Uniji sada nije bitno da Srbija uvede sankcije Rusiji

Razgovarala: Ivana Pejčić. Izvor: Novi magazin

Postoji prostor da jedna država bude neutralna, ali je problem kada je ta država u Evropi, koja je vrlo jedinstvena po određenim pitanjima, a pre svega sankcijama prema Rusiji. To nije pitanje neutralnosti koliko pitanje da li ste partner ili ne, kaže za Novi magazin profesor političkih nauka i istorije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber. 

Zbog rata u Ukrajini trenutno se dešavaju geopolitička pomeranja i preslojavanja. Može li Srbija u takvom trenutku ostati neutralna?

Na svetskom nivou ostaje mnogo prostora da zemlja ostane neutralna, ako se pogleda Azija ili Afrika činjenica je da brojne zemlje još nisu odlučile. I to iz različitih motiva, kao što su ekonomski ili antiameričko raspoloženje. U Evropi je drugačija slika i Srbija je jedina država koja nije odlučila, a teritorijalno pripada tom delu sveta. Može li Srbija dugoročno da bude neodlučna? Mislim da je to teoretski moguće, ali je teško jer je to ipak jedan stepen izolacije. To nameće pitanje zašto Srbija nije spremna da napravi taj korak. Naravno, pitanje je i kolika je cena toga. Sigurno se smanjuje stepen poverenja u Srbiju na Zapadu. Može li Srbija to da trpi? Naravno da može. Ali sve ima svoju cenu. To nije cena u smislu da će neko da uvede sankcije Srbiji zbog toga već je to pre svega gubitak poverenja, čija je posledica smanjenje stepena saradnje u raznim oblastima.

U slučaju da Srbija uvede sankcije Rusiji, znači li to i donekle prihvatanje odluke da se prizna Kosovo jer bi se time „izgubio“ ruski veto u Savetu bezbednosti UN?

Mislim da je to pogrešno razumevanje. U Savetu bezbednosti je stalna članica i Kina, koja isto neće priznati Kosovo. Uostalom, dugoročni dobri odnosi Srbije s Kinom pokazuju da kineski veto može biti zamena ruskom. Podsetio bih i da je Rusija još davno rekla da ukoliko se prizna Kosovo, u tom slučaju treba da se prizna Krim, Abhazija i druge teritorije koje su odvojili od Gruzije i Ukrajine.

Rusija nikada nije rekla da će dugoročno blokirati priznanje nezavisnosti Kosova u UN. To je koristila za svoje potrebe. Takođe, ne vidim ni da bi ta odluka „primorala“ srpsku vlast da prizna Kosovo. To može da bude čak i deo dogovora u smislu „mi ćemo se pridružiti uvođenju sankcija i podržati Zapad, ali pustite Kosovo“, odnosno, da se traži da se ne vrši pritisak na Srbiju po pitanju priznavanja Kosova u slučaju uvođenja sankcija. U tom smislu, to bi čak otvorio neku vrstu prostora za delovanje srpske vlade i da smanji stepen zahteva po pitanju Kosovu.

Zar ne mislite da se na Srbiju vrši pritisak?

To nije pritisak, to su više zahtevi, odnosno jasna poruka da je većina zemalja EU i SAD uvela sankcije. Ali pitanje je sada šta to tačno znači? Da li je to pritisak ili zahtev? Jasno je da će SAD i EU u ovom slučaju, kada Rusija vodi agresorski rat prema Ukrajini, da uvedu sankcije i da će to očekivati i od partnera. Uostalom, ako je neko partner onda je logično da se priključi tome. To nije pritisak. To samo pokazuje da ukoliko Srbija želi da bude partner, onda se očekuje da ona deli iste vrednosti s partnerima. To je ujedno i pitanje želje Srbije da bude deo demokratskog društva.

Hoće li Srbija na kraju uvesti sankcije Rusiji?

