Svetlana Slapšak – Kišobran je simbol ruže
Autorka: Svetlana Slapšak, Izvor: Peščanik
Bivši predsednik ne treba da se boji optuživanja za učestvovanje u safariju na ljude u Sarajevu, čak i ako je nosio pušku. Pušku su nosili mnogi u ratnim i mirovnim uslovima, recimo Koštunica, pa nikom ništa. Prva verzija bila je kišobran, u vučimedijima. Iz njegovih usta – to su stative za kameru, valjda za onu koja ga upravo snima. Šta god da jeste, sledi odgovor krčmara Renea iz legendarne TV serije Alo, alo: „Glupa ženo! To je…“ Zato dajem mogućni spisak tumačenja misterioznog predmeta koji mlađahni Šešeljev potrčko vuče po vrletima iznad Sarajeva, jer isti nikada u životu nije držao oružje u rukama, ni kada je služio u JNA:
– Brezova metla za transport sa teškog terena, noću
– Aufenger na sklapanje za streljački prsluk, koji je zaboravio Edička Limonov
– Dve varjače, za pasulj i kačamak
– Triple turbo Vileda stalak za brzo sušenje šubara
– i naravno, savijena slika Bogorodice sa velikim sisama iz navedene legendarne TV serije.
Ono što istinski izaziva sumnju, jeste to što na objavljene snimke bivši predsednik jednostavno ne odgovori da je nosio oružje, jer je bio u ratu. Jer, ako nikada u ratu nije nosio pušku, najverovatnije da je bio najnesposobniji pratilac slavnog vojvode, takoreći potpuni idiot. Ali čovek dokazano više nije u stanju da kaže bilo šta što čak izdaleka liči na istinu. Alergičan je, ne podnosi, gadi mu se, sram vas bilo sve itd. Treba razumeti i ne izazivati, što većina novinara već dugo poštuje.
Što se simboličke veze kišobrana i ruže tiče, ona je povezana sa zaprepašćujućim neznanjem koje je lik Brnabić pokazala u vezi sa „Freudian slip“ kako ga je uspešno citirala, a zatim pljoćnula besmisleno tumačenje. Priznajem, za razliku od predvidljivih nastupa bivšeg predsednika, koji omogućavaju lako razumevanje i predvidljivost tipologije, stereotipa i formula, nastupi lika Brnabić često su potpuno iznenađenje, neočekivana mešavina afazije, neznanja i izvorne, nepatvorene gluposti. No kada je reč o frojdovskoj omaški, dosegnut je neki višak: ono po čemu se nastupi bivšeg predsednika posebno odlikuju jesu upravo frojdovske omaške, zbog odsustva kontrole i gubljenja u samoobmanama. Lik Brnabić pripisuje slabost šefa neprijateljima, čime ga temeljito zakopava. Biće zabavno gledati konačno razračunavanje.
Možda se oblaci razilaze, kažem sebi na najmanji znak; ovoga puta, to je baš znakčina, „četvrta prilika“ iz Bune na dahije, simbolčuga, ogroman kišobran i još veća pink ruža: vlasnik korporacije Pink objavio je da ukida pozorište Odeon, o kojem smo slušali samo hvalospeve, uglavnom iz dečijih usta, bezbrojne najave, besramnu reklamu, srećne scene i radost neviđenu u svim vestima istog vučimedija, ukratko stalni nezapamćeni uspeh. Al’ eto prilike na Mitrovdan, vlasnik prvo šalje opomenu o sudbini planete i Srba na njoj, a zatim i ovu vest, obavijenu dubokim ćutanjem i nekomentarisanjem u njegovom vučimediju. Sve to, iz Londona. Koju nedelju docnije, stiže i odgovor: zlobni hrčak najavljuje da će kupiti sve one druge medije, samo da trkne do samousluge u Londonu ili Dubaiju, pa će ih naučiti da više ne lažu. Među medijima, onima i inima, ne pominje se Pink.
Pa vi vidite.
Tekst je prenet sa portala Peščanik.
