Politizacija medijskog poslovnog modela

Piše: Veran Matić

Obećavajući trend konstantnog uspona tokom jedanaest godina okončan je epidemijom Kovid-19 koja je uticala da budžet od 206 miliona evra padne za 6% tako da se sada za reklamiranje izdvaja 197 miliona evra.

Iskustvo me uči da će biti odlično ako se ova silazna putanja okonča na ovom iznosu. Sećam se u kojoj meri nas je oštetila svetska ekonomska kriza 2008. godine kada su marketinški budžeti bukvalno desetkovani preko noći, što je ostavilo trajne posledice po ovdašnju medijsku scenu. Tada nije bilo ideja poput one koje nam stiže iz Francuske da državnu pomoć medijima treba usloviti zapošljavanjem profesionalnih novinara.

Zato me istinski zabrine kada čujem da tiraž svih osam dnevnih listova u zbiru ne prelazi 220.000 primeraka. Ovaj podatak izašao je na videlo prethodnih dana u sklopu informisanja javnosti o problemima vezanim za štampanje novog dnevnog lista Nova. Juče je objavljen javni poziv za štampanje ove novine. Videćemo sa kakvim uspehom.

Pretpostavljam da će novi list predstavljati osveženje u odnosu na postojeću ponudu dnevnika koje prema poslednjem istraživanju svakodnevno čita samo 11% populacije! Verujem da će novi vlasnik Danasa i buduće Nove pronaći modalitet samoodrživog tržišnog opstanka u postojećim okolnostima.

Prema ovom istraživanju, televiziju svakodnevno prati čak 97% populacije što u priličnoj meri objašnjava interes oglašivača i političara za TV i kabloske emitere. Sa druge strane, zdravom logikom je teško objasniti rast broja ovdašnjih štampanih medija kada se zna da taj broj svuda pada.

Jedino objašnjenje politizovanog biznis modela sa preko 2.500 registrovanih medija vezuje se za zloupotrebu državne pomoći koja iz nedelje u nedelju dobija svoju potvrdu kroz podelu novca putem projektnog sufinsiranja na lokalnom nivou. Primeri koji nam stižu iz Užica i Valjeva ukazuju da se pare većinski slivaju na par očekivanih adresa ili, protivno logici projektnog sufinansiranja, migriraju ka drugim gradovima u skladu sa političkom pripadnošću njihovih vlasnika.

Odavno se niko više ne skriva i očito se niko ne srami da zloupotrebljava novac poreskih obveznika namenjen zašititi i promociji zakonom definisanog javnog interesa. U takvim okolnostima dovoljno je da pogledamo uporedne tabele o skorašnjem budžetskom finansiranju Tanjuga, Bete i Foneta.

Iz Tanjuga je država vlasnički formalno izašla nakon petogodišnjeg nelegalnog postojanja ali očito nisu izašle državne pare koje se slivaju iz brojnih ministarstava. Voleo bih da se tako tretiraju i ostale dve agencije. Onda bih imao mnogo više razumevanja za lično mišljenje sa najvišeg mesta kako je „Tanjug mnogo bolja i veća agencija od drugih“. Ovako izrečena, ili izvučena iz konteksta a nedemantovana, ova izjava samo daje vetar u leđa onima koji bi da se ništa ne menja i da se ne ispravljaju greške iz prošlosti. To je razlog ili objašnjenje više zašto mnogi planovi i strategije prete da postanu mrtvo slovo na papiru a poslovni modeli predmet politizacije nauštrb zdrave konkurencije.