Mediji u vreme korone: Pandemija ozbiljno ranila štampu

Šampioni privlačenja novca iz budžeta na ime sufinansiranja informativnih projekata bili su, kao i ranijih godina provladini tabloidi, a među njima se izdvojio dnevni list „Alo“ koji je dobio čak 9,6 miliona dinara od građana Srbije. Ovom tabloidu, između ostalih, grad Beograd uplatio je 5,7 miliona dinara, Valjevo 600 hiljada, Novi Sad i Inđija po 500 000, Bajina Bašta i Užćice po 400 000, Kraljevo 300 000, Vrnjačka Banja 250 00, Loznica 150 000 i Mionica i Žagubica po 100 000 dinara.

„Adria medija group“ koja izdaje tabloide „Kurir“ i „Espreso“ isisala je iz budžeta 7,7 miliona. Na trećem mestu našao se novosadski dnevni list „Dnevnik“ koji je, mahom od opština iz Vojvodine i od Pokrajinskog sekretarijata za informisanje inkasirao 4,2 miliona. Tabloid „Informer“ od Beograda je dobio tri miliona dinara, „Danas“ je iz nekoliko izvora ukupno dobio 2,9 miliona, „Večernje novosti“ 2,1 milion, „Srpski telegraf“ 1,1 milion dinara.

Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je kako su izdavači listova „Alo“, „Kurir“, „Srpski telegraf“ i „Informer“ dobili tokom prošle godine oko 220 000 evra na medijskim konkursima, iako su prednjačili u kršenju Kodeksa novinara.

Po šestomesečnom monitoringu Saveta za štampu za 2020. godinu, u 928 tekstova objavljenih u listu „Alo“ prekršen je Kodeks novinara, dok je na drugom mestu po broju prekršaja Kurir sa 651 tekstom.

To po navodima UNS-a nije bila prepreka da budžetom Novog Pazara za 2021. godinu bude planirano da projekti izdavača listova „Alo“ i „Kurir“ budu sufinansirani sa 600 000, odnosno 300 000 dinara iako pravilnik propisuje da komisija prilikom dodele novca mora da vodi računa da li su mediji koji konkurišu, u prethodnoj godini kršili zakon i novinarski kodeks.

Saša Mirković nekadašnji pomoćnik u Ministarstvu za kulturu i informisanje i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije kaže da se u prošloj godini video drastičan pada tiraža medija.

„Vanredno stanje pokazalo je svu dubinu promene koje je tehnologija donela sa sobom. Setite se samo onih ograničenja kretanja. Ne treba zaboraviti da značajan deo publike štampe čine najstariji sugrađani. Onog trenutka kada su oni onemogućeni da se kreću, imali ste pad tiraža. Veliko je pitanje jesu li se oni vratili starim navikama, a sigurno ih nisu preneli svojim naslednicima. Tako imamo prirodan proces odumiranja publike za štampu. Ne kažem da će ona nestati, ali ćete imati sniženu ponudu i vlasnici medija sigurno neće biti mnogo raspoloženi da ulažu u novine koje tiražem i prihodom sa kisoka ne mogu da povrate uloženo. Bićemo svedoci sve manje istraživačkih priča i napora i sve manje tekstova čija izrada puno košta, već sve više kolega i koleginica koji će pokrivati sve teme, čime će omogućiti svoj opstanak u mediju, a gazdama profit“, kaže Mirković.

Prema njegovim rečima, jedan od retkih opcija za štampane medije u narednom periodu biće ukrupnjavanje medijskog tržišta, koje će dodatno polarizovati Srbiju.

„Već sada znamo da „United media“ kupuje dnevni list „Danas“ i siguran sam da će i drugi nezavisni mediji morati da se priklone nekom medijskom vlasniku, ukoliko postoji uopšte ekonomski interes za to“, kaže Mirković.

Informaciju o kupovini potvrdio je i glavni i odgovorni urednik „Danasa“ Dragoljub Draža Petrović. Prema njegovim rečima, taj ugovor je skoro definisan i to je jedini način da „Danas“ opstane na tržištu Srbije kao i da zadrži uređivačku politiku, za šta su dobili garanciju „United medije“ da se neće mešati.

O problemima sa pandemijom, vanrednim stanjem Petrović kaže da list kojim rukovodi, nije imao velikih problema kao neki drugi.

