Veran Matić – Hitno utvrditi propuste koji su omogućili bekstvo optuženog za pretnje novinarki Ani Lalić Hegediš

Autor: Veran Matić, izvršni direktor ANEMa i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara

Neophodno je što pre locirati optuženog, jer su pretnje zbog kojih je uhapšen, bile usmerene na lišavanje života i nanošenje povreda, proterivanje uz brutalne seksističke poruke. Potrebno ga je sprečiti da izvrši one radnje koje je pominjao u pretećim porukama. 

Pošto su mu putna dokumenta oduzeta, zemlju je mogao da napusti samo ilegalno, te je moguće da se krije i u Srbiji, što znači da se možda i šeta Novim Sadom pored, već ugroženih, Ane Lalić Hegediš i Dinka Gruhonjića kojima je pretio. 

Pošto ima dva identiteta: u srpskom pasošu pod imenom Saša Ilić, a u francuskom kao Ilber Alexandre, koji su mu oduzeti, moguće je da raspolaže i nekim drugim dokumentom kojim je mogao da pređe granicu. 

Neophodno je da se zamolnicom zatraži hitna provera da li se optuženi nalazi u svom boravištu u Parizu, ili na njegovom radnom mestu, o čemu postoje dostupni podaci. 

I zatražiti urgentnu ekstradiciju pravosudnim organima Srbije. 

Zamolićemo francuska novinarska udruženja, kao i organizaciju Reporteri bez granica, da nam pomognu u prikupljanju ovih podataka, kako bi ubrzali birokratske procedure. 

Neophodno je da se utvrdi kako je bilo moguće da optuženi Saša Ilić sa nanogicom napusti mesto boravka, a da to ne registruje nadležna služba za vanzavodske sankcije, odnosno da policija ne pokrene sveobuhvatnu potragu za optuženim. Umesto toga patrole obilaze boravište koje je uklanjajući nanogicu optuženi napustio. 

Provera je vršena 1. i 4. juna sa istim rezultatima. Zbog čega nije raspisana potraga?

Jedan od komšija kaže da je Ilića poslednji put video 31. maja u prepodnevnim satima, tako da je izvesno da je tog dana napustio mesto koje mu je sudija odredio za prethodni postupak. 

Očekujemo da se utvrdi odgovornost za sve počinjene propuste.

Kako je moguće da GPS lokator na nanogici nije radio, ili nije postojao?

Zbog čega tužilaštvo i sud nisu već 1. juna obavešteni o bekstvu?  Ili ako su obavešteni zbog čega nije naređena potraga?

Zbog čega oštećeni Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić nisu istog tog dana obavešteni o tome da je osoba koja im je pretila u bekstvu?

MUP u Novom Sadu bi trebalo da obezbedi novinare kojima je pretilo lice koje je u bekstvu. 

Zbog čega se čitavih mesec dana ništa nije radilo po ovom pitanju a za bekstvo se saznalo tek pošto se optuženi nije pojavio na suđenju?

Očekujem od Ministarstva pravde da utvrdi sve propuste i kazni odgovorne i o tome obavesti javnost. 

Podsećam: 

Saša Ilić je 11. marta 2024. godine iz Pariza poslao preteće poruke Ani Lalić Hegediš. 

Nakon prijave, posebno Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal veoma brzo uspeva da locira i identifikuje počinioca, rapisujući potragu. 

Prilikom ulaska u zemlju, Sašu Ilića privodi policija. Tom prilikom, oduzeto mu je sredstvo kojim je počinjeno krivično delo – mobilni telefon i fiksiran je dokaz – poslata pretnja.

Prilikom saslušanja, 21. marta okrivljeni priznaje počinjeno delo. 

Tužilaštvo je predložilo zatvorski pritvor 31. marta 2024. godine, a Viši sud u Beogradu je odredio blažu meru – zabranu napuštanja stana. Nakon dva meseca,  28. maja 2024. godine, podnet je optužni predlog, sud je produžio meru zabrane napuštanja stana, a okrivljeni koji je priznao delo, posle tri dana je prekršio meru i pobegao.