Connecting the Future: Korak ka globalizovanom svetu

Piše: Nikola Marković, Novi magazin

Kad ste mlad umetnik ili umetnica u domenu vizualnih umetnosti, pa još u Srbiji, sva je prilika da ćete do značajnije afirmacije i vidljivosti van stručno-akademskih okvira morati da dođete kroz složeni sistem stipendija, konkursa, lokalnih, regionalnih i evropskih projekata. Naravno da su talenat i kreativnost neophodan preduslov i esencija umetničkog rada, ali u novovekovnom liberalnom sistemu finansiranja umetnosti potrebno da je da se dosta kockica poklopi, na brisanom prostoru između (ograničene) državne pomoći i tržišnog uspeha.

YOUNG ART PROGRAM: Upravo je to polje na kome značajnu ulogu igraju privatne inicijative, galerije i fondacije. Velika i značajna prošlogodišnja izložba čuvene američke umetnice Kiki Smit označila je i početak rada DOTS galerije na beogradskom Donjem Dorćolu, ali je aktivnost istoimene humanitarne fondacije započela još ranije. Young Art program već se više od godinu dana bavi podsticanjem, promovisanjem i finansiranjem stvaralaštva mladih umetnika, a prvi (široj javnosti) vidljivi rezultat ovog projekta biće predstojeća izložba Connecting the Future: Mladi umetnici iz Srbije i Holandije. Otvaranje je zakazano za 9. mart u 19 sati u Galeriji DOTS.

Izložbu je osmislio kustoski tim ove galerije – Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, u saradnji sa Galerijom Žozilda da Konseisao iz Amsterdama i nezavisnom kustoskinjom Anoš Urbanke iz tog grada, a u fokusu je osmoro mladih i talentovanih umetnika i umetnica – Bogdan Đukanović, Lena Milovanović, Lazar Stojić i Vanja Subotić iz Srbije, odnosno Džulijet Altonen, Kaspar Dejong, Ruben Raven i Jope Venema iz Holandije. Ova grupna izložba predstaviće savremene umetničke prakse tek formiranih umetnika, sa ciljem da tokom 2023. bude prikazana u izložbenim prostorima obe partnerske galerije. Time će i domaći mladi umetnici dobiti vrednu šansu da izlažu i predstave svoj rad na veoma vibrantnoj holandskoj umetničkoj sceni.

Gorepomenuti domaći stvaraoci dolaze iz različitih sfera vizualnih umetnosti i iz gradova širom Srbije. Premda su još uvek u srednjim dvadesetim, već su napravili prve korake ka afirmaciji tokom i nakon studija, dobijali su domaće i internacionalne stipendije i izlagali svoje radove. Bogdan Đukanović (1986) i Lazar Stojić (1988), obojica vajari sa klase Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića, čak su i radili zajedno kao autori skulpture koja je trajno izložena u atrijumu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. „Zajednički rad na skulpturama i instalacijama doneo mi je realniji pogled na moje umetničke kvalitete i interesovanja. Glavna prednost saradnje je sinteza ideja i metoda, te mogu reći da je saradnja uspešna onda kad kvaliteti svakog od umetnika dođu do izražaja i povežu se u skladnu celinu“, kaže Lazar Stojić u osvrtu na ovu saradnju. Trenutno je na master studijama vajarstva na hamburškom HFBK Fakultetu likovnih umetnosti. Na pitanje o poređenju ovdašnje i tamošnje vajarske scene, konstatuje da je bolji termin umetnička scena, jer je „kategorizacija umetnika u odnosu na izražajni medij danas sve manje moguća“. Kaže da je odnos umetničke vrednosti i novca jedna je glavnih tema koje se vezuju za njegovu umetničku praksu, a u poslednje vreme bavi se „odnosima fiktivne i simboličke vrednosti evro novčanica“.

IZLAZAK IZ ZONE KOMFORA: Bogdan Đukanović takođe ima iskustva sa školovanjem i izlaganjem u inostranstvu. U okviru bilateralne razmene, proveo je deo studija na Akademiji likovnih umetnosti u kineskom gradu Sijanu, a zatim i na pariskoj Beaux-Arts, a obe razmene govori kao o „plodonosnom izlasku iz zone komfora“. U svom stvaralaštvu bavi se refleksijom na društvo, razvijanjem kritičkih misli, platformi za dijalog sa publikom. „Svi materijali ili prizori sa sobom nose određen karakter i značenje, a ja sam u potrazi za onim koji odražavaju karakteristične pojave iz naše svakodnevnice. To su često materijali koji u sebi sadrže jaku simboliku i snažno vizuelno prisustvo“, kaže Đukanović.

