Poštovani, sajt je u fazi razvoja. Mogući su problemi u prikazu.

Sistem zatvoren za inovacije

Novembar 5, 2019
Zašto bi se davale subvencije za zapošljavanje radnika koji su deficitarni na tržištu? Da se podigne njihova cena domaćim poslodavcima, što je i učinjeno. Da se domaće firme ostave bez radnika, što se takođe desilo. Ali ne samo firme. Otišli su mnogi profesori i asistenti sa fakulteta u Novom Sadu i time je narušen i obrazovni sistem
Zoja-Kukić-foto-Đurađ-Šimić-1280x854.jpg
Foto Đurađ Šimić, Novi magazin

Razgovarala: Jelena Aleksić; Foto: Đurađ Šimić

Od ljubavi do mržnje – tako bi se u najkraćem mogao opisati odnos države prema IT zajednici, koju godinama amnestira plaćanja poreza žmureći na poreske prekršaje, istovremeno joj zabranjujući poslovanje i(li)uvodeći nelojalnu konkurenciju. A sve začinjeno pričom o važnosti najsnažnije izvozne grane u Srbiji kojom vlada pamet, mladost, inovacije; rečju – budućnost. Zoja Kukić, programska direktorka za startap ekosisteme u Inicijativi “Digitalna Srbija”, jedna je od predstavnica mlađe generacije koja godinama radi na promociji IT industrije, ali i edukaciji mladih ne samo za korišćenje najnovijih tehnologija već i za pokretanje sopstvenih biznisa. Kada je na kraju intervjua pitamo šta je budućnost IT-ja, ona će nam odgovoriti “ono što koriste mladi” jer mladi su ti koji prvi prihvataju inovacije, mladi kao što je ona i tim s kojim godinama sarađuje osnažujući pamet, kreativnost i inovacije. Ispostaviće se da je država Srbija stogodišnjak. Ili, bolje rečeno, samrtnik, bar kad su u pitanju najnovije tehnologije. No, da ne budemo prestrogi, ostavimo Zoji da objasni koliko ovdašnje institucije odmažu, odnosno pomažu razvoj ovog sektora.

Kako gledate na činjenicu da je država zajedno s taksistima previdela činjenicu da je isti CarGo, aplikacija za prevoz putnika, na Forbsovoj listi pre par meseci proglašen za kompaniju “koja razvija tehnologiju budućnosti”. Srbija je, međutim, stala rame uz rame sa Bugarskom, jedinom zemljom koja je zabranila tzv. ride-sharing.
Kompanije kao što je CarGo nastaju na krilima digitalnih tehnologija i novih prilika koje su iz njih proizašle – činjenice da možemo instant da komuniciramo onlajn, da imamo poverenje u osobu koju ne poznajemo, a koja nas vozi, jer su ga drugi korisnici pre nas ocenili, itd. Međutim, tačno je da kompanija poput CarGo nigde nisu odmah oberučke prihvaćene od taksista, ali su u najvećem broju ipak iznađena kompromisna rešenja u službi krajnjeg korisnika. Kod nas je izmenjen Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju vraćajući nas nekoliko koraka unazad jer je suštinski takav da je potpuno zatvoren za nove tehnologije, a svaki progres koji je moguće ostvariti praktično je eliminisan.

Kako?
Nekoliko je primera. Prvi je da Zakon propisuje upotrebu mehaničkog taksimetra, čime zabranjuje određivanje cene putem aplikacije, što je čak u sigurnosnom smislu korak unazad za same korisnike jer su aplikacije i digitalni trag daleko pouzdanije. Zapravo, mnogo je teže da vozač prevari aplikaciju nego da našteluje taksimetar. Takođe, u Zakonu je propisano da uz račun morate da imate i pečat, protiv kojeg smo se zajedno sa privrednicima borili godinama i što je Vlada prošle godine usvojila. I sad imamo paradoks, Zakon o privrednim društvima kaže da pravna lica ne moraju da imaju pečat niti da je on obavezan, a ovaj zakon ga nameće. To su primeri koji pokazuju da problem nije sam CarGo već da je svaka nova inovacija sasečena u korenu. Osam IT organizacija pozivalo je ministarstvo u vreme usvajanja izmena Zakona na razgovor kako bismo pronašli nekakvo kompromisno rešenje, ali niko nas nije čuo.

