Balkan, ekologija i zagađenje reka: Nadležni na sastancima, aktivisti traže hitne akcije

Na užičku deponiju Duboko prevezeno je 36 kamiona otpada do petka, 22. januara, a procenjuje se da je u vodi još nešto više od te količine smeća, piše u odgovoru koje je BBC na srpskom dobio od preduzeća Srbijavode, angažovanog na čišćenju.

Sa sastanka nadležnih u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini u ponedeljak stigle su samo najave saradnje na rešavanju problema zagađenja reka na Balkanu.

Aktivisti iz ovih zemalja kažu da oni odavno međusobno sarađuju, ali da njihove komentare vlasti često ne čuju.

„Mi smo komšije i radimo zajedno, ukazujemo na probleme, ali ovo ne možemo mi da rešimo. Vlasti su te koje mogu”, kaže Almer Mekić iz crnogorske nevladine organizacije Euromost iz Bijelog Polja u Crnoj Gori za BBC na srpskom.

Uklanjanje otpada ne rešava problem i njegov uzrok, saglasni su ekološki aktivisti iz zemalja u regionu.

Strahuju i da sastanak neće doneti konkretna rešenja, već da će sve ostati na papiru – kao i do sada.

Glavna tema sastanka bilo je zagađenje sliva reke Drine, čija je Lim pritoka.

Pre nekoliko godina održan je sličan sastanak, međutim, bez konkretnih rezultata, kaže Almer Mekić.

Njegova organizacija godinama prati stanje na Limu i ukazuje na konstantni problem zagađenja, ali na njihove apele nadležni ne reaguju.

„Mi smo deset godina života dali za tu reku i gledamo ove slike sada.

„Kad vidimo toliki otpad na onom mestu, zapitamo se šta smo mi uradili, šta radimo sve vreme”, kaže Mekić.

Objašnjava da je trenutno stanje najgore od kad prati situaciju na Limu.

„Pokazalo se ono na šta smo godinama ukazivali, ali niko izgleda nije shvatio ozbiljno.

„Ovo je samo deo posledica ako se ovaj problem ne bude rešavao”, kaže Mekić.

Saša Bijelić, ekološki aktivista iz Priboja u Srbiji, rekao je ranije za BBC na srpskom da većina otpada koja je u Limu dolazi sa prijepoljske deponije Stanjevine, koja je zatvorena pre nekoliko meseci, ali i sa niza divljih mini deponija duž čitavog toka reke u Crnoj Gori i Srbiji.

I Mekić kaže da je većina otpada koja je doplivala do Potpećkog jezera iz Crne Gore, ali da se čišćenjem ne rešava problem.

„Potrebna je saradnja države i civilnog sektora”, govori on.

Sastanak predstavnika vlasti jeste mesto gde rešavanje problema može da počne, a Mekić kaže da na ovakve događaje moraju da budu pozvani i predstavnici nevladinog sektora.

Što je važnije – stvari ne treba da ostanu na tome da je sastanak održan, već da se zaista nešto i uradi, dodaje.

Čišćenje Lima počelo je 5. januara, a iz Srbijavoda očekuju da će sav otpad biti uklonjen do početka februara.

Ekološki aktivista Saša Bijelić tvrdi da se čišćenjem ne rešava problem i da će s novim padavinama i podizanjem nivoa reke, na branu doći nove količine smeća.

Dronovi kojima organizacija Euromost snima stanje na reci zabeležili su samo u Bijelom Polju 42 velike deponije i više od pet hiljada kanalizacionih cevi koje izlaze u Lim.

„Čitav tok reke pokriven je smećem.

„Leti, kada padne vodostaj Lima i voda se povuče, na cevima se zadržava sav otpad, a kada naiđu velike kiše, sve ode ka Srbiji”, objašnjava Almer Mekić iz ove organizacije.

Siniša Laković iz ekološkog udruženja Jastreb iz Priboja kaže da je trenutno vodostaj nizak i da ne stižu nove količine otpada do brane, ali očekuje da će se to desiti kada počne da se topi sneg u Crnoj Gori.

„Dešavalo se ovo i ranije i praksa je bila da se dignu ustave kad nadođe velika količina i velika voda dođe.

„Onda brana i hidrocentrala moraju da popuste zbog ogromnog dotoka vode, pa je to sve smeće išlo dalje ka Drini, iz Drine u Savu i iz Save eto ga na Kalemegdanu.

„Tako mi volimo da kažemo – da to sve faktički ide za Beograd”, kaže Laković.

