Via Padinjak: kako su se stanovnici Padinske Skele samoorganizovali da poboljšaju svoj život u kraju?

Izvor: Trag fondacija

Tada, s proleća 2020. godine, bivši đaci ove škole, sada u ranim četrdesetim, shvatili su da se u njihovom Padinjaku ništa nije promenilo tri decenije. I dalje isti problemi sa kanalizacijom, sa stanovima koje Grad neće da uknjiži jer su „ničiji“, niko ne kosi travu, razrovani su putevi, nema ni bankomata a kamoli banke! 

Te večeri su odlučili da – pokrenu peticiju. Vrlo brzo, peticiju je potpisalo 2500 njihovih sugrađana a još brže, u Facebook grupi „Volim Padinjak“ tada se okupilo oko 4500 ljudi. 

„Kad znate da u Padinskoj Skeli živi oko 10 000 ljudi, onda vam je jasno da su ljudi stvarno bili zainteresovani za inicijativu“, kaže Svetlana Milanović, u ime udruženja koje nosi isto ime – „Volim Padinjak“. 

Iza ovog Udruženja su, za samo tri godine postojanja, brojne inicijative. 

Aktivirali su se na izradi Plana detaljne regulacije u svojoj zajednici, sastajali se sa glavnim beogradskim urbanistom i Zavodom za urbanizam. Pitali sve banke redom da li će neko da postavi bankomat u Padinskoj skeli. Pokrenuli inicijativu u Sekretarijatu za saobraćaj da se uspostavi linija gradskog prevoza Padinska skela – Zemun. Tražili povratak pedijatrijske dežurne službe vikendom, tražili novu rasvetu, ležeće policajce, uvođenje kanalizacione mreže. Organizovali se da raskrče šumu i naprave šumske staze i šetalište. 

„Ljudi su navikli da neko drugi brine o njima i ni ne sete se da mogu sami nešto da urade“, kaže Svetlana. „Kad smo se okupili, pa krenuli u jednu akciju, pa uspeli, pa krenuli u drugu, onda su ljudi počeli da to doživljavaju ličnije i da se više interesuju za svoj kraj. Shvatili su da ima smisla da uzmeš stvar u svoje ruke“. 

Do 7. maja prijave na konkurs Trag fondacije – od 300 do 500 hiljada dinara za komšijske inicijative

Konkurs Trag fondacije za lokalne inicijative otvoren je do 7. maja i na njega se mogu javiti i udruženja građana ali i grupe komšija zainteresovanih da reše probleme u kraju. Prijava je jednostavna, mogu je popuniti i oni koji se nikad nisu prijavljivali na konkurse a moguće je dobiti od 300 do 500 hiljada dinara. Pogledajte detalje i, ako imate ideju i motivisane ljude, prijavite se. 

Padinska Skela je specifično prigradsko naselje Beograda. Nastalo je kao naselje PKB-a, socijalističkog giganta koji je naselje podigao za svoje radnike i bio zadužen za njegovo održavanje. Kad se raspao PKB, naselja nisu prešla u nadležnost Grada Beograda (sem za vreme dok je i PKB, tokom jednog perioda, ponovo bio u nadležnosti Grada) i – neverovatno ali istinito – za mnoge, jednostavne, komunalne usluge ovde niko nije nadležan! 

„Ovde niko ne kosi travu, jer niko nije nadležan za to. PKB je bio nadležan i za zelenilo i za vodosnabdevanje, sad sa većinom komunalnih usluga imamo problem“, objašnjava Svetlana. 

Od kad su se samoorganizovali, mnogo toga su pokrenuli. Nisu nezadovoljni rezultatima ali je sporo, hteli bi brže i više. Sad imaju bankomat, dobiće autobusku liniju do Zemuna, dobili su novu rasvetu u glavnoj ulici, nove đubrijere na autobuskim stanicama. Najviše im smeta, kažu, kad nemaju nikakav odgovor od nadležnih. 

Konkurišu na razne konkurse, i kad ih raspisuje država i civilni sektor. Odlično sarađuju sa Trag fondacijom na čijem su programu za podršku lokalnim inicijativama „Aktivne zajednice“, dva puta dobili sredstva i sredili zelene površine u svom kraju. 

Via Padinjak, tako se zove nova šetačka staza koju su sami napravili zahvaljujući sredstvima dobijenim na konkursu Trag fondacije. Skupile se komšije, očistili šumu, prokrčili stazu, postavili klupe. I javno preduzeće „Srbijašume“ ih je tu podržalo, zahvalni su, kažu. Postavili su tada 17 klupa ali, nisu uspele da „prežive“ zimu tu, ili su polomljene ili pokradene. Još jednu stazu su sami sredili, uz kanal Vizelj. Prikupili su, između sebe, 400 hiljada dinara za nabavku kosa i trimera jer moraju da organizuju košenje trave, stigla sezona alergija, trava porasla, a niko nije nadležan. 

Kako se ljudi pokrenu, kako se prevaziđe mentalitet „neko drugi će to da uradi“? Kako se postane preduzimljiv stanovnik svoje zajednice?

„Neko mora da bude motivator, za nas su to bili maturanti iz generacije 1975. Posle smo se organizovali, mnogo učili iz tuđih iskustava, i uverili se da je moguće naći i novac i obuku za sve koji hoće da se uključe. Rezultati su ono što najviše motiviše“, objašnjava nam Svetlana. 

Padinska Skela je, uz Glogonjski i Jabučki rit, bilo ogledno naselje socijalističke Jugoslavije, u kom je PKB pomagao svojim radnicima da organizuju život. Bio je to, kažu stariji, dobar i udoban život. Kažu da je Tito dovodio strane delegacije da vide kako je organizovan život u Glogonjskom ritu, planski izgrađenoim naselju sa vrtićem, ambulantom, organizovanim prevozom dece u školu. 

„Sad moramo sve sami, jer živimo u administrativnom procepu, ni u Gradu, ni van njega. I zato smo se organizovali, jer – ko će, ako nećemo mi“, poručuju iz udruženja „Volim Padinjak“.