Nemamo bolje oružje za suzbijanje pandemije od vere u nauku

Kolarić kaže da nam je, u odnosu na prvih nekoliko meseci pandemije, sada poznato da se virus prvenstveno prenosi kapljicama, da maske koje nosimo preko lica sigurno pružaju zaštitu kao i da sada postoje nove metode u lečenju. „Znamo i to da dosta ljudi bude asimptomatično, dakle, da imamo i asimpotmatski prenos virusa. Tokom leta kliničke slike su bile blaže i manje ljudi je bilo u bolnicama i na respiratorima. Pretpostavljamo da je to zbog toga što smo tokom leta više na otvorenom pa udišemo manje virusa. Rešenje za ovu pandemiju je vakcina, za koju očekujem da će uskoro biti registrovana“, kaže Kolarić.

On kaže kako očekuje da će do kraja godine biti registrovane jedna ili dve vakcine koje će moći da idu u masovnu proizvodnju. „Vakcina sama po sebi nije dovoljna, potrebno je i dalje držati se mera, ali što se mene tiče onda imamo problem rešen, imamo efikasno sredstvo za borbu protiv virusa. Jer sada preporučujemo držanje distance, nošenje maski, održavanje higijene, a sa vakcinom ćemo imati mogućnost da razvijemo imunitet na virus, bez toga da budemo zaraženi. Onda je stvar spoznajno rešena, samo će biti potrebno neko vreme da se ona primeni, odnosno da se svi ljudi vakcinišu i utvrdi koliko će trajati imunitet. Jer sada znamo da postoje slučajevi reinfekcije i pitanje je da li će vakcina davati doživotni imunitet ili ćemo morati da se, kao za grip, vakcinišemo svake ili svake druge sezone. Dok ne dođemo do vakcine, veoma je važno pridržavati se mera da bi u međuvremenu imali što manje zaraženih i što manje štete“, objašnjava Kolarić.

Kao jedan od najvećih izazova u suzbijanju pandemija, hrvatski epidemiolog vidi u u javnoj komunikaciji o važnosti pridržavanja mera. „Kod nas u javnosti se stalno govori o iscrpljenosti od mera, imate čitave pokrete koji govore o opresivnoj državi i slično. Jedino od mera što imamo u Hrvatskoj na državnom nivou je to da klubovi i barovi rade do ponoći i da su maske obavezne u nekim zatvorenim prostorima –  to je sve od mera i ja ne vidim dramu koja se oko toga stvara. Dakle, izazov je kako tu dramu smiriti. Mene plaši, žalosti i ljuti kada gledam šta se sada dešava u, recimo, Češkoj. Kada bi se bar 60-70 posto ljudi pridržavalo držanja distance i nošenja maski mi bi smo to širenje zaustavili“, kaže Kolarić.

On se zalaže za čvršči pristup vlasti merama i smatra da mediji imaju veliku odgovornost kada je u pitanju odnos građana prema merama. „Vaše kolege iz medija su mi govorili kako bi trebalo da čujemo više strana i kako bi mediji trebalo da budu nepristrasni. Po meni, ovo je stručno pitanje, ovo je pandemija i nije predmet rasprave u javnosti u toj meri da onda sabotira pridržavanje mera. Ali ne možemo u doba interneta i različitih medija izbeći to da imamo ljude koji veruju da je Korona izmišljena i da nas vakcinom žele čipovati. Takvi oblici su štetni, a štetni su i oni oblici koji su slični naučnim i koji podržavaju teoriju imuniteta krda, da vakcina ne može da se napravi i slično. U tom smislu ja sam za čvršći pristup vlasti. Pogledajmo Angelu Merkel, koja veoma jasno komunicira ozbiljnost situacije i to kako bi trebalo da se ponašamo. Ja sam za to da se propišu kazne za one koji se ne pridržavaju mera i da te mere budu obavezne, a ne preporuke“, smatra Kolarić.

