Reka Pek u Kučevu „premazana” svim bojama
„Konačno…“ naslov je vesti lokalnog portala eKučevo o izgledu reke Pek objavljene prošlog četvrtka. Slikom pritoke Dunava ilustrovan je tekst kojim su građani obavešteni da voda više nema onu „deprimirajuću boju kao do sada“.
Značaj te informacije jasniji je ako se zna kako je vest o Peku zvučala u novembru:
„Svi smo svedoci da već duži period Pek ima bolesnu, zagasitožutu i sivomaslinastu boju.“
A u avgustu je isti portal pisao da je „danima Pek bolesno mutan“.
Na očigledan problem „ujedinjenih boja Peka” ukazivalo se i pre četiri godine kada je reka opisivana kao „mlečnosiva“.
Ipak, za nevolje Peka javnost u ostatku Srbije više se zainteresovala tek pošto se ovih dana na društvenim mrežama pojavila uznemirujuća priča koja ozbiljno optužuje kinesku kompaniju Ziđin, većinsku vlasnicu RTB Bor od 2018. godine.
„Jasno je da je Zi Đin ispustio bakar sulfat u reku Pek. Time je potpuno uništen život u toj reci. Otrovne materije su zagadile vodoizvorišta, a gradić Kučevo time ostao bez pijaće vode…“, pisalo je doslovno u Fejsbuk objavi početkom februara.
Voda za piće – zdravstveno bezbedna
„Ne pijem godinama vodu sa česme, jer sam često u prirodi, pa donosim izvorsku vodu sa planina”, kaže za Istinomer Kučevljanin Damir Malenović.
On je siguran da vodu sa česme u Kučevu mnogi piju, što potvrđuje i naš drugi sagovornik.
„Priča o tome da nemamo vodu za piće verovatno nije nastala ni od koga iz Kučeva, nego je potekla iz Beograda“, govori Kučevljanin koji nije želeo da mu pominjemo ime, ali je naglasio da već pola veka pije kučevsku česmovaču.
Kaže, takođe, kako nije primetio da se u lokalnim prodavnicama flaširana voda kupuje više nego što je uobičajeno.
Javno komunalno preduzeće „Kučevo” ima ugovor sa Zavodom za javno zdravlje Požarevac koji više puta mesečno sa četiri mesta u gradu uzima uzorke za proveru kvaliteta vode za piće.
Na portalu eKučevo objavljeni su nalazi koji su doneti na osnovu uzoraka uzetih početkom februara i koji govore da je voda – zdravstveno bezbedna. Iz JKP Kučevo su nas uputili na tu stručnu ocenu, ali ne i na stručnog sagovornika koji bi odgovoriona na ša dodatna pitanja.
Ni opštinski zvaničnik zadužen za zaštitu životne sredine nije želeo za Istinomer da govori o kvalitetu kučevske vode za piće i ekološkoj situaciji reke Pek.
Nije lepo gledati u Pek
Nacionalna geografija je još 2016. objavila tekst „Koje su najzagađenije reke u Srbiji?”, u kojem se navodi da se iz Peka „otrovni otpadi šire u istočnu Srbiju i Dunav.”
Početkom 2018. godine Ujedinjeni ribolovci Srbije su upozoravali na zagađenje kojem Pek izlaže rudnik bakra Majdanpek.
„Ispuštanja otpadnih voda izazivaju veliko zagađenje, sa nesagledivim posledicama po ekosistem reke Pek i zdravlje građana, s obzirom na to da se vodom iz Peka zalivaju poljoprivredne površine u blizini reke”, govorili su ribolovci.
U Majdanpeku je pre nekoliko dana bila i Irena Živković, eko-aktivistkinja iz Bora i članica Stranke slobode i pravde.
„Razgovarali smo s ljudima i oni su predložili da se snimi reka u Majdanpeku, odakle ide ka Kučevu”, kaže ona.
Kako kaže, boja reke bila je siva ka srerbrnkastoj.
„Čega ima unutra znaćemo tek kada neko uzorkuje i analizira”, dodala je.
I naš sagovornik iz Kučeva kaže da nije video nijedan rezultat analiza rečne vode, te da meštanima jedino preostaje da se oslanjaju na to šta sami mogu da vide.
„Pre par dana je reka bila prozirna”, kaže, dodajući da „više voli Pek nego sebe”.
U poslednje vreme je, kako tvrdi, voda bila prljava tokom dugih nizova dana. Prisetio se i problema od pre skoro pola veka.
„Kada je pukla brana, izlila se voda i bila je tamnoplava. Svi smo misli da se Pek nikada neće povratiti, međutim, povratio se.”
Manje optimističan je Damir Malenović, koji uviđa da ribe ima mnogo manje nego ranije.
„Leti smo se rashlađivali u reci i hvatili ribu pod kamenjem. Riba je sada počišćena iz reke, pitanje je pod kojim uticajem.”
Ostaje nada da se građani Kučeva neće pokajati što, verujući institucijama i zvaničnim informacijama, piju vodu sa česme. I da Pek neće postati „reka bez povratka”.
Članak je prenet sa portala Istinomer.
