Veran Matić: Napad vlasti je frontalan, otpor novinarstva je solidarnost (VIDEO)

Od teksta u čuvenom listu Duga ’88. godine, gde u jednoj rečenici Dragoš Kalajić kaže da su čuveni pisac David Albahari i Veran Matić “izdajnici nesrpskog porekla”, preko trenutka kada je 2001. godine gledajući sopstveni dosije video da ga je tadašnja Državna bezbednost prisluškivala od 1987. godine, osvrćući se na 40 godina “na merama” BIA, što uključuje lansiranje laži, širenje spekulacija, razna podmetanja, diskvalifikacije i diskreditacije, a sa ciljem dehumanizacije, Matić ističe da se ipak – danas oseća najugroženije.

“Počelo je tokom leta kada je Aleksandar Vučić u jednoj emisiji rekao da Veran Matić treba da kupi piće i da ode i izvini se svima onima koji su bili u zatvoru zbog njega”, pojasnio je predsednik Upravnog odbora ANEM-a, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma, direktor Fonda B92, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Kao krivca za njihov zatvor ili pritvor, optuživali su ga i Dejan Nikolić Kantar iz Vranja, dva puta zatvaran zbog napada na OK radio, praktično čitava odbrana optuženih za paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću iz Grocke, kao i svi pripadnici nekadašnje Državne bezbednosti kojima se dugih devet godina sudilo za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

“Vi onda to kažete i praktično nacrtate metu meni na čelu. Dakle, oni koji se smatraju da su nepravedno bili u zatvoru, a pravosnažno su osuđeni, ili su proveli u pritvoru neko određeno vreme, imaju određenu vrstu zaštite od strane predsednika. Videli smo kasnije da je predsednik sklon amnestijama i da bi svakog za koga on sâm odluči da ga treba zaštititi, šta god da je uradio, onda bi usledila neka određena vrsta amnestije”, kazao je Matić.

Glavni i odgovorni urednik Javnog servisa prepričao je trenutak kada ga je prošle godine, a tokom procene njegove ugroženosti, pozvao oficir MUP-a i kazao da mu je “malo” ugrožena bezbednost i da će to rešiti povremenim patrolama oko Matićevog stana.

“Rekao je – utvrdili smo da je 2024. godine, u jednom zatvoru jedna osuđena osoba se raspitivala koga bi mogla da angažuje da tebe likvidira, dakle, mene da likvidira. Pitao sam – šta ćete da uradite tim povodom? Kaže, ne, to su sad kao rekla-kazala, da li je to tačno, nije tačno, i tako dalje… jedan potpuno neodgovoran odnos, ali ne iz neke sopstvene želje, već je to očigledno naredba ove vlasti, za poslednje dve godine, da se sprovode napadi na novinare, da im se preti, da se osećaju ugroženo i uplašeno u svakom trenutku. Jer sve to se poklapa sa informacijom koju sam dobio, da kada je sud (u Vranju) presudio stigla pretnja, odnosno dopis iz zatvora da ista osoba sprema osvetu i prema sudiji i prema tužiocu u tom procesu”, kazao je Veran Matić.

Napadi na njega su usledili zbog izuzetne hiperaktivnosti vezane za odbranu i zaštitu novinarki i novinara koji su posebno napadani poslednjih godinu i po dana i činjenici da otvoreno upire prst odgovornosti u sam državni vrh, od Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i vodećih ljudi u Parlamentu. Drugi je razlog, duga i uspešna karijera i međunarodni ugled koji koristi u svakom trenutku da pomogne kolegama, a čuo je da ga optužuju i da je sprečio formiranje Saveta REM-a, odnosno za rušenje evropskog puta Srbije.

“Ovo je državna politika koja je potpuno usmerena protiv žrtava. U svojoj životnoj karijeri, uvek sam bio na strani žrtava. Moj poriv da pokrenem Komisiju za istraživanje ubistava novinara je bio da moramo napraviti neki pomak od situacije u kojoj dođemo jednom godišnje na pomen, kritikujemo vlast, odemo kući, nastavimo svoje živote. Isti je bio moj poriv za rešavanje pitanja nestalih”, objasnio je Veran Matić.

Sa Tačijem sam se sreo na zahtev Marka Čadeža

Osvrćući se na jezive optužbe izrečene u takozvanom dokumentarcu Centra za društvenu stabilnost, u kome je optužen za špijunžu i na teret mu se stavlja i saradnja sa Hašimom Tačijem, Matić je ispričao da je sa njim pre deset godina želeo kontakt u pokušajima da se razotkrije sudbina ubijenih novinara na Kosovu, od kojih se petoro srpskih vode kao nestalo. Međutim, sa Tačijem se prvi put upoznao i sreo, tek na poziv države, odnosno na molbu predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža.

