Želi li Vučić da se reši naprednjaka?

Autor: Omer Karabeg

Sagovornici su bili profesori Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Zoran Stojiljković i Đorđe Pavićević.

Bilo je reči o tome zašto Vučiću treba nova partija kada ima Srpsku naprednu stranku koja broji 700.000 članova, da li Vučić to radi po ugledu na ruskog predsednika Putina koji je 2012. formirao Sveruski narodni front ili mu je uzor mađarski premijer Orban koji uz pomoć svoje moćne partije vlada Mađarskom već 12 godina.

Razgovarano je i o tome šta znači Vučićeva izjava da nova partija treba da bude stranka normalne i pristojne Srbije, da li je to indirektna kritika Srpske napredne stranke i da li Vučić osnivanjem nove partije želi da se oslobodi prljavog veša te stranke.

Sagovornici su takođe komentarisali da li će Srpska napredna stranka biti ugašena ili će se uključiti u novu partiju koja bi bila neka vrsta pokreta, da li će Vučić morati da deo Srpske napredne stranke liši beneficija da bi namirio članove nove stranke, kako se priča o eventualnoj Vučićevoj ostavci koju je lansirao glavni urednik Informera uklapa u projekt o novoj partiji, kao i da li bi Vučić, ukoliko želi da doživotno ostane na vlasti, morao da uvede autokratiju, kakva postoji u Rusiji i Kini i da li bi to bilo izvodljivo u Srbiji.

Omer Karabeg: Zašto Vučiću treba nova partija kada već ima Srpsku naprednu stranku koja broji oko 700.000 članova?

Đorđe Pavićević: Pitanje je da li će to biti partija ili pokret. Mislim da on na neki način želi da odstupi sa mesta šefa stranke, ali da zadrži kontrolu. Cilj mu je da objedini različite strukture koje podržavaju njega i njegovu partiju Videćemo koju će to formu imati. Neki misle da će to biti partija, drugi da će to biti neka labavija forma organizovanja, ali u svakom slučaju želi da napravi distancu u odnosu na Srpsku naprednu stranku i da onda sa te pozicije kontroliše ono što se zbiva na političkoj sceni.

Zoran Stojiljković: Ne bismo mogli govoriti o nekakvoj novoj partiji. Pre bi se moglo govorilo o nekoj vrsti pokreta. To je imitacija onog što je uradio Putin ili još pre Viktor Orban koji populistički poručuje da njegova stranka predstavlja Mađarsku i da su svi ostali ekstremi koji nisu u duhu mađarskog naroda.

Osim toga, Vučić je više puta najavljivao da će otići sa čela Srpske napredne stranke, poslednji put je rekao da će to učiniti do kraja ove godine, pa će na kraju to obećanje možda i ispuniti. Ali to ne znači odlazak sa trona nego samo još jedan događaj u nizu onoga što karakteriše Vučićevu vladavinu poslednju deceniju, a to je stalna proizvodnja drame, pseudodogađaja. nesigurnosti, strahova.

U jednom trenutku Vučić stvara klimu optimizma, govori da smo najbolji u Evropi i na svetu, a onda nas obasipa crnim pesimizmom i najavom zime koju ćemo teško preživeti. To je njegov način vladanja. Uvek imate i alternativne scenarije. Nakon priče o osnivanju novog pokreta sada je lansirana priča o tome da će on dati ostavku ukoliko ne bude mogao da spreči sankcije Rusiji i priznanje Kosova.

Pre nekoliko godina sam napisao jednu knjižicu “Srbija traži vođu”. Izdavač je tražio da se naprave portreti svih lidera koji su u nekom trenutku poveli za sobom više od pola miliona ljudi. Bilo ih je osam. Jedine karakteristike građenja liderske slike, stvaranja infrastrukture, zauzimanje svega što znači novac, poslovi i publicitet imali su Milošević i Vučić.

Vučić je u tom smislu i uspešniji jer ima odličan marketing koji je u funkciji stalne proizvodnje “čuda On sada stvara kvazipokret kojim kroz strateško partnerstvo sa Socijalističkom partijom Srbije, manjim strankama i nekim manjinama obezbeđuje dvotrećinsku parlamentarnu većinu i marginalizuje opoziciju – bila ona nacionalna ili proevropska.

Stranka ‘pristojne Srbije’

Omer Karabeg: Gospodin Stojiljković je pomenuo da se Vučić ugleda na Orbana i Putina. Putin je 2012, nakon što je sa mesta premijera ponovo izabran za predsednika Rusije, formirao Sveruski narodni front čiji je on bio prvi predsednik. U taj front ušle su mnoge poznate ličnosti. Da li i Vučić na to računa?