Lena Milovanović (1996) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Milete Prodanovića, a na istom fakultetu trenutno pohađa doktorske studije. „Ideja programa mi je odmah bila interesantna, iz razloga što nakon završenih studija dolazi zapošljavanje i samim tim manjak vremena da se podjednako posvetimo radovima, Tako da je ovaj program vetar u leđa jer imate želju da stvarate i unapred znate da će taj rad biti viđen i cenjen“, konstatuje ona. Publika će na izložbi moći da vidi njene slike Majka i Rođendan koje aktuelizuju čin zagrljaja, dok su vizuelno izražene popularnim računarskim jezikom u formi modifikovanih binarnih kodova kao vida moderne računarske memorije. „Računarski jezik se tu našao kao nešto što je u današnjem vremenu jako zastupljeno i po mom mišljenju dosta hladno, fotografije iz porodičnog albuma su ono što je moja intima, a tema zagrljaja je tu da nas podseti koliko je dodir bitan“.

Kvartet umetnika/ca iz Srbije kompletira Vanja Subotić (1986) koja je diplomske i master studije slikarstva okončala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a danas živi i radi u Subotici. Promene i izmenjene slike stvarnosti središnje su teme njenih radova. Nadahnuti snoviđenjem, oni su svojevrsne studije jezika, percepcije, prostora svesnog i nesvesnog, emocije i veze s telesnim. O ženskoj perspektivi u svom radu i angažovanim konotacijama ona kaže: „Trenutno mi je odnos prema angažovanosti ambivalentan. Osećam da je neophodno bavljenje i rasvetljavanje konkretnih problematika. Sa druge strane, neki autentični osećaj u radu usmeren je ka temama povezanim sa telom i celokupnim ženskim bićem, zato što je to moja perspektiva, a u njoj su mi zanimljive specifične senzacije“.

HOLANDSKI PREDUZETNIČKI DUH: Makar na ovom malom uzorku učesnika izložbe, moglo bi se zaključiti da su holandski vizualni umetnici skloniji preduzetničkom duhu u smislu samostalne produkcije događaja ili upravljanja prostorima. Džulijet Altonen (1992) je u Amsterdamu inicirala Laurel Project Space, u okviru kojeg je organizovala brojne grupne izložbe. Jope Venema (1998) pokrenuo je izdavačku platformu koja se fokusira na umetničke knjige, teoriju, i muziku. Premda su infrastrukturno-logističke okolnosti u Holandiji po prirodi stvari povoljnije nego u Srbiji, i dalje postoji prostor da se napravi pomak ka načinima prezentacije rada, koji će više odgovarati novim generacijama umetnika. „Ko-iniciranje i vođenje tog projekta za mene je bilo neprocenjivo. Naučila sam toliko toga s čim nisam imala prilike da se sretnem u toku formalnog umetničkog obrazovanja. Želja našeg tima bila je kreiranje umetničkog prostora u kome ćemo i sami stvarati i izlagati – gde će umetnici biti adekvatno plaćeni za svoj rad i moći jedni od drugih da uče i međusobno sarađuju“, kaže Džulijet Altonen o svom poduhvatu. Joppe Venema se već sa 18 godina sopstvenim projektom u tom smeru. „Taj izdavački poduhvat za mene je način da se distanciram od sopstvene stvaralačke prakse i povežem sa svojim kolegama i saborcima“, pojašnjava on.

Premda je interesovanje zapadnoevropskih umetnika za scenu u Srbiji više izuzetak nego pravilo, upravo će jedan od učesnika u projektu Connecting the Future osetiti posebnu radost pri dolasku u Beograd. Naime, Ruben Raven (1995) je tokom prošlog leta putovao Balkanom i, po sopstvenom priznanju, stekao značajan uvid koji je duboko uticao na njegov umetnički rad. „Balkan nije tipična lokacija za odmor, ali me je okruženje dotaklo i obogatilo novim impresijama i inspiracijama za buduće projekte. Neverovatno simbolično je što mi ova sredina daje mogućnost da prikažem svoj rad, nakon nekoliko meseci refleksija o tom iskustvu“, priča Ruben.

Kaspar Dejong (1995) na neki način sumira ono što je esencija bavljenja umetnošću, počev od crteža po zidovima pećina do grafita i bavljenja znakovima u širem smislu. „Od prvih pećinskih crteža do žvrljotina po školskoj klupi, unutarnja je ljudska motivacija da se ostavi trag, nešto što pokazuje da su ljudi bili na tom mestu. Veština komunikacije u ostavljanju tog traga je nešto što me je dalje dovelo do proučavanja semiotike. Interpretacije znakova i simbola. Koliko su duboki ti sistemi znakova i koliko je današnji vizualni jezik razumevanja globalizovan“.

Umetnicima iz Srbije ova izložba predstavljati dobar korak napred ka tom globalizovanom svetu, univerzalnog umetničkog jezika.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.