„Pre pandemije i lokdauna nismo imali veliki broj oglasa, što je bio proizvod političkih pritisaka. Tako se za nas vanredno stanje nije mnogo razlikovalo osim u organizaciji redakcije. Mi smo uspeli da zadržimo relativno stabilan tiraž. On nije velik, radnim danima je oko 10 000, a vikendom oko 12 000 primeraka. Kada su bili oni totalni vikend karantini, prodavali smo novine u tiražima i do 20 000 podatih primeraka. Očigledno su ljudi imali potrebu da čitaju nešto, umesto da samo gledaju TV“, kaže Petrović.

On kaže da je tiraž ozbiljno skočio još u julu u vreme protesta. Tabloidi, tvrdi Petrović, nisu imali takve okolnosti.

„Nedeljnici kao što su „Vreme“ i „NIN“ imali su stabilne tiraže, a tabloidi su imali ozbiljan pad tiraža. To se nije desilo jer oni nemaju pasioniranu publiku nego su tada bili zatvoreni ugostiteljski objekti u kojima nikad nema „Danasa“, ali ima kompleta tabloida svaki dan. Kada izračunate koliko u Srbiji ima kafića, videćete i koliki je pad tiraža tabloida. Koliko znam „Inofrmer“ je pao za duplo od onoga što je imao. Tabloidi su se posle vratili koliko toliko u normalu iako im i dalje padaju tiraži. Ostali koji imaju vernu publiku nisu imali takav problem. Nama se čak u vreme lokdauna javila distributerska kuća sa predlogom da distribuira novine na kućne adrese, bez dodatnih troškova“, kaže Petrović.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika „NIN“ Milan Ćulibrk potvrđuje da su se u vreme vanrednog stanja i tokom cele 2020. godine našli štampani mediji u najnepovoljnijem položaju.

„Mnogi listovi nisu uspeli da se prilagode novonastalim okolnostima; na naslovnim stranama uglavnom su im bile bajate vesti, publika je informacije o pandemiji pratila na društvenim mrežama i televiziji pa ne čudi što su tiraži dnevnih listova u Srbiji u prvim mesecima drastično pali, neki i za 30 do 40 odsto i od toga se do danas nisu oporavili“, kaže Ćulibrk.

Dnevni listovi su, zbog policijskog časa, morali da štampaju trobroje umesto da izlaze svakodnevno, što je uslovilo veliki pad prihoda od prodaje.

„Nisu svima tiraži padali na isti način. Tabloidi su izgubili najviše u smislu tiraža i prihoda, što je i logično, jer u kriznim vremenima ljudi preferiraju pouzdane i proverene informacije“, kaže Ćulibrk.

On je potvrdio izjavu urednika Danasa, Draže Petrovića da pandemija nije značajno smanjila tiraž NIN-u i Vremenu, kao i Danasu.

„Zvuči neverovatno, ali nedeljnici u Srbiji su imali tokom vanrednog stanja i veće tiraže nego inače. Nisu to neke visoke cifre, ali je indikativno da je publika zahtevala analitičke tekstove, stručna pojašnjenja situacije u kojoj se nalazimo umesto tabloidnih lažnih vesti. Sa druge strane, prihodi od oglasa potpuno su presahnuli, kako nama tako i tabloidima. Njima je to predstavljalo veliki gubitak, dok je za nas to mnogo manji problem jer nezavisni mediji ionako teško mogu da se izbore makar i za najmanji deo oglašivačkog kolača“, kaže Ćulibrk.

Lokalni štampani mediji najgore su prošli u 2020. godini. Najekstremniji primer bile su „Kragujevačke novine“  koje nisu izlazile čitava 52 dana tokom vanrednog stanja.

Gordana Božić, direktorka najstarijeg nedeljnika u Kragujevcu ističe da su prvi opipljiv novac dobili od države u paketu mera za oporavak privrede.

„Trenutno imamo troje stalno zaposlenih i četvoro honoraraca, koji su godinama unazad u proseku primali između osam i deset hiljada dinara na par meseci. Funkcionišemo isključivo na entuzijazmu i trudimo se da opstanemo“, kaže.

Ta pomoć države presušila je krajem jula, kada se ovaj periodični list vratio na ivicu opstanka.

„Broj oglašivača, koji je i inače mali, u manjim sredinama je još manji. Pritom, kako mi slovimo za opozicioni medij, malo je onih koji imaju petlju da nam uplate oglas. Da stvar bude gora, grad Kragujevac već pet godina ne raspisuje konkurse za finansiranje medijskih sadržaja“, kaže Božić.

Sa druge strane „Sremske novine“ iz Sremske Mitrovice uspele su da zadrže kontinuitet u izlaženju, ali jedva.

