Sofija Mandić – Priznati poraz

Autor: Sofija Mandić, Izvor: Peščanik

Šta se desilo na tužilačkim izborima? Po svemu sudeći, od pet kandidata koje su tužioci birali na internim izborima – nijedan nije potpuno po volji izvršne vlasti. Ovo su već drugi izbori (prvi su bili advokatski) gde pobeđuju struje koje nagoveštavaju da bi se mogle zauzeti za samostalnost pravosudnih profesija. Prvi poraz je izvršna vlast nekako i progutala, dok se sa drugim ne miri. Odsustvo kontrole nad tužilaštvom predstavlja ozbiljnu pretnju po njihovu vlast, ali i slobodu. To uostalom pokazuju slučajevi Vesića, Momirovića i Selakovića.

Dakle, izvršna vlast se dosetila da tužilačke izbore obori prigovorima. Šest prigovora, kao da ih je jedna ruka pisala: žale se tužioci-birači da glasanje nije bilo (dovoljno) tajno. Dokaza za tako nešto nema. Ne nude ih ni podnosioci prigovora u svojim (inače solidno nerazumljivim) dopisima, a takvih naznaka nema ni u izveštajima posmatrača.

Dosetila se izvršna vlast da će praznim prigovorima lako izdejstvovati ponavljanje izbora. Po principu, ako ti se ishod ne dopada, ti u nedogled ponavljaj, do poželjnog rezultata. Na koji način se planira ponavljanje? Tako što će biti onemogućeno održavanje sednice Visokog saveta tužilaštva, koji odlučuje o prigovorima, pa će se prigovori automatski smatrati usvojenim. Genijalan plan, nema šta. Samo što za sada nije uspeo.

Predsednik tužilačkog saveta Branko Stamenković je nakon pokušaja održavanja sednice na kojoj se nisu pojavili članovi-blokaderi (ovog puta, blokada je režirana iz izvršne vlasti; pa im je zato prihvatljiva) zakazao održavanje elektronske sednice koja se ne može blokirati (na njoj su svi automatski prisutni, čim prime email o održavanju sednice). Odmah se ministar Vujić pobunio da elektronska sednica nije u skladu sa Poslovnikom tužilačkog saveta.

„Sednica se ne može održati elektronskim putem, naročito ne o ovako važnim pitanjima“, naveo je Vujić, a prenelo Ministarstvo u saopštenju. Nije nam rekao Vujić da li je u skladu sa Poslovnikom da on namerno ne dolazi na posao (sa fantastičnim i javno zabeleženim objašnjenjem: nisam u mogućnosti da prisustvujem) kada je pozvan da raspravlja o tim istim važnim pitanjima, a sve kako bi omogućio automatsko usvajanje nebuloznih prigovora.

Kada je Visoki savet tužilaštva na elektronskoj sednici odbio sve prigovore – Vujić se razljutio još više. Nije pazio na času, pa je propustio da, u skladu sa izbornim propisima, kada se odlučuje o prigovorima u izbornom postupku, primenjuje se pravilo: ako nema većine za usvajanje prigovora, smatra se da je prigovor odbijen.¹

Ali umesto da glasa na sednici i brani svoj stav na jedini mogući način (odlučio je da tokom elektronske sednice ne glasa), ministar se ponovo oglasio saopštenjem, tvrdeći da su rešenja o odbijanju prigovora nezakonita, da predstavljanju „nedopustiv čin institucionalne samovolje“ i da ih treba staviti van snage. Ne kaže Vujić koji je to zakon prekršen, valjda bi se od ministra pravde bar toliko moglo očekivati.

Dakle, u nedelji za nama ministar Vujić je pisao dva saopštenja za javnost i jedno opravdanje zbog odsustva, umesto da je došao na samo jednu jedinu sednicu Visokog saveta tužilaštva, omogući kvorum i javnosti objasni zašto smatra da tužilački izbori treba da se ponove.

Nazad na odbijanje prigovora. Njihovi podnosioci su najavili žalbu Ustavnom sudu i dok ovo čitate, Ustavni sud verovatno već odlučuje o žalbama. U Ustavnom sudu od pre nekoliko dana stoluje čak deset Vučićevih izabranih sudija – bilo da ih je on predložio ili imenovao na sudijsku funkciju. Ako odluka bude onakva kakva pretpostavljamo da će biti, biće zanimljivo videti kako će nam sudije objasniti potrebu za usvajanjem prigovora bez ikakvih dokaza o povredi izbornog prava. To će svakako biti dobar materijal za pokazivanje – da se predsednik lično, čak i na ovaj način, meša u rad pravosuđa.

Zašto je ova priča bitna? Pre svega zato što je bitno da očuvamo izbornu volju tužilaca i ne dozvolimo ponavljanje izbora ako za to nema stvarnih razloga. Takođe, ako na republičkim izborima (čije se održavanje sada traži i potpisima građana) ikada rezultat bude takav da zbir glasova pokaže da pobednik izbora nije SNS sa satelitima, gledaćemo tužilački scenario, odnosno besomučne pokušaje da se izborna volja prekroji „obaranjem“ izbornog rezultata. To će ići mnogo lakše nego u slučaju VST-a, jer SNS trenutno ima potpuno jasnu većinu u Republičkoj izbornoj komisiji.

Kada je Vučić mnogo puta ponovio da „predaja nije opcija“, možda je samo izgledalo da misli na Kosovo. Zapravo je mislio na izbore – i to bilo koje izbore čiji mu se rezultat ne dopada.

Dok čekamo raspisivanje republičkih izbora, pred nama je novogodišnja nedelja koja će očigledno biti od presudne važnosti za sudbinu sastava najvišeg tužilačkog organa. Građani i studenti su mnogo puta do sada pozivali tužilaštvo da radi svoj posao. Sada je ključni čas da im se to omogući sprečavanjem krojenja tužilačkih izbornih rezultata. Treba sačekati odluku Ustavnog suda i zatim pružiti svu raspoloživu podršku tužiocima da brane svoju izbornu volju, ako odluka suda bude nepovoljna.

Tekst je prenet sa potala Peščanik.