Zloupotreba projektnog sufinansiranja

Piše: Veran Matić

Projektno sufinansiranje jedan je od najboljih primera za ovaj proces. Dug je spisak razloga za ovu pojavu, čiji negativan trend nije uspeo da zaustavi ni početak primene nove Medijske strategije, što nam samo govori da ne postoji politička volja koja bi preokrenula negativan trend u ovoj oblasti.

Svako malo stižu nam obeshrabrujući rezultati projektnog sufinansiranja, poput onog u Tutinu gde se konkursna komisija ponašala veoma slično kao i u Novom Pazaru. Ovoga puta su Radio-televiziji Novi Pazar namenili 63,5% celokupnog budžeta od 10 miliona dinara dok je na ostalih sedam projekata podeljeno nešto više od 3,5 miliona dinara.

Iskreno, ne vidim koja je razlika između nekadašnjeg budžetskog finansiranja javnih preduzeća i ovakvog preusmeravanja novčanih sredstava jednom mediju kao što je to slučaj sa RTV Novi Pazar u opštinama koje gravitiraju ka ovom gradu. Ovo je antireklama za ovaj proces. Nažalost, nije i jedina.

U poslednje vreme sve češće se podržavaju projekti talboida kojima očito nisu dovoljne bliske veze sa vlastima, zagarantovane reklame javnih preduzeća i oglasi lokalnih samouprava, već su se ustremili i na sredstva namenjena projektnom sufinansiranju. Tako je na primer tabloid Alo, „šampion u kršenju Kodeksa novinara Srbije, tokom prošle godine na čak 14 lokalnih konkursa uspeo da dobije skoro 10 miliona dinara“.

„Večernje novosti“ su na trećem mestu po broju prekršaja profesionalnog kodeksa, što ovu medijsku kuću nije sprečilo da u oblastima „ekologije, ekonomije, kulture i obrazovanja“ prikupi 3.3 miliona, uz dodatne milionske iznose za produkcijske sadržaje. U isto vreme su potisnuti lokalni mediji koji rade u „interesu javnosti i u skladu sa profesijom, i nisu PR menadžeri vlasti“.

Ovaj nezdravi trend mora da se zaustavi i promeni. Za to nije potrebna primena Akcionog plana Medijske strategije, već primena postojećeg zakonskog okvira. I političke volje, ako je uopšte (još uvek) ima.