Pobuna iz mog ugla

Piše: Vuk Velebit

Ukoliko ste bili na protestu prvog dana mogli ste da vidite autentičan i dosad retko ispoljavan bes nezadovoljnih građana. Takav bes i nezadovoljstvo nisam dosad video ni na jednom od prethodnih protesta, a kao najbolji pokazatelj navodim činjenicu da su na ovim protestima bili ljudi koji niti prate politiku niti su učestvovali na ranijim protestima.

Građani Srbije su danas duboko nezadovoljni odnosom vlasti prema zdravstvenoj krizi, manipulacijama i lažima, bahatošću funkcionera, prebacivanjem odgovornosti za širenje virusa na građane.

TAKTIKA

Ovaj autentičan bes ispoljen na ulicama Beograda predstavlja signal vlastima da više neće moći da donose sve odluke koje im padnu na pamet, a da zauzvrat ne dobiju odgovor građana na ulici. Prvo su studenti ustali i izašli na ulicu kada je predsednik Vučić najavio da će morati da napuste svoje studentske domove, a onda su građani izašli da iskažu protest s najavom uvođenja policijskog časa nakon naglog i nekontrolisanog popuštanja mera. Ovi protesti su i prvi uspešni protesti zato što su vrlo brzo postigli svoj cilj – vlast je promenila odluku čim su studenti izašli na ulicu, a samo dan kasnije predsednik Vučić je odustao od ideje uvođenja policijskog časa, kada je video ogroman broj besnih građana na ulici.

Sigurno je bilo mnogo onih koje nismo videli na ulicama, a koji su svoja nezadovoljstva najavljenim zatvaranjima komunicirali drugim kanalima ka predsedniku i Vladi. Dobro je da prvi put imamo situaciju da je vlast počela da se plaši reakcija građana i da odluke menja shodno tim reakcijama. Vučić više neće moći po svom starom običaju da se drži odluka ne obazirući se na ono što misle nezadovoljni građani. Mogućnost uticanja građana na ulici ili pritisaka van nje na donošenje odluka vlasti predstavlja glavni uspeh ovih protesta.

Sa druge strane, policija je pokazala dosad neviđenu brutalnost prema građanima na ulici. Činilo se da je Vučić naučio lekcije od Miloševića, čija je policija pokazivala najveću brutalnost. Jedna od Vučićevih glavnih taktika s ranijim protestima bila je da ih ignoriše i na taj način demonstrira svoju moć, ne obazirući se na dešavanja na ulici. Ovo je prvi put da imamo prekomernu upotrebu sile policije i da uopšte možemo da vidimo jake policijske snage na ulici Beograda. Ipak, za one iskusnije koji pamte demonstracije iz devedesetih bilo je neverovatno da je vlast na građane izvela Specijalnu antiterorističku jedinicu, konjicu, pse, a samo su još falili vodeni topovi, kojima bi se najviše radovao ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Za razliku od dosadašnjih protesta, ubrzo nakon spontanog okupljanja nezadovoljnih građana na ulicama Beograda pojavile su se i određene grupe čiji je zadatak bio ne samo da iskažu nezadovoljstvo već da preduzmu konkretne akcije – izazivanje incidenata, upad u Narodnu skupštinu, sukobi s policijom. I dalje se ne zna ko je ove grupe, koje su poznavaoci prilika označili kao “huliganske”, poslao – vlast ili neko drugi – ali se zna da je neko želeo sukobe na ulicama Beograda.

Izazvana uglavnom organizovanim napadima, policija je počela da baca suzavac u masu građana, među kojima je bilo i starijih i onih s malom decom. Nakon toga usledilo je i batinanje momaka koji su mirno sedeli u parku, a na snimcima smo mogli da vidimo i kako grupe policajaca “overavaju” od batina momka u Bulevaru kralja Aleksandra.

Policija se pravdala da je bila izazvana i napadnuta. Iako su sukobi drugog dana nastavili da eskaliraju, bilo je sve jasnije da postoje organizovane grupe za izazivanje incidenata s ciljem da vlast sve građane proglasi huliganima, a proteste nasilnim, kao i da se građani odvrate od daljeg izlaska na ulicu. Imajući u vidu sve ovo, bez obzira na okolnosti, za budućnost Srbije kao uređene i pravne države od presudnog je značaja da svaki policajac koji je učestvovao u ovim napadima mora da snosi krivičnu i disciplinsku odgovornost.

