Veran Matić – Suđenja, presude i napadi

Piše: Veran Matić

Sudija Vukadin Brajušković nastavio je tamo gde je svoj posao pre odlaska u penziju časno i profesionalno okončao sudija Slavko Žugić. U najboljem maniru Evropskog suda za ljudska prava koji predviđa brzi postupak kada je oštećeni u starijem životnom dobu, sudija Brajušković je u istom danu, nakon završne reči, izrekao i presudu. Milan Jovanović je ispravno konstatovao da je ovim, nakon više od trideset ročišta tokom tri godine, „dobijena samo jednu bitka, ali ne i rat za slobodu medija u Srbiji“. U njegovom slučaju, ta borba uključuje i materijalnu odštetu koja može da se naplati tek kroz parnični postupak. To iziskuje pronalaženje modaliteta unutar vladine Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara radi premošćavanja ovakve vrste problema na koje sam već ukazivao na sastancima ovog tela. Neophodno je stvoriti kompenzacioni fond koji bi se koristio tako što bi bio aktiviran odmah po utvrđivanju štete, kako bi se što pre omogućio normalan život (u ovom slučaju potpuna obnova zapaljene kuće i nabavka nameštaja i uređaja), a kada se završi sudski proces i dosudi nadoknada štete, da se dobijena sredstva vrate u fond.

Sada sa nestrpljenjem očekujemo odluku Apelacionog suda o presudi za paljenje kuće Milana Jovanovića. Postoje dileme kako se tumači rok od 30 dana nakon javne sednice na kojoj su iznete žalbe. Pominje se i da je prekoračen zakonski rok za odlučivanje drugostepenog sudskog veća. U međuvremenu, 2. decembra očekujemo presudu u ponovljenom postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije. Pošto ulazimo u osmu godinu suđenja koje uključuje i prekoračenje zakonskih rokova, moguće dalje odlaganje u ovom postupku preti da obesmisli pravo na suđenje, pravdu i pošteno suđenje u razumnom roku na koje ukazuju ugledni pravnici, profesori i bivše sudije.

Imajući ovo u vidu, ne znam kako da okarakterišem sve što se događa u vezi ubistva Milana Pantića. Ne razumem koja dodatna argumentacija je potrebna Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal nakon svega što im je dostavila Radna grupa za istraživanje ubistava novinara. U naša dosadašnja saznanja se savršeno uklapa i izjava advokata Zlatana Vulića, nekadašnjeg šefa Odseka Ministarstva unutrašnjih poslova za privredni kriminal u Pomoravskom okrugu, da misli da su u ubistvu novinara „Večernjih novosti“ Milana Pantića u Jagodini „posrednu ulogu imale i državne bezbednosne strukture“. U razgovoru za NIN, Vulić je rekao da je, u vreme kada se došao na to mesto, bilo mnogo problema vezanih za privatizaciju Jagodinske pivare, ali i za poslovanje nekih drugih preduzeća u tom kraju, kao i da je „očito bilo da su pojedini inspektori podlegli interesima nekih grupa i pojedinaca“.

Ovakva inertnost na očigledne i dobro poznate slučajeve iz prošlosti utiče na stav međunarodnih organizacija koje reaguju na bezbedonosne probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju novinari. Poslednji primer je reakcija Reportera bez granica, čiji je predstavnik ocenio da policija nije u dovoljnoj meri zaštitila novinare N1 tokom izveštavanja ispred murala Ratku Mladiću. Sličan problem desio se i tokom blokade TV ekipe ove televizije koja je izveštavala o nehumanim uslovima u kojima žive radnici iz Vijetnama koji rade u Linglongu. Podneta je prijava protiv NN lica, reakcije nadležnih organa još uvek nema iako se i ranije dešavalo da osobe koje se ne predstavljaju, a dejstvuju ispred Linglonga, svojim ponašanjem šikaniraju novinare.

Prošla nedelja donela nam je i uslovnu presudu Bošku Žeželju iz Beograda na šest meseci zatvora zbog krivičnog dela pretnji koje je u martu 2019. godine na Fejsbuk grupi „Srbija naša zemlja“ uputio novinaru Nedimu Sejdinoviću. Razumem Nedima kada kaže da ne može da bude zadovoljan jer je ovo samo jedna presuda u moru pretnji, ali i delim njegov stav da je „važno da se ovakve presude donose, da se javnost upozna sa njima, da se ipak pošalje nekakva bar uslovna poruka da novinarima, kao ni bilo kome drugome, nije dozvoljeno pretiti“. Zato bih voleo da je ova presuda dobila veći publicitet kako bi ohrabrila novinare i novinarke, a obeshrabrila potencijalne izvršioce sličnih krivičnih dela. U tom smislu, izmene Krivičnog zakonika treba da pomognu da ovo postane pravilo a ne izuzetak.