Jovana Ružičić: Sanjam o društvu gde svako daje svoj mali doprinos

Izvor: Nova ekonomija

Kako ste došli na ideju da osnujete Centar za mame?

Centar za mame sam osnovala pre više od 12 godina, kada sam se vratila iz Amerike, gde sam živela 11 godina, kao moj lični doprinos boljitku moje voljene zemlje. Želela sam da se bavim temom od nacionalnog značaja, kao i pravima žena. U to vreme su moje drugarice počinjale da stvaraju porodice, kao i da dobijaju otkaze zbog trudnoće, i tema diskriminacije mama se sama nametnula. Danas Centar za mame predstavlja najveću organizaciju za prava mama u zemlji, sve što radimo sve ove godine radimo volonterski, a organizacija ne predstavlja samo moj lični doprinos boljitku Srbije, već čitavog sjajnog tima od skoro pedeset ljudi. Pored zalaganja protiv radne diskriminacije mama, bavimo se i brojnim drugim temama koje se tiču prava mama i stvaranja boljih uslova za roditeljstvo. Mi smo organizacija za ženska prava, sa fokusom na prava mama. 

Pružate i pravnu podršku zaposlenim majkama i preduzetnicama. Da li je ta usluga besplatna i šta zapravo podrazumeva?

Već više od decenije radi naše besplatno pravno savetovalište putem e-mail adrese, gde nam se javljaju mame koje žele da bolje razumeju koja radna prava imaju. Naš tim svakodnevno odgovara na brojna pitanja koja stignu na tu adresu i time pomažemo da živimo u društvu gde građanke i građani znaju koja su im prava, kao i na koji način da ih ostvare, u društvu gde je pravda dostižna i gde zakoni moraju da se poštuju. 

Mamama takođe pružate emotivnu podršku, kako funkcioniše MamaSOS telefonska linija?

MamaSOS linija je prva i jedina linija za emotivnu podršku koja omogućava mamama iz cele zemlje da ih neko sasluša, da sa nekim porazgovaraju o tome kako se osećaju i da sa nekim podele svoje brige, nedoumice i probleme. Volonterke savetnice pružaju mamama emotivnu podršku, saosećanje i razumevanje. Mame su najčešće te koje pružaju podršku drugima, a linija MamaSOS je tu da pruži podršku njima. Mi volimo da kažemo da mamama pružamo telefonski zagrljaj. Telefonska linija, pozivanjem broja 060/339-3390, dostupna je mamama iz cele Srbije, svakim radnim danom od 9 do 15 časova,. Usluge MamaSOS telefonske linije za podršku mamama su besplatne.

Po pitanju poboljšanja uslova u porodilištima i akušerskog nasilja i dalje se ništa konkretno ne preduzima, dok, sa druge strane, imamo kampanje koje podstiču žene da rađaju decu jer će dobiti novac od države. Kako gledate na to?

Akušersko nasilje je odlična ilustracija toga kako se odnosimo prema ženama u našem društvu, ali i primer koliko oni koji donose odluke stvarno (ne)žele da menjaju nešto sistemski. Istraživanje Centra za mame pokazalo je da svaka deseta mama u Srbiji ne želi više da rodi još jedno dete samo zbog iskustva koje imala u porodilištu. Popravljanje stanja u porodilištima zahteva višegodišnji fokus i to, pre svega, ulaganjem u zdravstvo i kadrove koji rade u porodilištima i postavljanjem transparentnog sistema i jasnih standarda. Potrebno je i da se na svakom nivou društva borimo za veću rodnu ravnopravnost, jer akušersko nasilje jeste oblik rodno zasnovanog nasilja i dešava se samo ženama. Iz našeg iskustva do sada, trenutni donosioci odluka nisu zainteresovani da bilo šta promene, kao i, nažalost, brojni pre njih. Dok se sistemski ne bavimo rešenjima problema, a akušersko nasilje je jedan od gorućih problema kada pričamo o rađanju, svaka aktivnost davanja novca je samo mazanje očiju… da ne kažem predizborna kampanja. 

Šta treba da se uradi da bi se situacija promenila i kakva je uloga u tome organizacija kao što je Centar za mame? 

