Dimitrije Boarov: Prazno je bez Evrope
Piše: Dimitrije Boarov
Ne znam kako će srpski tradicionalisti gledati na uvođenje “evropskog i modernog” u red ključnih atributa Vidovdana, ali Markovićev pokušaj nosi izvesnu tajnu vezu sa glavnim problemom Srbije i srpskog identiteta danas, a to je pitanje kako povezati izvesnu zastarelost vidovdanskog mita, zbog koje se on očigledno teško prima u današnjoj omladini, s prazninom s kojom se suočava svaka srpska politika kada pokušava da “evropski put Srbije” (ma šta to značilo) gurne na marginu i da konačno i otvoreno državnu lađu definitivno pogura napred pravoslavljem i sveslavenstvom.
Ne ulazeći u tugaljivo pitanje drži li Vučićeva garnitura na vlasti “evropsku agendu” i dalje na službenom stolu samo zato da bi tom simulacijom sačuvala priliv novca iz evropskih pretpristupnih fondova i da bi i dalje privlačila investitore kojima odgovara država koja ima privilegije na evropskim tržištima, a nikad neće preuzeti evropske obaveze i standarde (naročito one ekološke), ovde moram da iznesem utisak da ni srpski vladajući političari ne znaju šta da pričaju i kako da špartaju evropskim diplomatskim salonima kad naiđu periodi kad se “evropska orijentacija Srbije” gurne potpuno u ćošak, a gromoglasno veličanje Putina i Sija ispuca u nekoliko manifestacionih dana ljubavi prema Rusiji i Kini. Na neki volšeban način “evropske teme” se stalno vraćaju na našu pijacu ideja i projekata kad zveka tekućih trivijalnosti (od priprema tuče predsednika države sa opozicionim izazivačima ili autobiografija pevača Ace Lukasa) za trenutak utihnu kao vodeće političke teme.
U prilog spomenutom utisku može se izneti mnogo primera jer baš oko ovog Vidovdana premijerka Srbije Ana Brnabić i nadležna ministarka za evrointegracije bučno su najavile da su u Briselu “otvorile klaster” (to jest, kako je rečeno, “de fakto otvorile” klaster) o ljudskim pravima i pravnoj državi. Zatim je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković u Poznanju naglasio da Višegradska grupa članica EU “snažno podržava” prijem zemalja Zapadnog Balkanu u EU. Treba spomenuti da je uoči Vidovdana i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić u Briselu izjavio da su parlamenti našeg regiona “glavno čvorište” puta ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji jer u njima svi “reformski projekti i procesi moraju u jednom trenutku da dobiju svoju zakonsku formu”. Dakako, Dačić nije nabrojao bar neke od tih projekata i procesa koji su u Skupštini kojom predsedava doista dobili zakonsku formu i podršku, ali je istakao potrebu da parlamenti Zapadnog Balkana treba češće da se viđaju i prisnije sarađuju.
Već ovih nekoliko vesti iz poslednje sedmice mogle bi nekog neobaveštenog navesti na utisak da je baš uoči Vidovdana Srbija u nekoj “proevropskoj diplomatskoj ofanzivi”, što se čini prilično daleko od realnosti, i u Briselu i u Beogradu. Pa ipak, evropska politika se u Srbiji očigledno javno ne napušta, mada su neki visoki funkcioneri SNS-a već javno govorili da je ona skinuta sa dnevnog reda. Naravno, svima je jasno da bi napuštanje te politike Srbiju suočilo sa rizičnom prazninom, a i njena cena na Istoku verovatno bi pala na još niže grane.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