Kakva je to onda poruka IT sektoru u koji se država kune?
Ovo nije samo poruka za IT sektor – digitalne tehnologije su odavno postale deo mnogobrojnih profesija i uvek podrazumevaju inovacije, korak unapred, upotrebu savremenih tehnologija koje je pomenutim zakonom država bukvalno ignorisala. Zapravo, primer sa CarGo-om pokazao je da pojedine institucije nisu spremne ili sposobne da prihvate inovaciju i da još uvek nismo u stanju da razvijemo sistem okrenut inovacijama.

Drugo aktuelno pitanje, a tiče se odnosa države i IT zajednice, jeste oporezivanje. Naime, javna je tajna da se programeri prijavljuju kao vlasnici agencija kako bi plaćali paušalni porez ostvarujući tako veću zaradu kod poslodavca za koga zapravo rade. Međutim, država je rešila da ih uvede u sistem izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, što izaziva negodovanje i pretnje da bi se programeri mogli iseliti iz zemlje.
Sistem angažovanja radnika kroz paušal ne pojavljuje se samo u IT industriji već i u marketingu, građevini, konsaltingu… Kako na to gleda IT industrija, najuspešnija izvozna grana? Smatralo se da je, zapravo, u pitanju nenamerni podsticaj države ovom sektoru i da je delom odgovoran za rast ove industrije. Međutim, ni u celom sektoru nema jedinstvenog gledišta i tu je najveći problem. Direktori IT kompanija znali su da je bilo pitanje vremena kada će ovom sistemu država stati na kraj, samo nismo znali kako će se to odigrati. Pozitivno je što sada, na osnovu predloga koji je na stolu, postoje korektne mogućnosti da se uz minimalne promene svi uvedu u jedinstven sistem i da se svako ko je koristio paušalni model angažovanja radnika, i kompanije i paušalci, jednom za svagda zakonom oslobode rizika od potencijalnog poreskog prekršaja. Stvar je u tome da je u tako kompleksnoj i zategnutoj situaciji izuzetno teško naći kompromisno rešenje koje svima u potpunosti odgovara, ali mislim da paket pred nama može, dugoročno gledano, da donese dobro sektoru u celosti, ali je važno da naredni potez dobro odigramo.

Dakle, nema nikakvog kažnjavanja, a oni koji su dosad imali agencije mogu biti zaposleni kod poslodavca koji će u naredne tri godine plaćati 70 odsto manji porez i doprinose na zaradu.
Mislim da je to stvarno fer rešenje, bez obzira na činjenicu da je paušal zaista dao vetar u leđa IT industriji. Ipak, i u samoj branši je s godinama raslo nezadovoljstvo jednih prema drugima, što naročito nije podsticajno. Konačno, mi ćemo sada imati mnogo veću pregovaračku moć pred državom koja je dosad, u teoriji, uvek mogla da iskoristi paušal kao argument protiv IT industrije jer je, ispostavlja se, Poreska uprava i prema sadašnjem zakonu ovlašćena da samostalno sankcioniše takvo poslovanje. Istovremeno, ovoliko pažnje javnosti i debata otvara mogućnost da zajednički osmislimo šta je ono što bi sada bio pravi, namerni podsticaj koji neće stvarati nove tenzije u IT sektoru.

Šta bi to moglo biti?
Nema lakog odgovora jer postoje mnoga ograničenja – kako na nivou državnog aparata tako i na nivou naših, ali i međunarodnih zakona koji štite konkurentnost i mogućnosti i zato je važno da svi zajedno sednemo za sto, angažujemo stručnjake i izađemo s predlogom oko kojeg ćemo se svi složiti. Deo koji ne spada u regulativu, a veoma je važan, jeste obrazovanje jer za poslovanje na globalnom tržištu najvažnija nam je kvalitetna i obrazovana radna snaga. Danas se na svetskom nivou vodi bitka za IT stručnjake kojima se daju vize i baš zato je ključno promisliti kako ove ljude zadržati u zemlji i kako povećati njihov broj.

