji se nalazi između zgrade Vlade i Apelacionog suda.