Puno toga mora da se promeni, ali važno je da počnemo. Još uvek nismo. Uloga organizacije kao što je Centar za mame je da ukazuje na probleme i nudi predloge rešenja. Kao organizacija koja je prepoznata i cenjena uživamo poverenje mama i rado delimo iskustva koja mame podele sa nama. Ipak, kao aktivistkinje smo ograničene samo na to, a bojim se da za stolom gde se donose odluke ne sede oni koji do kraja razumeju situaciju, kao ni naše dobronamerne predloge. Situacija će se promeniti kada za tim stolom budu sedeli drugačiji ljudi, motivisani drugačijim vrednostima, koji trenutno nisu aktivni politički. Zamislite jednog dana armiju mama koje vode zemlju kao svoju porodicu, budžet zemlje kao kućni budžet, snove koje imamo za svoju decu kao strateške ciljeve zemlje. Ja to mogu da zamislim, a ko zna, možda ću jednog dana poželeti da više ne zamišljam samo.

Pokrenuli ste i Ženski solidarni fond. Kako ste došli na ideju, kako dolazite do sredstava, kako funkcioniše i kome pružate podršku?

Ženski solidarni fond je moja privatna inicijativa koja nije povezana sa Centrom za mame. Dok kroz Centar radim na stvaranju sistemske podrške roditeljima, vrlo dobro znam da postoje mnogi koji trenutno jedva spajaju kraj sa krajem i kojima kroz fond pomažem. To radim tako što sam okupila skoro pedeset žena, mahom mojih drugarica, da svakog meseca skupimo finansijsku pomoć za dve, tri žene u krizi do kojih dolazimo kroz lične kontakte. Svako daje koliko može, od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara. Pomoć je kratkoročna, namenjena je izlasku iz krize u kojoj se ta osoba našla, i uvek je namenjena ženama, od žena. Sem novca, trudimo se da pomognemo i savetom, povezivanjem i prijateljskom podrškom. Pored toga što pomažemo onima kojima je potrebna podrška, dajemo i svoj doprinos društvu koje vrednuje i neguje solidarnost.

Zalažete se i za osnivanje Alimentacionog fonda. Kako bi taj fond funkcionisao?

Istraživanje Centra za mame o ekonomskom nasilju je pokazalo da u Srbiji alimentaciju ne plaća svaki drugi roditelj, a od onih koji plaćaju oko polovina ne plaća redovno. Zbog toga se zalažemo da država pokrene Alimentacioni fond koji bi isplatio novac detetu, kada alimentacija kasni mesec dana, a potom pokrenuo postupak naplate od roditelja koji ne plaća alimentaciju. Država ima mehanizme naplate koje samohrani roditelji nemaju. Verujemo da bi ovakvo rešenje, koje već postoji u zemljama po svetu, ali i u regionu, predstavljalo sistemsku podršku za roditelje jer bi roditelji znali, ako dođe do razlaza sa bivšim partnerom, da će ih sistem zaštititi. Ovakav fond bi bio gotovo samoodrživ, a svakako bi povećao i redovno plaćanje alimentacije kada bi roditelji koji ne plaćaju alimentaciju znali da im sigurno sleduju kazne. 

Dobitnica ste nagrade Virtus za individualni doprinos osnaživanju žena i devojčica. Kakav je značaj te nagrade za vas lično?

Virtus nagrada za filantropiju mi puno znači. Pored ogromne časti koja mi je ukazana tom nagradom, znači mi zato što se vest o stvarima koje radim dalje čuje – ne zato što želim njima da se hvalim već zato što sanjam o društvu gde svako daje svoj mali doprinos. Nadam se da će moje akcije motivisati neke druge ljude da pokrenu svoje akcije, jer znam da jedino tako može da bude bolje. 

Kakvi su vam planovi za naredni period?

Znam da je ovo prilika da kažem nešto inspirativno o tome kako želim da rastem i pomeram granice… ali moram da budem iskrena i otvorena. U poslednjih šest meseci sam izgubila oba roditelja, razvela se, renovirala stan i preselila se. Planiram da dođem sebi od svega kroz šta sam prošla, i da se više družim, izlazim, smejem se i radujem. Da još uspešnije funkcionišem kao mama sa podeljenim starateljstvom, da više putujem, i sa decom i bez njih. Da nosim više šljokica i pijem više kafe i vina sa meni dragim ljudima. Imam, naravno, puno profesionalnih želja i planova, ali mi je moje mentalno i emotivno blagostanje apsolutni prioritet za naredni period. 

Tekst je prenet iz Nova ekonomija.