Ali premijerka uporno priča o digitalizaciji, a šta je suštinski urađeno pitanje je koje sve zanima. Naročito na razvoju ovog i te kako perspektivnog sektora?
Ne može se reći da ništa nije urađeno, ali imamo još mnogo posla pred sobom. Ulaganje države u obrazovanje u domenu IT-ja pokazatelj je da razume da nećemo sutra svi biti programeri, ali da će novi poslovi tražiti da razumemo pisanje koda i tehnologije. Jer onaj koji bude razumeo IT i biologiju, na primer, biće u velikoj prednosti u odnosu na onoga ko poznaje samo biologiju. Kod nas je uvedeno programiranje kao obavezan deo obrazovanja za sve, specijalizovana IT odeljenja u srednjim školama, dok se na fakultetima radi na proširenju kapaciteta.
Međutim, dok spominjemo dobre stvari, važno je napomenuti i loše — pored primera CarGo-a, tu je i potpuno promašena dodela subvencija nemačkoj kompaniji Continental.

U pitanju je čak 9,5 miliona evra subvencija ili 19.000 evra po zaposlenom, i to za zapošljavanje programera koji nemaju problem sa zapošljavanjem. Naprotiv, povučeni su iz ovdašnjih firmi, što znači da nije bilo otvaranja novih radnih mesta.
Da, to je zaista neverovatno nerazumevanje tržišta. Jer, zašto bi se davale subvencije za zapošljavanje radnika koji su deficitarni na tržištu? Da se podigne njihova cena domaćim poslodavcima, što je i učinjeno. Da se domaće firme ostave bez radnika, što se takođe desilo. Ali ne samo firme. Otišli su mnogi profesori i asistenti sa fakulteta u Novom Sadu, i time je narušen i obrazovni sistem. To nas stavlja u poziciju da se pitamo komuniciraju li uopšte naše institucije i razume li iko u državi poslovnu logiku IT sektora?

Svojevremeno ste kazali da je cilj Inicijative “Digitalna Srbija”, u kojoj vodite programe u oblasti startap ekosistema, da neki naredni Facebook ili Google nastanu u Srbiji. Koliko je to realno i šta su pretpostavke za tako nešto?
Mislim da je realno, ali nije nešto što će se dogoditi sutra ili samo od sebe. U Srbiji već postoje veoma uspešne kompanije, recimo Nordeus, čiju igru igra preko 200 miliona ljudi širom sveta, tu je i FishingBooker, vodeća onlajn platforma preko koje rezervišete pecarošku turu, a koja posluje na šest kontinenata. Takođe, tu je i SevenBridges, čija bioinformatička platforma pomaže u nekim od najvećih svetskih istraživanja za lečenje tumora.

Pomenute kompanije su one koje prodaju sopstveni proizvod, što je ipak izuzetak u ovdašnjoj IT industriji, zar ne?
Nažalost, tako je – jer najveći broj kompanija zapravo izvozi usluge radeći za strance na određenom projektu. To znači da kad se završi s konkretnim poslom, kompanija ili pojedinac više nemaju benefita od onoga na čemu su radili. Kod firmi koje prodaju sopstveni proizvod na svetsko tržište dobit se multiplikuje. Njihova vrednost i zarada stalno se uvećavaju, oni zapošljavaju nove ljude, i to ne samo programere. Na primer, u kompanijama koje prodaju igre manje od 50 odsto kadra su programeri. Takve kompanije su razvojna šansa za društvo u celini.

