Kako smo preživeli 2025. i zašto nas nisu slomili?
Izvor: Plusonline
Ćutao sam dok su trajali praznici. Ne zato što nisam imao šta da kažem, nego zato što nisam želeo da govorim!
Podsećam:
Godina 2025. nije počela kalendarom, već najavom nastavka udara na Ani Press. Na gradskom konkursu za projektno finansiranje Naxi Plus radio nije dobio ni dinara, a Portal Pirot Plus online nije dobio novca koliko zaslužuje i koliko treba za opstanak naše medijske kuće.
Komisija je samo potvrdila ono što je unapred odlučeno. Isto se desilo i na konkursima Ministarstva informisanja. Konkurisali smo sa pet projekata.
Pet pokušaja da se radi profesionalno – nula dinara. To je bila poruka da nas treba iscrpeti.
Sud, sport i pritvor
Na košarkaškoj utakmici sa koje sam izveštavao, bez mesta za medije, grupa dečaka me je ometala. Trener je okrenuo glavu. Kada mi je jedan drsko rekao da se sklonim na drugu stranu, reagovao sam.
Sud me je kaznio tako da svaki put kada igra KK Pirot, godinu dana skoro provedem po dva sata u pritvoru u Policiji!
Takva je pravda u gradu u kome istina smeta više od bezobrazluka.
Nikada neću da prebolim 582.000 razloga da se ućutim. Ubrzo je stigla presuda od isto toliko dinara po tužbi trojice pirotskih novinara koji nisu branili javni interes, već su gledali sebe i Njega! Ili Njih! Uvek su znali koga treba braniti.
Pokušaj hapšenja
Kada sam šefici dopisništva RTS-a tokom jednog od masovnijih protesta u Pirotu rekao da se, posle svega, moraju istuširati jer smrde nečoveštvom, nije se obratila etici – već Glavnom!
Gradonačelnik je zvao Beograd! Beograd Niš, a Niš – Pirot!
Naredba je bila jasna: Uhapsite Nenada Paunovića.
Policija je te noći čekala naredbu. A, onda je jedan hrabri pirotski tužilac rekao ono što je jedino moglo da se kaže: “Nema dela”.
Time je odbranio ne mene, nego ostatke pravne države.
Prljavi tekstovi
Iz kuhinja bliskih vlasti izašli su uvredljivi tekstovi. Najpre na jednom portalu, potom “odgovori” na naše tekstove, a zatim i na lažnoj bot stranici „Pirotski kej“.
Zna se ko je stajao iza laži i uvreda, ali se sakrivalo. Narod je, ipak, znao!
Zabrane, privilegije, dvostruki aršini
Direktorima i načelnicima zabranjivano je da govore za nas. Istovremeno, jedini zaposleni, novinarka u Pirotskim vestima, dobijala je direktne izjave gradonačelnika “ispod stola”. To nije konkurencija, već kontrola medija, a cena koju smo plaćali!
Petoro zaposlenih u Ani Pressu trpi pritiske.
Zbog presuda i zabrana, bili smo prinuđeni na pozajmice. Poslednja četiri meseca prošle godine nisam primio ni dinar zarade.
Bilo je tu i ranijih pritvora za Božić, uvreda, pretnji, maltretiranja. Tražili smo pomoć fondacija koje su nas razumele, ali i dobrih ljudi, dok su se drugi bogatili parama od medija.
Ani Press već tri godine posluje s gubitkom. Ali još stoji. Povija se, ali stoji! Neka se zna da ovo nije kuknjava niti vapaj.
Ovo je “zapis u kamenu”!
Zapis o tome kako izgleda biti novinar u gradu gde je istina najveći neprijatelj vlasti.
Uprkos svemu, nastavljamo borbu za ISTINU i PRAVDU!
Imamo pravo da verujemo da će 2026. godina doneti mir, osmeh i bezbedan (bezbedniji) rad.
Ne kao poklon, nego kao zasluženo pravo.
I da se razumemo: još smo ovde i živimo.
Sutra: Zašto im smeta Ani press?
Tekst je prenet sa potala Plusonline.