Đorđe Pavićević: Svakako računa da u svoj novi pokret uključi ljude i organizacije koji su ga i do sada podržavali, a koji nisu bili deo Srpske napredne stranke. Mislim da ide na to da produži svoju vladavinu, ali da vlada iz drugačije pozicije. To je nešto što smo viđali ne samo kod Orbana i Putina nego i kod mnogih autoritarnih vladara koji su težili da maksimalno produže ostanak na vlasti.

Pitanje je i da li će Vučić ići na promenu Ustava. Neki pominju 2026. godinu kada njemu ističe mandat i kada se očekuje rešavanje nekih problema, kao što je Kosovo, zbog kojih treba menjati Ustav. To bi moglo da proizvede priču o drugačijem političkom sistemu u kome bi on dobio stabilniju ulogu. Naravno, to neće ići onako kako on očekuje, ali mislim da je to njegova ideja.

Omer Karabeg: Vučić kaže da nova partija treba da bude stranka normalne i pristojne Srbije. Da li je to indirektna kritika Srpske napredne stranke, da li to treba razumeti kao da ta partija nije stranka pristojnih ljudi?

Zoran Stojiljković: To jeste indirektna kritika Srpske napredne stranke, ali se odnosi kako na opoziciju tako i na sve one građane i građanke Srbije koji nisu skloni njemu i njegovoj ekipi. Vučić nastoji da satanizuje sve one koji nisu pod kišobranom njegove vlasti i isključi ih iz sfere normalnih i pristojnih ljudi.

U atmosferi agresije, ratova, energetske i ekonomske krize i raširenog siromaštva on želi da zagospodari sudbinama ljudi i da igra ulogu spasioca.

Omer Karabeg: Da li Vučić osnivanjem nove stranke želi da se oslobodi prljavog veša Srpske napredne stranke?

Đorđe Pavićević: To je svakako jedna od ideja. Rekao bih da on ide i dalje od toga. On hoće – i na tome radi već neko vreme – da stvori takvu konfiguraciju političke scene da on i njegov pokret budu u sredini, a da sve kritičare proglasi za ekstremiste, pa i izdajice.

U stvari, želi da dizajnira opoziciju, da napravi poželjnu opoziciju, koja bi bila oko vladajuće stranke, dok bi svi ostali bili tretirani kao ekstremisti.

Moćna mašinerija

Omer Karabeg: Ako Vučić formira novu stanku ili pokret, šta će biti sa Srpskom naprednom stankom? Da li će ona biti ugašena, a samo odabrani će preći u Vučićevu novu stranku zvala se ona Pokret za Srbiju, Srpski blok ili Moja Srbija?

Zoran Stojiljković: Ne verujem da će Srpska napredna stranka biti ugašena, ona će ostati pod kontrolom Vučića i njegovog novog pokreta u koji će se utopiti. Pogotovo što SNS nema neke naglašene ideološke karakteristike. Biračko telo SNS-a razlikuje od ostalih birača pre svega po većoj sklonosti autoritarizmu i kultu vođe. Sve ih ujedinjuje pozivanje na lik i delo omiljenog vođe – Aleksandra Vučića. Kao čovek u izvesnim godinama mislio sam da je ta vrsta obožavanja završena sa pionirskim danima i Titom. Ali očito je da je to večiti obrazac.

Đorđe Pavićević: Srpska napredna stranka neće biti ugašena. To je moćna mašinerija koju Vučić mora da koristi ukoliko želi da stalno izlazi na izbore i pobeđuje. Nije se lako toga odreći toga. Jer tu se ne radi samo o eliti, radi se i o velikom terenskom radu i ogromnom broju ljudi koji rade ono što se od njih zahteva.

Zoran Stojiljković: Vučić se neće lišiti moćne infrastrukture kakvu ima Srpska napredna stanka. To je široka klijentelistička mreža koja obuhvata nekoliko stotina hiljada ljudi koji su zaposleni preko partijskih knjižica i desetine hiljada koji su na političkim funkcijama. Niko se toga ne odriče. Samo će to sada biti u službi novog pokreta i njegovih lidera.

Pretpostavljam da će u tom pokretu pored SPS-a biti i male stranke, poput SPO-a, koje statiraju, a koje su nekad su bile ključni politički igrači. U taj pokret će kao neka vrsta ukrasa ući i neke ličnosti sklone Vučiću koje do sada nisu bile direktno u politici.

Hidra

Omer Karabeg: Odakle Vučiću pare da namiri članove nove stranke? Da li će morati da jedan deo članstva Srpske napredne stranke liši dosadašnjih privilegija?

Zoran Stojiljković: To nije problem kada imate kontrolu nad svim infrastrukturnim sredstvima moći. Ako kontrolišete novac, poslove, publicitet, tabloide i čitavu mrežu elektronskih medija s nacionalnom frekvencijom, ako imate na hiljade botova koji vas podržavaju na društvenim na mrežama, onda su svi drugi u neravnopravnom položaju. Vama onda i po zakonu pripada državni novac za finansiranje vlastite infrastrukture.

