Žal Tica

Draga porodico i dragi prijatelji,

Okupio nas je naš Milan Petrović, Milano Tiki, Tica, kako ga je njegov drug Vlada Miličić nazvao pre nekoliko dana – ŽAL TICA. 

Upitah ga davnih dana zašto mu je nadimak Tica, slatko se osmehnuo u muzičkoj redakciji, držeći ploče i rekao Zbog Ljilane Tice. Nekad je bilo potrebno pitati ga da pojasni, ali to u njegovom izražavanju nije uvek bilo bitno. Jer, tako je kako je rekao. Ipak, kad me je predstavio trogodišnjoj Loli, reče to je moja stara prijateljica. Lola ga zbunjeno pogleda, tražeći to dodatno objašnjenje – Lolo, nije ona stara, samo se znamo dugo, tako se kaže… 

Bio je vešt za sporazumevanje na 100 jezika koje govori, kao i za razumevanje na isto toliko nivoa – ćutanjem. Ni on ni ja nismo mnogo pričljivi, ali kad bi se par puta pogledali, raspričali bi se u nedogled. Obrazovan, načitan, naslušan odlične muzike i nagledan istorije kinematografije, kao da je završio 5 fakulteta, svojim definisanjem stvari i ljudi pogađaо је suštinu slatko i duhovito, temeljito i nadahnuto. Tako je uticao i na sagovornika. 

Razgovori o putovanjima su bili sjajni istorijsko-kulturni vodiči za bilo koju tačku na zemaljskoj kugli, uvek obogaćeni doživljenim anegdotama koje su ne baš retko – bile na ivici razuma. Ali, uvek je sledio komičan rasplet i srećna okolnost, imao je uvek sreće da uzdigne glavu iznad vode. 

Tako i kada su mu se životne okolnosti promenile, ostao je uzdignute glave, opet, kako reče – imao sam sreće i prkosno će da se vratim u priču, uz podršku koju su mu nesebično davale Lola, Vanja i prijatelji. 

Ponosan na Lolu – na to što ju je stvorio, na njenu lepotu i talenat, tako mladu a već uvaženu u svetu umetnosti, na njenu gibanicu koja je više ličila na tortu – umetničko delo iz kulinarstva. Srećan što uz sebe ima Vanju stamenu i ozbiljnu, punu ljubavi, brige i razumevanja.

Ono što je svakome od nas dao – prijateljstvo, poznanstvo, provode, anegdote, zajednički rad, brigu, ljubav i iskrenost – treba da čuvamo kao da su se upravo dogodili, ne kao davnu prošlost. To je dragocenost koja se neće ponoviti, jer tako stilski autentičnu pojavu, duhovitu, slatkog i iskrenog osmeha i radosti u očima, više nećemo imati prilike da upoznamo. 

                                                                                                                                                                                                                                                                                    Za Ticin ispraćaj 19. februara 2026.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Aleksandra Saki Milošević

MILAN PETROVIĆ TICA (1966-2026)

Fascinantan, inteligentan, kreativan, neverovatnih znanja i iskustava, nežan, osetljiv, poseban i komplikovan. U svojim neprekidnim putovanjima, nije bio s ovog, nama poznatog sveta. Mada je često pravio nevolje bliskim ljudima, nije bio trouble maker već istraživač granica, u svakom pogledu. To je često iritiralo drugare i poznanike. Teško ga je bilo pratiti i shvatiti. Ipak, bilo je uživanje sresti ovog dandy-pankera, popričati i slušati njegove priče, anegdote, opise i komentare. Sagovornike, zapanjene sadržajem njegovog novog ili starog iskustva, izbacivao bi iz zone komfora. Na njegove, duhovito ispričane nevolje i iskustva, smejali bi se iskreno i pamtili ih dugo, prepričavali, istovremeno svesni da ne poznaju nikoga sličnog i da  nikada neće imati snage i hrabrosti da pokušaju da uđu u takve sfere ličnog rizika.

Ko ga je poznavao taj ga je voleo.

Tica odlete, u neke druge visine.

Darka Radosavljević