Pobeda dobrote, empatije i solidarnosti

Piše: Veran Matić

Nije se desilo čudo – ono je bilo u nama. Snaga dobrote i plemenitosti je pobedila – ubedljivo, snažno i nepokolebljivo. 

Najteže je objasniti dobrotu. Zato sam vrlo retko mogao da uočim iskren i čist odnos prema dobroti i empatiji. Bolje reći – gotovo nikada. 

Kada smo radili velike kampanje za gladne, uvek su me pitali da li imam u porodici siromašne. Tokom kampanje za preventivne preglede za rak dojke, sledila je ista konstatacija – neko mu je oboleo… U vreme podrške prevremeno rođenim bebama – sigurno je da neko blizak ima taj slučaj… 

To nikada nije bio motiv, ali je snaga onih koji su doživeli i preživeli bila nemereljiva i nesaglediva za uspeh kampanje i projekta. 

Ubistvo devet đaka i njihovog čuvara u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i devet mladih u selima Dubona i Malo Orašje, u maju 2023. godine, stvorilo je eruptivnu reakciju, iako je danas malo onih koji razumeju da je, zapravo tada, počelo ono što se dogodilo pre nekoliko dana: pobeda empatije i dobrote.

U nedeljama protesta nakon majskih tragedija, ova reakcija nije dobila društveno-političku artikulaciju. Vlast je činila sve da opstruira bilo kakvu organizovanost te reakcije. Čak i kada nije bila optuživana. Ta opstrukcija definisala je destruktivnu reakciju države: umesto empatije, efikasnih istraga i podrške ranjenima, usledila je preventivna  konfrontacija, odbrana, zaštita… Falsifikovanje, zatrpavanje, prećutkivanje i zatamnjivanje, uz dodatno povređivanje porodica, prijatelja i svih koji su se osetili povređenim, stvarali su utisak nasilnog zaustavljanja empatije, dobrote i solidarnosti. 

Tokom jeseni 2023. godine, već je bilo kristalno jasno da je nebriga nadvladala odgovornost institucija. Tada smo bili u Duboni i Malom Orašju i umesto institucija, popisali potrebe i predloge kako pomoći žrtvama. Od strane države se nije ništa dogodilo – dan danas pomažemo (Fond B92) porodicama za troškove terapija ili za drva, kako bi se ogrejali tokom zime.  

Tim povodom, Srpski filantropski forum proglasio je Godinu dobrote u školama, porodicama, državi… Stvarana je nacionalna kultura empatije iza koje su stale porodice žrtava, sa ciljem da se sve učini da se zlo nikada više ne ponovi. 

Žao mi je što se deo empatije studentskog pokreta nije fokusirao na ove slučajeve. Zato je veoma važno da danas uočimo slučajeve koji su predstavljali začetke gomilanja besa, koje je eksplodiralo u danu pada nadstrešnice i ubistva šesnaestoro građana. Sa Marsa se videla odgovornost države. Reakcija građana bila je rezultat i agregiranja nepravde u godinama vladavine Aleksandra Vučića. Guranje pod tepih uzroka koji su doveli do masovnih tragedija u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju, kao i nepotrebna prikrivanja, na površinu su izbacila empatiju i dobrotu u obliku masovnih protesta i izliva gneva. 

Svih ovih godina sam blizak sa porodicama nastradalih u majskim tragedijama. Kao što sam blizak svim koleginicama i kolegama koje su se našle pod brutalnim udarima tokom protesta nakon novosadske tragedije kada su institucije želele da prikriju odgovornost, spreče istrage i onemoguće  reagovanje institucija. 

U analizi dešavanja bitno je konstatovati da je napad na dobrotu počeo ubrzo nakon dolaska koalicije SNS-SPS na vlast. Pre toga, građani su  masovno učestvovali u akcijama solidarnosti, biznismeni su se utrkivali ko će participrati sa većom sumom u humanitarnim akcijama. 

Novu klimu najbolje ilustruje iskustvo kroz koje je svojevremeno prošao Fond B92. Kada su Grci postali većinski vlasnici B92, Fond B92 je još uvek bio deo  medijske kompanije. Kada su shvatili da smo skupili 2-3 miliona evra za podršku prevremeno rođenim bebama i institucijama, pitali su da li možemo to da delimo jer su kroz akcije solidarnosti i dobrote građana sebično projektovali sopstveni profit. To se nije desilo i zato smo uskoro i formalno-pravno osamostalili Fond B92, čime smo zaštitili sredstva donatora i građana.

…

Posle novosadske tragedije i napada na novinare i studente, nenasilni otpor studenata i građana pronašao je simboliku u 16 minuta svakodnevnog ćutanja u 11:52. U danu kada su studenti i profesori FDU izašli na ulicu ispred svog fakulteta, Vučićevi vlastodršci odlučili su da na silu uguše empatiju. Tog dana potpisali su sebi gubitničku sudbinu i presudu. Moć saučešća i žalovanja postaju deo identiteta, protesta i privrženosti borbi i angažmanu u indukovanim zločinima i neadekvatnom reagovanju države. 