Onda je lako da zarobite državu i ukinete tanku opnu između države i partijskog aparata i za svoje ljude otvorite čak i jedan broj mesta kod privatnika koji hoće da budu privilegovani. To je Hidra sa 400.000, 500.000 ljudi koji su zaposleni u javnim službama, a ima ih i stotinak hiljada koji dobijaju privilegije na osnovu vlasti. Svi oni su vam lojalni. Angažujete i jedan broj intelektualaca koji hoće da budu blizu vlasti kao i one koji putuju od stranke do stranke, ali su uvek u orbiti vlasti. To je taj mehanizam.

Đorđe Pavićević: To neće biti potpuno nova stranka, veliki broj ljudi, koji će biti njeni članovi, već su plaćeni na ovaj ili onaj način. Ipak, pitanje je da li će Vučić moći da održi celokupnu infrastruktura koju sada poseduje. Pretpostavljam da neće i da će biti manje novca da se namire svi interesi. Zato Vučić pomalo panično reaguje na ekonomsku krizu koja dolazi.

Vučićeva ‘ostavka’

Omer Karabeg: Gospodine Stojiljkoviću, pomenuli ste ostavku. Zanimljivo je da je usred priče o novoj partiji Dragan Vučićević, vlasnik Informera, tabloida bliskog Vučiću, najavio da Vučić razmišlja o ostavci zato što navodno ne može da izdrži pritiske Zapada da uvede sankcije Rusiji i prizna Kosovo, pa bi se povukao i te neprijatne odluke prepustio svom nasledniku. Ima li ta priča o ostavci veze sa osnivanjem nove partije?

Zoran Stojiljković: Indirektno ima. Poslednjih dvadeset, trideset godina Srbija živi u atmosferi neke vrste loše beskonačnosti. Odlažu se rešenja dokle god je to moguće. Vučić i SNS su to “unapredili” tokom svoje vladavine stalno proizvodeći nekakve zaokrete i nesigurnost, strahove i neizvesnost. Politika je pretvorena u rijaliti sa statistima, vatrometima i spektaklima koji se proizvode jednom nedeljno. Odbijajući da donese neophodne odluke Vučić se našao u ćorsokaku i pred opasnošću da izgubi podršku Zapada, a i Rusi su prema njemu sumnjičavi.

Jer, nemojmo se zavaravati, on se dosada održavao – ne samo kontrolisanjem svih procesa i marginalizacijom opozicije – nego i spoljnom podrškom. Pokazalo se da je politika Evropske unije i SAD bila u značajnoj meri licemerna, pa su im mangupi, koji su bili pod njihovom kontrolom, bili prihvatljivi. Bojim se da Vučić tu sliku na Zapadu ne može više održati. Otuda mu dolaze sve veći izazovi, a izgleda da počinje da nervira i Ruse i Putina. Zato je i lansirana priča o ostavci.

Đorđe Pavićević: Priča o ostavci i ima i nema veze sa novim pokretom. Ima u smislu da to svakako pomaže stvaranja tog pokreta. Ali s obzirom na njegov stalni manir da proizvodi krize u kojima navodno samo on može da bude spasilac, mislim da poruka priče o ostavci nije – daću ostavku nego videćete šta će s vama biti ako dam ostavku.

Ubeđuje nas da postoje samo dve opcije – ili Vučić ili propast. I onda nas njegovi glasnogovornici ucenjuju. Tako da ja ne bih previše ozbiljno shvatao priču o ostavci jer on voli da vlada u sivom prostoru, u permanentnom vanrednom stanju gde se odluke donose mimo institucija. Vučić želi da to stanje legitimiše tako što nam stalno govori da smo u krizi. Evo, predstavnici vlasti već nam govore da je počeo Treći svetski rat, da treba da biramo ratnu vladu.

Ulazak u bukvar

Omer Karabeg: Da li se iza manevra o osnivanju nove partije krije Vučićeva namera da što duže ostane na vlasti, ako može i doživotno?

Zoran Stojiljković: Nesporno, njegov cilj je da vlada što duže. To je logika sistema vladavine koji permanentno stvara vanredno stanje, haos i krize. Stabilokrate u regionu – ne samo u Srbiji – vladaju tako što proizvode krize, a onda ih prividno rešavaju. Vučić, recimo, angažuje svoje trbuhozborce da kvare odnose u regionu, a onda se on pojavljuje kao pomiritelj. Nakon nekog vremena ljudi počinju misliti da njemu nema alternative – i to je čitava ta priča. Koliko dugo će Vučić vladati?