“Marko Čadež me je zamolio da posredujem da Hašim Tači primi njega i njegovog pandana na Kosovu, iz Privredne komore Kosova. Hašima Tačija nisam znao pre toga, ali sam znao Petrita Seljimija, njegovog savetnika, i taj sastanak se dogodio. Insistirali su i jedni i drugi da budem na tom sastanku. Na kraju tog sastanka, Tačiju sam rekao da je veoma loše to što su uskraćeni fondovi za festival Mirdita, da postoji opasnost da nestane, a to je jedini kulturni, društveni i omladinski most između Srba i Albanaca. Rekao sam i da mora nešto da uradi vezano za osamnaest nerešenih slučajeva, od toga petorica nestalih novinara Srba”, podvukao je Matić.

Sledeći put Tačija je video na međunarodnu konferenciji o bezbednosti novinara koju je organizovao OEBS u Prištini, kada se govorilo o formiranju međunarodne komisije za istraživanje ubistava novinara.

Sličnim sistemom laži, stvaljena mu je optužba za umešanost u istragu ubistva braće Bitići, američkih državljanina, uhapšenih posle završetka ratnih operacija na putu za Kosovo, a čija su tela kasnije pronađena. Do podataka o tom slučaju je, ispričao je Veran Matić, Komisija za istraživanja ubistava novinara došla češljajući arhive:

“To nije bio domen rada Komisije, pa smo predložili da se to prebaci u Tužilaštvo za organizovani kriminal, jer to nije ni ratni zločin. Sa tom informacijom, zajedno sa jednim operativcem, upoznao sam predsednika Vučića tada. Onda se dogodilo da je Vučić negde na konferenciji za štampu rekao – Pozvaću Verana Matića da istraži ubistvo braće Bitići. To je uzrujalo javnost, bilo je svakakvih reakcija, ali posle toga se ništa nije dogodilo. Niti je napravljena neka operativna grupa, niti je doneta odluka da se to zaista uradi, jer je to pitanje političke odluke. Znam samo da je nadležni tužilac za ratne zločine, zajedno sa operativcem, otišao van zemlje, da utvrdi da li su podaci koje smo mi dobili tačni i da je moguće na osnovu njih podići optužnicu i razrešiti ovaj slučaj. Ostalo, ne znam.”

Postojalo je osnova da se istraži identitet ubica mladića u kafiću Panda

U podkastu je objasnio da je na sličan način Komisija došla do informacija vezanih za slučaj ubistva srpskih mladića u kafiću Panda u Peći.

“U tom slučaju se, takođe, operativnim radom došlo do mogućeg identiteta ubice, i postojalo je dosta osnova da se istraži to ubistvo. Ja nisam video taj izveštaj, taj izveštaj su napravili pripadnici MUP-a, on je dokumentovan i nalazi se u bazi MUP-a. O tome sam samo, takođe sa jednim operativcem, obavestio predsednika Vučića. Posle toga je usledila konferencija za štampu na kojoj je rekao da će uskoro izaći sa informacijom ko je ubio mladiće u Pandi, da će se svi šokirati. Nažalost, koliko znam, apsolutno se ništa nije dogodilo. Ti roditelji su  viktimizirani do sada ne zna se koliko puta i dalje traže da se sasluša i predsednik Vučić o tim saznanjima”, kazao je Matić.

Pomoć Dečanima, Deviču i Gračanici

Osvrćući se dalje na motive pravljenja filma, u kome se insistira da je Veran Matić “prodao Kosovo, manastir Dečani, Gračanicu”, zapravo iza toga se krije potreba da se “nađu krivci za prodaju, za ono što će morati da se potpiše, verovatno u ovoj godini, vezano za definitivni nekakav status nezavisnosti Kosova”.

“Kao što je Slavko Ćuruvija bio optužen za bombardovanje, jer je trebalo nekog optužiti da bude krivac da je izazvao bombardovanje, i ovde očigledno postoji plan da i ja budem odgovoran za to što će se dogoditi Kosovu. To je paradoksalno, jer sa Fondom B92 smo direktno pomagali i manastiru Dečani, kupili smo kuhinju za konak, izgradili zid oko ženskog manastira Devič, za narodnu kuhinju u okviru manastira Gračanica koju vodi nevladina organizacija Majka Devet Jugovića, nabavili smo hrane u vrednosti od nekoliko stotina hiljada eura, pomogli da sami proizvode hranu, nabavili mašine za obrađivanje zemljišta, hladnjaču, farmu svinja, farmu koza, brojne novčane donacije…  “, govorio je Matić.

Upitan kako se oseća kada zna šta je sve uradio, a izložen je jezivim optužbama, sagovornik podkasta “Ćao Nevena” je podvukao:

“Osećam se užasno jer se osećam užasno permanentno. Šta se čini, odnosno ne čini, srpskom narodu na Kosovu, dakle, oni su prepušteni sami sebi. Meni se veoma često prigovara zašto radiš one stvari koje treba da radi ova država. Da ja to nisam radio, to ne bi država uradila, ispaštali bi oni kojima je to najpotrebnije, a to je 2.000 obroka dnevno, onih koji zaista nemaju ništa”.