Biljana Srbljanović – Ćutanje

Piše: Biljana Srbljanović

Tako je i ovog puta, uz posebnu nervozu povodom činjenice da je Beograd ove godine ponosni domaćin Europrajda – manifestacije od vrhunskog društvenog, kulturnog i političkog značaja (ali ne u onom banalnom dnevnom smislu za koji jedino i znamo). Protivnici Evropske unije udruženi sa protivnicima ljudskih prava i borcima protiv jednakosti svih građana, ovo su doživeli kao otvaranje vrata raja. U toj bonanci mržnje, udružili su se i jedni i drugi, da pokažu zube i oklevetaju događaj, svako iz svog razloga i za svoju komplementarnu korist.

Istina je da su u srcu javnog otpora Prajdu i sada okupljene uobičajene mutne grupacije sastavljene od ekstremista i zvaničnika iz redova SPC-a, jednako kao i raskolnika i raščinjenih otpadnika iste te crkve (ekumenizam na delu), desničarske partije i parapolitičke jedinice netransparentnog poslovanja i razloga postojanja, koje svoje delovanje koncentrišu na litijašenje i slično paradiranje, ali ovog puta nije samo to.

Njihovim naporima pridružile su se brojne uticajne ličnosti i vlasti i opozicije, koje su naizgled nepovezive, suprotstavljene i u međusobnoj borbi, osim kad se dođemo do suštine. Homofobija i Euroskepticizam čine jednu upadljivu transferzalu koja ih sve povezuje, i trebalo bi da bude jedina logična i iskrena podela političkih snaga kod nas.

Dveri, Zavetnici i njihovi derivati, naravno da su od početka smisao svog delovanja zasnivali na borbi protiv ljudskih prava LGBT osoba. Uz njih se, svakako, odmah svrstao i gradonačelnik Šapić, istaknuti predstavnik vlasti, koji je unapred najurio Prajd iz Skupštine grada, jer je to dogovorila “prethodna vlast”. Ta prethodna vlast je bio Vesić, a ne Žene u crnom ili ja, pa da razumem ograđivanje, ali o tome svi ćute, i iz vlasti i iz opozicije, da ne ispadne da biraju jednog od te dve ličnosti koje više toga spaja neg razdvaja.

Sledeći su, svakako, i članovi nove nade opozicije – poslanici i odbornici istoimene skupine NADA, koju građanske stranke najnormalnije ubrajaju u svoje saborce i sagovornike, s velikim uvažavanjem njihovih koalicionih kapaciteta, taman da im je u redovima vaskrsli Kalabić lično.

Uz njih se javno deklarisao i Vuk Jeremić, inače manje poznat učesnik one spominjanje litije (šteknuo se), uz blagoslov grešnika Nikanora, a pod slikama Amfilohija zlatoustih izjavama da su LGBT ljudi “sodomski smrad” kog treba tretirati kao “drvo koje ne daje ploda, siječe se i u oganj baca”. On se izjasnio protiv održavanja Prajda i u svojoj argumentaciji za otkazivanje (pristojniti Srbija ne kaže “zabrana” nego “otkazivanje” – oni ne “kolju”, oni “seciraju”) vodio stručnim mišljenjem doktora Zorana Radovanovića, vodećeg autoriteta u oblasti epidemiologije, koji je rekao da nam, zbog Prajda, preti epidemija “bolesti homoseksualaca” – kako je nazvao virus majmunskih boginja.

Dr Radovanović je ovaj stručni stav izneo, kršeći brojne norme etičkog ponašanja, paušalno i bez ikakvih naučnih dokaza, tvrdio da Europrajd predstavlja opasnost za našu zemlju, da je u pitanju “epidemiološka bomba”, jer će zarazu boginjama doneti “neodgovorni” učesnici iz inostranstva “koji dolaze u Beograd da se provedu i nađu nove partnere”, da je “prenose homoseksualci i biseksualci” a da je “pitanje trenutka kada će početi da se zaražavaju i žene” (sic!).

On je ovim neodgovornim rečima jednu manifestaciju u kojoj će učestvovati Europarlamentarci, dva predsednika vlade, nekoliko Evropskih ministara i zastupnika građana, komesara za ljudska prava, gradonačelnici ostalih Europrajd gradova, svi mi, obični normalni ljudi što ne mislimo da su LGBT osobe bolesne, ni u glavu ni od ovog virusa, označio kao “potencijalni okidač epidemije”, bombu koja samo što ne eksplodira. On je time implicitno rekao da je u pitanju jedna masovna javna orgija muških učesnika neodgovornog polnog ponašanja, maraton rizičnih seksualnih praksi, a ne simbol prava obespravljenih ljudi koji žive pored nas.

Njegove reči je iskoristio Jeremić i pošteno priznao da smatra da “strah od nove zaraze može biti odličan izgovor” za otkazivanje Prajda, te tražio od Vučića zabranu. Sa njim se udružio (sasvim logično) i DJ Vučićević, koji je iz čista mira izneo “ekskluzivnu informaciju” da je događaj već otkazan i ćao đaci.

Naravno da je lokalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije demantovala uvaženog doktora, ali sad je gotovo.

Sumnja je posejana, izgovor je pronađen, udruženim naporima grupacija sliterinskog tipa – od Fotija do raspopa Antonija i paganskih sveštenika okupanih ajahuaskom, preko saglasja vodećih predstavnika vlasti i opozicije, pa do zajedničkih napora uglednih lekara i najgorih tabloida, šteta je ogromna. A vi, izvolte, samo i dalje ćutite.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.