Njegova organizacija zadužena je za postavljanje sajle koja će sprečavati prolazak smeća do jezera i hidrocentrale.

Sajla bi trebalo da bude postavljena tokom ove godine, ali ne očekuju svi da će se time nešto bitno rešiti.

Slična brana Drine od smeća postavljena je kod Višegrada u Bosni, ali je sajla početkom godine pukla i đubre je stiglo do brane i ugrozilo proizvodnju električne energije.

Laković kaže da će na toku Lima kod tog grada biti postavljene dve ovakve plutajuće barijere koje će zaustavljati dotok smeća koji stiže na hidrocentralu.

Sa prethodnim ministrom išlo je teže, ali sada je komunikacija uspostavljena, dodaje.

„Nedavno su bili predstavnici ministarstva ovde sa nama na sastanku.

„Izlazili smo na teren, gledali mesta gde treba da budu sajle i obećano nam je da će uskoro doći s projektantima i geometrima da se sve izračuna i počne da se postavlja barijera.

„Kada to postavimo, onda ćemo sprečiti dotok smeća”, kaže Laković.

Sajle će, tvrdi Laković, održavati jezero čistim, odnosno do njega neće stizati otpad s Lima.

Otpad možda tako neće stizati do jezera, ali će ga i dalje biti u reci.

„Mi ne možemo da utičemo na uzrok problema, možemo da se bavimo posledicama i da pokušamo da čistimo koliko je u našoj moći”, kaže Laković.

Jedino i trajno rešenje je da se prestane s bacanje smeća, dodaje.

Međutim, u Višegradu se pokazalo da ovakva brana ne rešava problem, rekao je ranije za BBC na srpskom Saša Bijelić, ekološki aktivista iz Priboja, koji vodi grupu VoLim NE dam – Protiv hidroelektrana na Limu u Priboju.

Na sastanku su učestvovali predstavnici Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, kao i entiteta Republika Srpska.

Cilj je bio utvrditi „neophodne korake za rešavanje decenijskog problema plutajućeg otpada na Limu i Drini”, navodi se u zajedničkom saopštenju.

„Učesnici sastanka su se složili da je potrebno da se radi na podizanju svesti građana o zaštiti životne sredine, kako otpad iz domaćinstava ne bi završavao u rekama”, navodi se.

U toku je uklanjanje više od 7.500 hiljada kubika plivajućeg otpada kod brane Potpeć na Limu, istakla je Irena Vujović, ministarka ekologije Srbije.

Danilo Mrdak, državni sekretar u crnogorskom ministarstvu ekologije, istakao je da „niko ne spori da najviše otpada dolazi sa teritorije Crne Gore”.

On ističe i da „mapiranje nesanitarnih deponija još nije urađeno”, ali i da „nema alibija da se ne krene u hitne akcije i mere”.

Šta su je poručeno sa tri strane?

Ministarka Vujović predložila je da tri države potpišu memorandum o razumevanju, na osnovu kojeg će se sprovoditi neophodne aktivnosti, navodi se u saopštenju.

Vujović je zatražila od kolega i da svako u svom resoru formira radnu grupu, kako bi se na tehničkom nivou pristupilo ovom problemu i mapirale divlje deponije, dodaje se.

Ratko Mitrović, crnogorski ministar ekologije, predložio je „formiranje komisije za razmatranje problema u cilju definisanja dalje saradnje”, ističe se.

Predstavnici Crne Gore naveli su i da bi tri države mogle da zajedničkim projektom apliciraju za fondove Evropske unije, kao dobar primer regionalne saradnje.

„Regionalna saradnja je imperativ”, rekao je Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine.

On je istakao da je važno što postoji politička odluka da se ovaj problem rešava zajedničkim angažovanjem.

Za to vreme je Svjetlana Radusin, pomoćnica ministarke za ekologiju Republike Srpske, rekla da očekuje konkretne aktivnosti na terenu.

Kako kaže, u prethodnom periodu je „bilo dosta strategija i odluka koje su ostale mrtvo slovo na papiru”.

Mekić iz crnogorske organizacije Euromost kaže da već desetak godina ukazuje na problem nelegalnog odlaganja otpada na Limu od Plava do Priboja, ali da se čišćenjem u Priboju ne može rešiti problem.

„Džaba čišćenje, ako se ne reši problem u Crnoj Gori.

„Sve inicijative su dobre, sva čišćenja, akcije, sve su to dobre inicijative, ali su po našem mišljenju uzaludne, dok se od Plava do Priboja ne reši problem, da se napravi strategija na koji način to da se uradi, pa onda tek da se čisti”, kaže Mekić.

