Marta Vesović – O nepravdi i snu

Izvor: Novi magazin

Krećemo se u gorkom sistemu vrednosti gde upotreba zdravog razuma predstavlja izvor stresa, a zabluda igra ulogu utehe duha i mi bi, kao mladi ljudi, trebalo rečju i delom dostojanstveno da podignemo pogažene principe – istinu, slobodu, dobrotu i pravdu. Od svih neprilika koje se mogu desiti u detinjstvu, mene je uvek najviše pogađala nepravda. 

Nepravda je uzrok nemoći da budemo plemeniti u sredini i društvu u kom živimo. Nepravda će trovati naše okruženje – sve dok ne nađemo lepu i iskrenu reč, sve dok ne pronađemo način ophođenja koji će težiti opštem dobru, a ne nekom osnovnom minimumu koji nam klimanjem glavom na uvrede, klevete i nepoštovanje biva zagarantovan. Nepravda će se širiti kroz najdublje pore kako celog društva, tako i kroz misli i duh pojedinca, sve dok se kolektivno ne razrešimo sujete i lenjosti i tako sami sebe izlečimo. To je moje osećanje stvarnosti. 

Zato mogu da kažem da sam aktivistkinja, kada stojim sa hiljadama ljudi oko mene, poštujući njihovo viđenje i osećanje stvarnosti, saosećajući se sa nepravdama koje su njima učinjene. Od otetih penzija, naplatnih rampi, ubistava, nasilja u školskim klupama, porodičnog nasilja, helikoptera, nezakonitog rušenja, laži, mobinga, seksualnog nasilja, zloupotrebljavanja javnog servisa, ponižavanja i targetiranja, koferčeta, afera, nadstrešnica, i još mnogo nepravdi u koje nas je ovaj režim oterao. Borimo se za promene zato što smo na ulicama, na fakultetima, u strankama, i na još mnogo mesta pokazali da nećemo da dozvolimo da neko živi u strahu, dok mnogo gori od nas tim strahom uporno pokušavaju da vladaju. Aktivizam nije ništa drugo nego odgovor na nepravdu.

Kao mlada osoba, ne želim da živim u zemlji u kojoj vlada samo i isključivo nasilje, u zemlji koja tone u močvari mediokriteta i primitivizma, ne želim da stojim na tlu gde je poljoprivrednicima zabranjeno da kopaju, učiteljima da podučavaju, novinarima da iznose istinu, doktorima da leče i ljudima da šetaju, ne želim da dišem vazduh koji je zagađen vlagarizmima i da pijem mutnu vodu koja nam svima brani iskrene osmehe i bezbrižne zagrljaje. Jer ako je negde bilo otpora to je onda u Srbiji, više od tri decenije na javnoj sceni smenjivali su se ličnosti od umetnika preko filozofa i novinara do političara koji su nam pokazali da nisu svi isti. Trenutno na ulicama i na fakultetima se nalaze hiljade mladih ljudi koji to neumorno i sa nabojem kreativnosti i hrabrosti to nastavljaju da potvrđuju.

Kroz šetnju za ideale, napredak i šetnju protiv nepravde shvatila sam da su ljubav i bunt međusobno duboko povezani, nešto kao što su proleće i mladost, hleb i vino, plač i suze. Bunt pokreće sve nas da napredujemo, da se borimo, da koračamo ka promenama i da ne ogluvimo na emocije, koje izaziva ljubav, ljubav je ta koja nas u tim promenama lišava svake sujete i mržnje, koje nas nažalost sve više okružuju. U šetnji sam upoznala ljude koji razmišljaju isto ili slično kao ja, u šetnji sam se zaljubila i zavolela, bolje upoznala sebe i to da ne želim da se borim samo za nešto, već i za nekog, za neke ljude koji su znaju da kada nepravda postane sistem, otpor svima nama postaje dužnost!

Kroz šetnju za ideale, napredak i šetnju protiv nepravde shvatila sam da su ljubav i bunt međusobno duboko povezani, nešto kao što su proleće i mladost, hleb i vino, plač i suze. Bunt nas pokreće da napredujemo, da se borimo, da koračamo ka promenama i da ne ogluvimo na emocije koje izaziva ljubav. U šetnji sam upoznala ljude koji razmišljaju isto ili slično kao ja, u šetnji sam se zaljubila i bolje upoznala sebe

Za politički aktivizam sam se odlučila jer ne želim da gledam kolektivno ubistvo jedne mladosti, naše mladosti, gde sve što je intelektualno biva posečeno, a sve što je nezavisno ukinuto. U Pokret slobodnih građana sam se učlanila onog trenutka kada sam shvatila da nas je u potpunosti zarobio ovaj gorki režim. Za uopšteno bavljenje političkim aktivizmom sam se odlučila jer ne želim da gledam kolektivno ubistvo jedne mladosti, naše mladosti, gde sve što je intelektualno biva posečeno, a sve što je nezavisno ukinuto. 

Tako je, sa celokupnom propašću sistema koji se dešava godinama i decenijama unazad, nastalo i mišljenje kako je bavljenje politikom, nešto negativno, prljavo i sivo, nešto od čega treba bežati. A onda su nam ubili novinare, premijera i na kraju decu, a sve stoga što kao društvo odbijamo da se politički aktiviramo i što ne pristajemo da učestvujemo u javnom životu, koji se svih nas itekako tiče. Lično politiku posmatram kao filozofiju realnosti, nešto između vazduha, vode i religije, nešto što nas okružuje, obeležava, opredeljuje, uči da mislimo i da imamo obraz. Smatram da Pokret Slobodnih građana svojim ciljevima i vrednostima politici vraća smisao, institucijama dostojanstvo, a građanima pravo na normalan i bezbrižan život. 

U poslednje vreme sam počela da sanjam da je ovo postala zemlja mira i demokratije, sanjam da ovde više nema mržnje i korupcije, sanjam da se mi mladi normalno školujemo i ne odlazimo iz države nakon što završimo fakultete, sanjam da ne odlazimo kod lekara sa kovertom već sa zdravstvenom knjižicom, i konačno sanjam da se ne okupljamo na ulicama i na fakultetima, već da dane provodimo sa porodicom i prijateljima. Shvatila sam da kao mlada osoba ne treba da se razočaram što se moji snovi ne ostvaruju i da nije sramota i ako ne uspem nikada da ih ostvarim, ali je sramota da baš mi kao mladi ljudi, puni hrabrosti i ideja, odrastemo, a da nismo odsanjali ni jedan jedini san.

Marta Vesović je rođena 25. septembra 2004. u Užicu. Ime je dobila po ulozi Sonje Savić u filmu Mi nismo anđeli. Detinjstvo je provela u maloj i maglovitoj Požegi, u velikoj porodici prosvetnih radnika, koji su je pored matematike i hemije naučili koliko je važno biti uporan, glasno reći NE nepravdi i boriti se za bolje sutra. Studira novinarstvo na Fakultetu političkih nauka jer su joj još kao maloj stalno govorili: „E to ti je dobro pitanje.“ I na studentskim blokadama je od prvog dana.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.