Ubijene žene u porodičnom-partnerskom nasilju 2010-2020
Piše: Veran Matić
Dnevni list „Blic” je u nedelju na naslovnoj strani objavio spisak imena 321 žene pod naslovom: „Ova imena ne smemo zaboraviti. Velika većina žrtava nije pre tragedije prijavljivala nasilnika. Sručnjaci kažu da se moraju ohrabriti ne samo žene koje trpe nasilje već i rodbina i komšije da prijave nasilje”.
Bez obzira što je istu stvar pre nekoliko nedelja uradio NYT sa spiskom žrtava koronavirusa, ovo je medijski događaj vredan pažnje, koji je potisnut u drugi plan zbog novog naleta koronavirusa.
Pažnju mi je privuklo objašnjenje u uglu ovog spiska: „U pitanju su podaci Autonomnog ženskog centra. Imena ubijenih žena zabeležena su na osnovu medijske evidencije, ali ne znamo koliko slučajeva nije dospelo u medije.”
Dakle, još ne postoji „državna” evidencija, što je minimum za prihvatanje da problemi postoje i da ih treba rešavati.
Pomenuti Autonomni ženski centar imao je prepisku sa Ministarstvom pravde povodom rezultata ovog konkursa Ministarstva pravde:
Ovo je njihovo saopštenje za javnost tim povodom i odgovor Ministarstva pravde:
https://www.womenngo.org.rs/vesti/1595-saopstenje-za-javnost-18-jun-2020
Autonomni ženski centar je u pravu sa primedbom da se sredstva od oportuniteta ne dodeljuju adekvatno.
Svojevremeno je Fond B92, u saradnji sa Opštinom Sremska Mitrovica i lokalnim tužilaštvom u ovom gradu, napravio sigurnu kuću, kako bi se lakše rešavali problemi žena koje doživljavaju nasilje u porodici.
Od istih sredstava, obnovljeno je porodilište u ovom gradu.
Kada su pravljeni ovakvi projekti za trošenje ovih sredstava na ovaj način, u opštinama gde su prikupljana sredstva od oportuniteta, bila je samo potrebna saglasnost Republičkog javnog tužioca-tužiteljke.
Posle ova dva projekta, ova sredstva su centralizovana i dodeljuju se kroz institucije Ministarstva pravde. Najčešće, raspodela nema veze sa razlozima zbog kojih je postignut oportunitet. Već najviše za potrebe koje se inače rešavaju budžetom, ili su donacije crkvi, itd…
Tek kada bi se direktno povezale akcije prevencije ili direktne podrške žrtvama, i to na lokalnom nivou, tamo gde je tužilaštvo, mogla bi da se gradi efikasna priča o društvenoj odgovornosti, edukativna protiv nasilja u porodici, i institucionalna (omogućavanje osamostaljivanja žena).
Fond B92 izgradio je šest sigurnih kuća kao azile za prevenciju ubistava žena, ali i kao prostor za početak novog života, resocijalizaciju, osamostaljivanje.
I projekat Novinarke protiv nasilja nastao je u Fondu B92 i u partnerstvu sa UNDP.
UNDP radi sa @pravdars na primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i podržava medijski odgovorno izveštavanje o slučajevima nasilja. Novinarke @Blic_online, članice @novinarke, juče su pokazale kako izgleda etičko, odgovorno i edukativno izveštavanje na ovu temu. pic.twitter.com/I1PYLXdYcV
— UNDP in Serbia (@UNDPSerbia) June 29, 2020
Za svaku pohvalu je angažman „Blica“ na ovoj temi.
Ovu priču unutar „Blica“ gura Ivana Mastilović Jasnić, nekadašnja novinarka B92, koja je jedna od najzaslužnijih što se sudi Jutki zbog seksualnog uznemirvanja Marije Lukić.
— Ivana Jasnic (@takodobra) June 27, 2020
Zato je Jutka tužio Ivanu.
I to je dodatni motiv da se svi novinari, mediji, udruženja suprotstave ugrožavanju naših koleginica i kolega koji se bave ovom temom, ali i izazov da se svi, takođe, uključe u borbu protiv nasilja nad ženama i protiv nasilja prema novinarkama.
Javni servis