Pobedila je empatija. Koja se nikada ne bi dogodila bez nemilosrdne borbe. U svakoj oblasti, u svakom trenutku. Sedeo sam u sudnici kada je tužilac Marković opstruirao žrtve – studente i profesore FDU. Isti tužilac je kasnije molio bivšeg predsednika države da amnestira one koje je trebalo da optužuje do presude. 

Svedočimo da ovih dana studentkinja FDU Ružica R. traži bilo koji posao. Kažu da je ona prva izgovorila reči „Hajde da blokramo FDU!“. Ostalo je istorija u kojoj se desila pobeda dobrote i empatije. 

Dvogodišnja institucionalna zabrana dobrote rezultirala je time da briljantnost i etičnost ne budu preporuka. To se prelilo i na brojne kompanije i institucije koje su ušle u pasivno stanje bez reakcije i aktivnosti, svodeći  svoje programe unutar kontrolisanih uslova sopstvenih CSR aktivnosti. Takvim stavom, naveli su i nas koji se bavimo dobročinstvom da ih ne pozivamo i dodatno ne ugrožavamo, jer znamo da smo prisluškivani od strane vlasti.  

Potpuna predanost ideji da nesebično pomognemo svima kojima je pomoć potrebna i suprostavljeni stav države i institucija koji koriste sva sredstva da se supotstave dobroti, doprineli su paklenoj atmosferi u oblasti dobročinstva. Imali smo i hendikep da su SAD ušle u isti mod, čime su pomogle srpskim vlastima gašenjem USAID programa podrške civilnom sektoru i medijima. Neverovatna je, ali i istinita, činjenica da je Amerika oživela dobročinstvo u Srbiji i da je posle par godina ugasila inicijative za promociju filantropije. Ovakav stav je kod srpskih vlasti posejao ideju poništavanja američko-srpske aktivnosti u domenu solidarnosti, koje su ostavile nezaboravni pečat od početka Drugog svetskog rata sve do danas. Rezultat toga je da već duže vreme na tom polju nema interakcije sa kompanijama koje su bile najaktivnije kao dobročinitelji i filantropi. 

Nikada i niko ne sme da zaustavi dobrotu i dobročinstvo. 

Zlo koje je agregirano tokom vlasti Aleksandra Vučića je nesagledivo i neopisivo i zato je neophodno onemogućiti da se povampiri. Nikada se nikome to više ne sme dogoditi i zbog toga institucije moraju da reaguju. 

Oni koji su sprečili dobrotu i dobročinstvo u najtežim trenucima za porodice žrtava i za sve nas, nikada više ne treba da dobiju šansu da  onemoguće  saznanje najvažnijih činjenica. 

Studenti su instinktivno, na osnovu porodičnog vaspitanja, napravili ono što vlast nije očekivala. Vlast nije shvatila da postoji vaspitanje vezano za širenje prinicipa deset Božijih zapovestil, Hipokratove zakletve i vrednosti koje smo kao civilizacija sticali vekovima. 

Danas je svet više zadivljen i odaje priznanje dobroti koja se vidi u vrednostima koje su odnele pobedu nad zlom. 

Kada se pogleda profil pobednika, možemo da vidimo naučni potencijal, lepotu i talenat – promociju vrednosti koju nasilnička vlast godinama uništava. 

…

Godinama vodim bitku da se shvati i razume obim represije prema novinarima i medijima u Srbiji. I da se medijima pomogne bar onoliko koliko vlast nastoji da finansijski uništi medije. 

Nesumnjivo je da je vlast koju predstavlja Aleksandar Vučić agregirala svo zlo ovog sveta. Nedavno sam pratio suđenje napadaču na novinarku Insajder TV koju je poznati nasilnik napao jer su mislili da je postavila eksploziv u nelegalno naselje. Na pitanje tužioca zašto to nisu prijavili policiji – odgovorio je da ni oni ne veruju policiji. 

…

Da se vratimo dobroti i pitanju: Kako je moguće da su studenti Srbije osvojili srca svih iskrenih patriota? Kako je moguće da ceo svet ceni vrednosti i uspeh bitke za te vrednosti? 

Dobrotu među nama su ubijali oni koji su želeli najgore nama koji živimo na ovim prostorima. Scene iz Novog Pazara govore da je zlo samo u nama. Niko nam ga ne nameće. Instinkt ljubavi i dobrote mladih srušio je sve stereotipe između Bošnjaka i Srba koji su bili lažni i koji su doprinosili strogom kažnjavanju i njegovom narušavanju. 

Ovaj tekst  je zato posvećen pobedi nad zlom.  

Nikada ne smemo da zaboravimo da je ova pobeda počela žrtvama čija imena ne smemo da zaboravimo. 

Šta god se događalo u narednim nedeljama, provera putokaza za mene biće i odnos prema žrtvama i roditeljima ubijenih u OŠ „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju i korupcije u rekonstrukciji novosadske železničke stanice. Tada je počeo otpor zasnovan na empatiji, međusobnoj solidarnosti i dobroti,  koji je doveo do slobode. Ne smemo da zaboravimo njihovu žrtvu i njihovu međusobnu dobrotu i ljubav. 

To je znamenje Srbije danas.