Planirajući odlazak na 80-godišnjicu obeležavanja stradanja dece u sistemu koncentracionih logora u Sisku i okolini, čitajući dokumentaciju i studije o nesvakidašnjem strašnom pogromu dece u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, nastojao sam da isključim bilo kakav dnevno politički odnos, pa čak i kada je reč o revizionizmu.

Jedna od volonterki angažovana u jednoj nevladinoj organizaciji u Beogradu, Albanka iz Prištine, razgovara telefonom sa zabrinutom mamom׃ „Ne brini mama, ovde mi je super”. Drugi preplašeni tinejdžer koji je odbijao da ide u Hrvatsku na more sa roditeljima jer će ga tamo zaklati ustaše, vratio se sa putovanja kroz Istru, sa potpuno drugačijim stavovima. 

Tokom višedecenijske karijere radio sam sa stotinama novinarki i medijskih radnica. Ne volim generalizacije, ali moje iskustvo svedoči da su novinarke mnogo bliže definiciji novinarstva kao zaštitnika javnog interesa. Zato vrlo često sa više strasti, upornosti, istrajnosti i kreativnosti ostavljaju neizbrisiv trag u novinarstvu. 

Negde u drugoj polovini 2021. godine, posle pokušaja kupovine prostorija OK radija, vlasnik kladionica Dejan Nikolić Kantar, odlučio je da svoju kladionicu proširi tako što će u stambenoj zgradi, višespratnici, izgraditi dodatni objekat od pedesetak kvadrata kako bi ubacio što više kockarskih mašina. To je bio objekat bez ijedne dozvole koje ne bi niko mogao da izda jer je nenormalno tako graditi. Ne samo što je nelegalno, već je i opasno po živote svih koji tu žive ili koriste garažu, iznad koje lebdi taj nelegalni objekat, oslonjen samo na tri slabašna stuba.