Neke kolege su negde pre 2000. govorili da će Milošević vladati najmanje do 2010, pa se to nije ispunilo. Moj prvi susret sa Vučićem bio je kada je Agencija za borbu protiv korupcije, čiji sam bio član, prezentirala nalaze o korupciji. To je bilo nakon spektakularnog hapšenja biznismena Miroslava Miškovića što je probudilo nadu da ćemo makar malo stati na vrat sistemskoj korupciji.

Vučić je tada govorio da će njegova sudbina, kao i sudbina svih velikih boraca za pravdu, biti tragična. A moj je utisak bio da se radi o čoveku kome je glavna želja da uđe u bukvare za prvi razred osnovne škole. To je kod njega jako izraženo.

Omer Karabeg: Niste mi odgovorili da li mislite da Vučić ima nameru da vlada doživotno?

Zoran Stojiljković: Mislim da ni on sam tako daleko ne ide. Iako su demokratske tradicije u Srbiji vrlo ograničene, mislim da se to ovde ne može desiti. Dužina vladavine vezana je za to koliko možete da zadovoljite apetite svoje klijentele i koliko građanima Srbije možete da obezbedite kakav-takav život. Onoga trenutka kad ne možete i jedno i drugo ili makar samo jedno od to dvoje – vašoj vladini je kraj. Mislim da je Vučić dosegao vrh svoje moći i vlasti i da je uz sve manevre, o kojima govorimo, već u mirnom padu.

Đorđe Pavićević: Osnivanje novog pokreta svakako ima veze sa produžetkom Vučićeve vladavine. Da li je to doživotno – ne mora nužno da znači. Ono što njega najviše brine je bezbedan silazak sa vlasti.

Međutim, teško će on dobiti priznanje da je istorijska ličnost koja je Srbija spasila od katastrofe i da su njegove zasluge tolike da treba da uđe u udžbenike. Ako bi to obezbedio, on bi verovatno sutra sišao sa vlasti, ali teško je zamisliti da će takvi uslovi ikada da se steknu. Zbog toga će Vučić nastojati da produžava vlast koliko god je to moguće.

Frankeštajn režimi

Omer Karabeg: Ako Vučić želi da ostane na vlasti što duže, on bi morao da u Srbiji uvede autokratiju kakva postoji u Rusiji i Kini gde su Putin i Si Đinping obezbedili doživotne mandate. Da li je to u Srbiji izvodljivo?

Đorđe Pavićević: Teško je u Srbiji legalizovati autokratski sistem kao na drugim mestima, ali to je izvodljivo stalnim manevrima kako prave on i Orban. Jedna autorka to zove Frankeštajn režimi, režimi koji koriste demokratske procedure da bi legitimisali svoju vlast, a u stvari vladaju autokratski. To je neka vrsta nelegalizovane autokratije.

Zoran Stojiljković: Na sreću, iako deficitarna, politička kultura u Srbiji nije tako oskudna i lišena demokratskih tradicija da bi to bilo moguće. Srbija ipak nije Belorusija ili Kazahstan. Ali moguće je da populisti dođu na vlast i da dosta dugo vladaju ne dirajući formalnu demokratsku fasadu, a u stvari zarobljavajući državu, uvodeći kontrolu nad svim ključnim resursima i insistirajući na nekoj vrsti suverenizma na koji narod nije imun.

Imate puno ljudi kojima je svejedno u kakvom sistemu žive, ako žive pristojno, kao što imate i ljude koji smatraju da mi nismo za punu demokratiju, da je to atmosfera stalnog prepiranja i svađa i da Srbiji više odgovara neka vrsta političkog mentora ili vođe koga možete kako-tako da kontrolišete. Prema tome, izvrgavanje demokratije ruglu, njeno svođenje na fasadu jeste mehanizam kojim, negirajući demokratske institucije, možete da vladate na krajnje autoritaran način.

Omer Karabeg: Ima li naznaka da je u toku rad na formiranju nove stranke?

Đorđe Pavićević: Ima. Vučićevi saradnici govore o tome. Naravno niko ko nije blizak Vučiću ne zna šta se konkretno radi, ali su se čak pominjali i neki rokovi. Tako da sam siguran da se nešto radi, ali sam isto tako siguran da oni još uvek nemaju jasnu ideju kako će to izgledati i šta će to biti.

Zoran Stojiljković: Treba očekivati da će to biti urađeno u narednih šest meseci do godinu dana. Nije slučajno oročena sledeća vlada, posebno njena premijerka. Sve autokrate, Vučić posebno, vole da drže u neizvesnosti svoje podređene, posebno one koji su na visokim pozicijama, kako bi im smanjili apetite.

Disciplinuju ih, a ako se ne pokoravaju, sledi im sklanjanje s vlasti. Ako takav mehanizam postoji u Srpskoj naprednoj stranci, zašto bi drugačiji postojao i u novom Vučićevom pokretu.