Objašnjava da Evropska unija i Svetska banka daju novac za rešavanje ekoloških problema, ali da se konkretni rezultati ne vide i nada se da će nova crnogorska vlast biti zainteresovanija za ekologiju.

Jedno od rešenja je, kaže, bolja kaznena politika.

„Imamo odličan zakon o komunalnoj policiji i on mora da se sprovodi.

„Ako se zakon bude primenjivao, ako bude kažnjavanja, nikom neće pasti na pamet da baca otpad gde stigne”, dodaje.

Njegova organizacija dronovima snima stanje na reci.

„Ljudi se plaše više naših dronova kada ih pustimo, nego komunalne policije.

„Prošle godine su podnete ukupno četiri prijave, a tri su bile na naš zahtev”, kaže Mekić.

Da u regionu nema političke volje za rešavanje problema ukazuje i ekološki aktivista iz crnogorske organizacije KOD Vuk Iković.

„Iako su mnogi gradovi unapredili infrastrukturu i mehanizaciju za upravljanje otpadom, rezultati na terenu se gotovo nisu promenili.

„Uzrok je loša komunikacija sa lokalnom zajednicom”, kaže Iković.

Dodaje da postoje slučajevi da je uloženo po nekoliko miliona evra za unapređenje sistema upravljanja otpadom, a da dvorišta za prijem i tretman otpada ne rade.

„U izveštajima Evropske komisije za Crnu Goru stoji da je očigledan nedostatak administrativnih i finansijskih kapaciteta.

„Između ostalog, to znači da imamo neodgovorne ljude na mestima gde se donose odluke bitne po celu zajednicu.

„Praksa, nažalost, pokazuje da je neodgovornost uslovljena odsustvom volje i znanja”, kaže Iković.

Crna Gora poznata je po planinskim brzim rekama, a one se, kaže Iković, koriste kao odvodni kanal za otpadne vode, kao mesto za iskopavanje peska i šljunka, ubijanje ribe, a kada je vodni potencijal dobar – za postavljanje turbina za dobijanje struje.

„Šume koristimo za izvoz trupaca, a već uređen – urbanizovan prostor napadamo novom gradnjom.

„Zbog ovakvog načina upravljanja imamo konstantni pad kvaliteta životne sredine koji uzrokuje pad kvaliteta života i povećanje troškova zdravlja”, kaže Iković.

Na sastanku koji je održan u ponedeljak učestvovali su i predstavnici Bosne i Hercegovine.

Deo otpada iz Lima dolazi i do sliva Drine, a iz organizacije Ekohabitat iz Goražda za BBC na srpskom kažu da je Drina hronično zagađena.

„Uzvodno su sela kroz koja nikad nije organiziran odvoz otpada pa sve završava u Drini i pritokama, sve se to akumulira na branama centrala na Drini i pruža jedan neutešan prizor već godinama”, kažu za BBC Ervin Dervišević iz te organizacije.

U toku je čišćenje smeća kod Hidroelektrane Višegrad, ali Dervišević kaže da se ono čisti neredovno i „samo kad dođe do grla“.

„Da su ispunjavali bar deo ugovornih obaveza, nikad do ovog stanja ne bi došlo, prevashodno da su čistili talog, visina reke bi bila značajno niža”, kaže Dervišević.

Dodaje da je potrebna veća međuopštinska i prekogranična saradnja, kako bi Drina bila manje zagađena, ali i udruživanje pojedinaca.

„Za trenutne slike na rekama više je krivaca najpre u sistemu koji apsolutnom marginom ruralnih područja ostavlja ljude u bezizlaznoj situaciji.

„Mnogi od njih nisu u stanju da skupljaju i odvoze otpad 20 kilometara da bi ga pravilno odložili”, kaže Dervišević.

Zato, kaže, ljudi bacaju otpad u reke ili prave divlje deponije uz njih, „s mišlju da će to potok, reka nekad odneti, a HE Višegrad je na kraju poslednja stanica tog otpada”.

Smeće koje se trenutno uklanja iz Drine, kaže, dolazi najviše od domaćinstava koja nemaju organizovan odvoz otpada.

Čišćenje organizuju samo ljudi koji imaju entuzijazma i želju da se nešto preduzme, dodaje.

„Vlast i svi njeni delovi su zakazali u domenu otpada po svim stavkama, od odvoza, sortiranja, reciklaže i rešenja za deponije, koje su napravljene na neprilagođenim mestima, pa spavajući nad glavama ljudi čekaju na neku veću katastrofu”, zaključuje Dervišević.