SEDI DOLE

Pošto ovaj protest, kao i mnogi raniji, nije imao svog organizatora niti nekoga ko bi mogao da artikuliše to nezadovoljstvo, pretvorio se u masu nezadovoljnih građana koji nemaju mehanizam da usmere to nezadovoljstvo. Utisak je da su na ovim protestima postojale dve opcije – deeskalacija ili dalja eskalacija, uz mogućnost još ozbiljnijih sukoba građana i policije. Trećeg dana protesta pokrenuta je akcija “sedi dole”, čiji je cilj bio da se pokaže da na protestu postoje organizovane grupe s ciljem izazivanja incidenata i sukoba i nenasilni građani. Goloruki građani uspeli su te večeri da isteraju iz mase organizovane grupe i time odnesu pobedu ne samo nad njima već i nad onima koji su ih poslali, a koji nisu znali kako da ih upotrebe u toj situaciji.

Gledajući kako se to događa pred našim očima, jedan moj drug je prokomentarisao – “činjenica da su desetine huligana oterali goloruki, miroljubivi, normalni i lepi mladi ljudi jedan je od najsvetlijih trenutaka u ovoj državi posle dugo vremena”.

Sedenje na ulici iskorišćeno je kao mehanizam da se dođe do smirivanja tenzija i izbegavanja većih sukoba. Dodatno, građani su poslali poruku da nisu nasilnici, čime je ideja vlasti da sve građane na protestima prikaže kao huligane potpuno propala. Iz ovih događaja jasno je da stalno menjanje taktike i metoda borbe može da predstavlja najveći problem za vlast jer oni su navikli da stvari rešavaju nasilnim putem.

Nisam pristalica ideje da se protiv Vučića treba boriti nasiljem pošto je on na tom terenu jači od nas, ali isto tako i svako od nas mora da postavi pitanje u kakvom društvu i s kojim vrednostima želi da živi. Ukoliko želimo da gradimo modernu civilizovanu državu i da budemo deo razvijenog, prosvećenog i demokratskog sveta, ne možemo je graditi na nasilju.

Na ulicama je bilo mnogo besnih građana spremnih na sve, i sebe ubrajam u njih tokom prve večeri kada se taj bes osećao i u vazduhu, ali ne mislim da su svi koji su učestvovali u sukobima huligani. Bilo je mnogo onih koji su bili hrabri i spremni da uzvrate na prekomernu upotrebu sile policije i zbog toga ne smemo da dehumanizujemo obične ljude koji su bili izloženi napadima policije kada se suzavac raziđe, kad krenu da udaraju pendreci i kad uleti konjica.

POVRATAK POLITICI

Glavni izazov ranijih i ovih protesta je što su bez lidera, bilo političkih stranaka ili pojedinaca, i bez jasno formulisanih zahteva. Na nekim sledećim protestima najbitnije je da postoji nekoliko merljivih i relativno ostvarljivih zahteva kako bi građani videli da su promene moguće. Ljudi moraju da znaju zbog čega protestuju, da to nije samo izliv nagomilanog besa. Potrebna nam je jasno formulisana alternativa koju će predvoditi ljudi zbog kojih će građani želeti da protestuju, koji će u njima videti svoje lidere i prepoznati program koji nudi alternativu vladavini Aleksandra Vučića i SNS. Nažalost, u Srbiji to danas ne vidimo.

U narednom periodu ključno će biti da se vratimo politici u politici i da se svi više bavimo nuđenjem predloga i rešenja umesto da samo vičemo da je Vučić diktator. Ovaj režim će biti sve ogoljeniji, ali dokle god na drugoj strani ne bude postojala jasna alternativa i neko ko nudi rešenja građanima, neko ko nudi izvesnost i sigurnost, neko ko artikuliše ideje i nezadovoljstvo, dotle će Vučić uspevati da zadrži svoje glasače obećavajući im sigurnu budućnost. Jasno je da s Vučićem nema budućnosti, ali još uvek nije jasno s kim je ima. Najopasnije za naše društvo u narednom periodu biće da nezadovoljni građani ostanu prepušteni sebi i ulici koja će nas sve više voditi u ekstremizam iz kojeg će biti teško izaći.

Autor je politikolog i učesnik protesta

Na nekim sledećim protestima najbitnije je da postoji nekoliko merljivih i relativno ostvarljivih zahteva kako bi građani videli da su promene moguće. Ljudi moraju da znaju zbog čega protestuju, da to nije samo izliv nagomilanog besa

Prvi put imamo situaciju da je vlast počela da se plaši reakcija građana i odluke menja shodno tim reakcijama. Vučić više neće moći po starom običaju da se drži odluka ne obazirući se na ono što misle nezadovoljni građani. Mogućnost uticanja građana na ulici ili pritisaka van nje na donošenje odluka vlasti predstavlja glavni uspeh ovih protesta

Članak je prenet sa portala Novi magazin.