Direktor ovog lista Dragan Đorđević kaže da su tokom pandemije doživeli pravi šok, ne znajući hoće li uopšte opstati.

„Došlo je do smanjenja marketinških prihoda jer su oglašivači povukli oglase iz straha od neizvesnosti. Imali smo još jedan peh jer smo taman ugovorili dve velike kampanje na godišnjem nivou, ali je pandemija pomutila sve i ništa od toga nismo realizovali. Tiraž je u prvim mesecima opao, što nam je smanjilo prihode od prodaje. Tiraž se u međuvremenu vratio, ali se posledice još osećaju. Naravno, posle smo došli još i do smanjenog obima posla, veliki je problem bio i napuniti novine, pa smo smanjivali broj strana“, kaže Đorđević.

Prema njegovim rečima „Sremske novine“ su uzele pomoć države u minimalnim platama, što im je dosta značilo.

„Poslovanje u medijima je uvek tanko, na ivici rentabilnosti. I najmanji poremećaj utiče na finansije, ali mislim da ćemo tek ove godine ostetiti posledice pandemije. Na naplatu nam dolaze porezi i doprinosi i sve druge obaveze. Početak je godine, ali marketing se ne popravlja, oglašivači su rezervisani, pa nemamo baš neku ružičastu budućnost“, objašnjava Đorđević.

Nedeljnik „Kikindske“ je od februara 2019. godine počeo da izlazi kao podlistak dnevnog lista „Danas“, što je ovaj lokalni list održalo na medijskom nebu. Glavni urednik ovih novina i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže da štampa gubi svoju poziciju, ali i dalje opstaje.

„U uređenim zemljama nalazi se način da se print sačuva i da se štampani mediji osnaže jer je to osnova novinarstva. Tu dolazi do izražaja pismenost, da se sa malo reči mnogo kaže. To se u normalnim zemljama ceni i subvencioniše. Kod nas toga nema. Nadam se, da ćemo posle ove krize moći da razgovaramo sa donosiocima odluka da se ozbiljnije pomogne štampanim medijima. To je jako teško jer se štampanim medijima kod nas smatraju tabloidi i štampa se ovde ne smatra ozbiljnom“, kaže Bodrožić.

On kaže da je zadatak esnafa da ozbiljne štampane medije održi iznad vode.

„Na godišnjem novou u Srbiji milioni se podele preko konkursa lokalnih samouprava i države. Mnogo novca ulazi i kroz reklame iz javnog sektora. To je ogroman novac od kojeg deo može sigurno da se pametnije usmeri i da se pomogne onima koji neguju tu vrstu novinarstva koji je postament svim ostalim vrstama“, kaže Bodrožić.

Nedim Sejdinović iz Centra za održive zajednice kaže da istraživanja pokazuju da će štampa opstati.

„Ona će dobiti drugačiju formu, ali čak i zemlje koje se busaju liberalnom ekonomijom, pronalaze načine da pomognu svoje štampane medije, prepoznajući u njima ne samo medijsko već i kulturno dobro. Imamo slučaj Francuske koja je ogromna sredstva opredelila dnevnim listovima, kao i Norveške koja subvencioniše štampu. U Srbiji toga, na žalost, nema“, kaže Sejdinović.

Inicijativa o organizovanom spašavanju štampe, u međuvremenu je krenula iz Švajcarske. Međunarodna federacija novinara i Koalicija globalnih sindikata-UNI pokrenule su kampanju za spašavanje štampanog novinarstva u okviru koje pozivaju nacionalne vlade da usvoje hitne pakete za spašavanje industrije štampanih medija uključujući njihovo izdavanje, štampu i distribuciju, kao i uvođenje poreza na digitalne usluge tehnoloških giganta poput Amazon-a, Google-a i Facebook-a koji su prihod od oglašavanja preusmerili iz medija.

Što se aktuelne pomoći države tiče, Ministarstvo kulture i informaisanja raspisalo je ukupno 9 konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa, kao i konkurs za organizovanje stručnih, naučnih i prigodnih skupova i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja.

Za konkurse je izdvojeno ukupno 310 miliona dinara, od čega je 35 miliona rezervisano za štampane medije, što je za milion dinara više nego u 2020. godini. Naši sagovornici slažu se da to ni izbliza neće biti dovoljno za opstanak štampanih medija u Srbiji, u prvom redu nezavisnih.

Članak je prenet sa portala novinarska-skola.org.rs.