Sumnjam da Srbija, pod vladavinom Vučića, ima interesa da to uradi. Osim u slučaju ozbiljnog pritiska. Vučić će najverovatnije u slučaju velikog pritiska uraditi to, odnosno ako to bude jedini izlaz. Ali u tom slučaju Vučić bi se pretvorio u Đukanovića. Đukanović je, na primer, uradio neku vrstu dogovora sa Zapadom 1997. u smislu da će on postati prozapadni politički akter, a da će, sa druge strane, dominirati i vladati Crnom Gorom kako on hoće i da ga oni puste da to radi. Vučić možda zatraži tu mogućnost, nešto nalik Đukanovićevom dogovoru. Ali opet, on će to uraditi samo ako mora. Takav potez vezao bi Vučića za Zapad i posle toga nema nazad i ne mogu da se sačuvaju dobri odnosi sa Rusijom i Kinom. U tom slučaju bilo bi za njega teško da dugoročno odlaže, na primer, priznavanje Kosova.

To svakako nije njegov interes, ali ako ima osećaj da to mora da uradi, onda će uraditi, odnosno, samo u slučaju da nema druge opcije.

Još nismo u toj poziciji?

Srbija još nije u toj poziciji. Suštinski sada nije bitno za Zapad da Srbija uvede sankcije Rusiji. Srbija u tom smislu nije postala neka ogromna rupa koja sprečava efikasnost sankcija protiv Rusije. Iz Srbije se leti za Rusiju, ekonomski odnosi i dalje postoje, ali ne znači da to sankcije protiv Rusije čini neefikasnim. Kada bi glavni utisak bio da je Srbija ta tačka ili crna rupa koja omogućava da se umanji efikasnost sankcija ili smanjuje jedinstvo EU, to bi povećalo pritisak. Zasad vidim da su razlozi pre svega simbolični. Zato i ne verujem da će pritisci biti tako veliki da će Vučićeva vlada imati osećaj da to mora da uradi.

Može li rat u Ukrajini da utiče na destabilizaciju regiona?

Moj utisak je da rat u Ukrajini smanjuje mogućnost destabilizacije regiona. Naime, Rusija će imati manje mogućnosti da utiče u regionu. Te mogućnosti koje je Rusija imala – da deluje ispod radara u regionu – sada su vidljivije. Rusiju više niko ne prepoznaje kao pouzdanog partnera i u tom smislu više ne mogu da prave problem kao nekada. Rusija je, na primer, pokušala da spreči dogovor Grčke i Severne Makedonije i nije uspela. Sada Dodik može da priča kako je razgovarao s Lavrovim, ali Rusija ima druga pitanja kojima se bavi. Uostalom, Rusija i nema kapacitet da se bavi ovim pitanjima. Na mestu Dodika ja bih bio pažljiv, jer nema više iste mogućnosti da Rusija da podršku kao nekada.

Hoće li se Austrija pridružiti 6. paketu sankcija koji se tiče energenata?

Hoće. Oni su jasno rekli da će to prihvatiti. U početku austrijska vlada nije bila jasna po tom pitanju zbog visokog stepena zavisnosti od ruskih energenata, ali sada je jasno. Građani Austrije podržavaju tu odluku i ta podrška je ogromna. Sad je i dobar trenutak za taj paket jer je leto i za građane je to manje vidljivo. Takođe, do zime se građani mogu pripremiti za ono što ih očekuje.

Šta za Zapadni Balkan znači Makronova ideja o „političkoj zajednici“ EU?

Ova ideja je, pre svega, odgovor na zahtev Ukrajine da postane članica EU. Mislim da je Makron shvatio da ne može da se ništa ne ponudi Ukrajini jer bi to bila loša poruka. Mislim da je većina članica EU saglasna da se mora ponuditi jasan put Ukrajini po pitanju članstva u EU, postoji i saglasnost u Uniji da Ukrajina, kao i svi ostali, mora da ispuni sve uslove za članstvo. To je slična situacija kao na Zapadnom Balkanu. Smatram da će Evropska komisija dati mišljenje koje će biti odgovor na upitnik Ukrajine, a zatim će uslediti odluka o tome da li će im se dati status kandidata u junu. Mislim da će u tom paketu biti i Gruzija i Moldavija. U tom slučaju više neće biti 6+1–Turska već devet plus jedna zemlja koje su u tom procesu. 