Globalni pokret zdravstvenih stručnjaka koji broji gotovo šest hiljada potpisnika sve je glasniji sa upozorenjima da će Kovid mere dugoročno imati pogubne posledice po mentalno zdravlje stanovništva. Kolarić smatra da negiranjem problema nećemo učiniti da on nestane i da moramo biti strpljivi do vakcine. „U međuvremenu moramo izbegavati bliske kontakte koji nisu nužni. Nužan je kontakt sa ukućanima i neki kontakt u poslovnom okruženju. Ali mesta poput klubova i barova, ne. Ovo je nepopularno pričati i zbog toga doživljavam različite kritike i pretnje, ali kada odemo u fitnes centar, tamo dišemo i znojimo se i srećemo sa ljudima iz deset različitih firmi. I onda se infekcija ne širi samo na relaciji kuća-porodica, već na još deset drugih okruženja. Dakle, važno je shvatiti da je izbegavanje bliskog kontakta ono što će nam omogućiti da škole i kompanije ostanu otvorene, da imamo manji slučaj zaraza, pa tako i izostanka s posla i bolovanja, kao i manje smrtnih ishoda. Takođe, lekari i medicinsko osoblje neće moći da leče pacijente od drugih bolesti jer će biti u karantinu i bolnice će biti zauzete zbog Kovida. Hteli ne hteli, ova pandemija je sa nama ove zime i kako smo izgurali onih prvih šest meseci, moraćemo i ovo“, smatra Kolarić.

Branko Kolarić kaže da ni jedan sistem ne može dovoljno da se pripremi za slučaj budućih pandemija.

“Ni najbogatiji zdravstveni sistem nema kapacitet za ovo. Ja se nadam da smo mi za naših života odradili pandemiju, jer zadnja koja je u ovim razmerama blokirala svet bila je Španska groznica. Ova pandemija će nas osvestiti u smislu da zarazne bolesti nisu nestale, jer mi svake godine otkrijemo po jednu zaraznu bolest. Ali ovakvih razmera se ona događa jednom u sto godina. Ono što možemo da naučimo je da, recimo, u našem, istočno-evropskom zdravstvenom sistemu imamu epidemiološku službu i da smo u prvom naletu mi bolje prošli od zapadnog dela Evrope. Dakle, naučili smo da moramo ulagati i unapređevati epidemiološke službe“, kaže Kolarić.

Veliki broj vlada pokušao je, sa manje ili više uspeha, da uspostavi tzv. track and trace sistem za praćenje širenja virusa. Ovaj potez naišao je na negodovanje velikog broja ljudi u zemljama u kojima se on koristi, uz argument da se time grubo krše osnovna gradjanska prava, pre svega ono na privatnost. Kolarić kaže da su ljudska prava neosporno civilizacijsko dostignuće, ali da je u ovom trenutku insistiranje na nekim od tih prava suludo. „Nemojte me pogrešno shvatiti, ali prvo moramo imati pravo na život i zdravlje da bi mogli imati kvalitet života i mentalno zdravlje. Radi se o tome da je u pitanju pandemija i tome moramo pristupiti kolektivno. Ni ja ne volim da se mojim podacima barata neovlašteno, ali ne vidim da su se takve rasprave vodile oko deljenja privatnih stvari na društvenim mrežama ili kada poručujemo hranu“, kaže Kolarić.

Kolarić smatra da danas fali poverenje u nauku i da na globalnoj političkoj sceni ima veoma loših primera primene mera i odnosa prema njima. „Ono što, recimo, radi američki predsednik je loše za nauku i loše je za društvo. Jer nemamo bolju podršku za rešavanje ove krize od vere u nauku. Naravno da se moramo baviti preispitivanjem, ali se ono ne radi u trenutku krize, već u miru. Ja više ne ulazim u široke rasprave na društvenim mrežama jer se stav i mišljenje grade na dvadesetogodišnjem učenju i proučavanju i to se ne može banalizovati. Ja već znam da po nas epidemiologe nema nekog dobrog ishoda u javnom mnjenju, ali to aposlutno neće sprečiti moj entuzijazam, želju i volju da radimo što bolje kako bi pobedili ovu epidemiju, kaže Kolarić.

Podkast Radio Karantin prave Jelena Visser i Aleksandar Kocić. Dužu verziju razgovora sa profesorom Brankom Kolarićem možete čuti ovde.