Da li u ovim novim okolnostima Severna Makedonija i Albanija mogu da očekuju otvaranje pregovora? Ako se Ukrajini da taj status, da li je to u redu ako se ima na umu da je Severna Makedonija promenila naziv svoje države, a još nisu počeli pregovore.

Ukrajina neće dobiti više od onoga gde su sada Albanija i Severna Makedonija. Za Ukrajinu nema početka pregovora. Ja stalno ponavljam, a rekao sam i nedavno u Briselu, da ako se Ukrajini želi dati jasan evropski put, najbolje je to uraditi tako što će se otvoriti put Zapadnom Balkanu. Taj proces je ovde počeo pre 20 godina, a samo je Hrvatska postala članica.

U principu, ako se pokazuje da može ovde na Zapadnom Balkanu, to je i najbolje ohrabrenje za Ukrajinu. Moj stav je da treba otvoriti pregovore sa svim zemljama jer kada se oni otvore, odmah se vidi gde su problemi i oni se mogu rešavati.

Može li se očekivati pokretanje pregovora Beograda i Prištine?

Ne vidim da će se taj problem ubrzo rešavati. Najpre se postavlja pitanje šta je nagrada za one koji bi završili pregovore? Nema nagrada. Ne vidim zašto bi Srbija ili Kosovo napravili taj korak. Suštinski nema interesa da se to završi. Čak i kada bi se Srbiji „obećalo“ članstvo u EU nakon priznavanja Kosova, ko može da garantuje da Hrvatska neće iskoristiti svoje pravo i blokira Srbiju? Ako Bugarska može da blokira Severnu Makedoniju, može i Hrvatska Srbiju.

U tom smislu EU u sadašnjoj poziciji ne može nešto da ponudi Srbiji. Takođe, ni srpska ni kosovska strana u trenutnim pregovorima ne žele da nešto daju. Svesni su da sve što daju to automatski više nije na pregovaračkom stolu i da samim tim ne može biti deo tog konačnog paketa koji će obuhvatiti konačno rešenje. Takođe, Srbija i Kosovo nisu prioriteti trenutno zbog rata u Ukrajini za Evropsku uniju.

Hoće li naredna zima biti teška kako se najavljuje?

Biće teška zima, ali nema povratka na stanje koje je bilo pre 24. februara. Nema povratka dok je Putin na vlasti. Da se kao završi rat i ukinu sankcije i da se zaborave svi zločini koji su počinjeni. Mada smatram da se rat vratiti u lokalne okvire. Ne vidim da će se političke okolnosti znatno promeniti za šest meseci.

Mislite da su građani EU spremni da žrtvuju svoju ekonomsku stabilnost zbog rata u Ukrajini? Može li ta situacija da kreira socijalne nemire?

Postoji prostor za to, ali postoji i veliki stepen jedinstva i solidarnosti sa građanima Ukrajine. Uostalom, nigde nema nikakve negativne reakcije na izbeglice iz Ukrajine. To je i dobra poruka Ukrajincima da su dobrodošli. Naravno, to je lako na početku, ali kasnije će biti teže. To smo uostalom videli u Francuskoj, kada su bili protesti protiv Makrona. Takve vrste pokreta su moguće. Ali smatram da oni ne daju alternativu. Oni nemaju jasan politički odgovor nego je to više reakcija. Naravno, u ovim okolnostima mogu da ojačaju određene političke snage, poput ekstremne desnice ili levice. Ali to neće biti jedinstvena politička formacija koja bi imala mogućnost da ugrozi stabilnost Evrope. To će više biti neka vrsta pritiska na određene političke lidere. Pitanje sankcija protiv Rusije nije samo pitanje solidarnosti sa Ukrajinom. Mislim da se polako priznaje da je Rusija pretnja Evropi. Ipak, napad Rusije na Ukrajinu vezan je za evropske integracije te države.

Izvor: Novi magazin.