Svojevremeno ste kroz svoj rad u Startitu, i danas kroz Inicijativu “Digitalna Srbija” fokusirani i na obrazovanje. Ipak, nećete preporučiti masovno upisivanje tehničkih fakulteta. Zašto?
Zato što ne možemo niti treba svi da budemo programeri. Potrebno je shvatiti da IT nije odvojen od stvarnosti niti deluje nezavisno od profesije kojom se bavimo. Naprotiv, advokat treba da iskoristi sve alate i prednosti IT-ja i uvede ih u svoj posao, baš kao i novinar. Jer to je ključno, multidisciplinarnost, biti sposoban ne samo da ispratiš već i koristiš sve inovacije koje donosi IT. Uz to, svi oni koji bi želeli da se ipak prekvalifikuju ili nešto slično, treba da znaju da su ponude kao što su kursevi koji će vam za godinu dana omogućiti platu od 2.000 evra laž. Tako stvari ne funkcionišu. To vam neko samo prodaje lep san.

Kao san je zvučala i ideja da se onlajn i bez skoro ikakve osnove zatraži novac od investitora pre nekoliko godina, i to preko platforme koja je zatvorena za građane Srbije. A ipak je uspelo. I Startitu, a onda i mnogima kasnije.
Dobra strana IT-ja je što omogućava lakšu i bržu realizaciju projekata. Ranije ste organizovali koncerte ako hoćete da sakupite donaciju. Danas se to radi preko platformi na kojoj vi objasnite ko ste, šta želite da radite i gde planirate da uložite novac. Mi smo skupili 108.000 dolara za mesec dana, a taj novac smo iskoristili za otvaranje centara van Beograda.

Kasnije nekoliko firmi iz Srbije prikuplja novac upravo kickstarter kampanjom.
Kompanija koja pravi horor igru “Scorn” sakuplja 200.000 dolara za razvoj igre. Podsetiću vas i da je film o Vladi Divljanu “Nebeska tema” delimično finansiran na ovaj način. Oni su sakupili 40.000 dolara. Takođe, društvena igra “Top čes” sakupila je 100.000 dolara. Ovi primeri pokazuju da zaista možemo da pomerimo stvari – čak i kada nam svi, uz milion razloga i argumenata govore da je to nemoguće. Tako se danas osećam u svemu što radim u Inicijativi “Digitalna Srbija”. Suština je osnažiti mlade ljude, edukovati ih i osposobiti da zakorače u digitalnu ekonomiju, spremni da stanu rame uz rame sa svetskim programerima, dizajnerima, bioinformatičarima i stručnjacima za blockchain i aktivno učestvuju u kreiranju tehnologija koje suštinski menjaju svet.

Često će vas predstaviti kao feministkinju koja to nije. Zašto se ograđujete od ovog termina?
Ne ograđujem se, samo mislim da je kod nas nekako loše interpretiran. Suština je da nemamo iste šanse i ja sam to osetila na sopstvenom primeru. A trebalo bi da ih imamo.

Da li je preambiciozno pitati šta je budućnost i šta nam donosi IT u narednih nekoliko godina?
Ja uvek gledam šta koriste mladi i na osnovu toga mogu da zaključim nešto o trendovima koji dolaze jer oni uvek prvi prihvataju sve promene. Sećate se Jutjuba, koji su upravo oni koristili prvi, da bi danas bio nezaobilazna platforma i sveta biznisa, i edukacije, i umetnosti.

Zoja Kukić: Još uvek nismo u stanju da razvijemo sistem okrenut inovacijama

Zoja Kukić: Ja uvek gledam šta koriste mladi i na osnovu toga mogu da zaključim nešto o trendovima koji dolaze jer oni uvek prvi prihvataju sve promene. Sećate se Jutjuba, koji su upravo oni koristili prvi, da bi danas bio nezaobilazna platforma i sveta biznisa, i edukacije, i umetnosti

Glosa 1
Suština je osnažiti mlade ljude, edukovati ih i osposobiti da zakorače u digitalnu ekonomiju, spremni da stanu rame uz rame sa svetskim programerima, dizajnerima, bioinformatičarima i stručnjacima za blockchain i aktivno učestvuju u kreiranju tehnologija koje suštinski menjaju svet

Glosa 2
Svi koji bi želeli da se prekvalifikuju ili nešto slično treba da znaju da su ponude kao što su kursevi koji će vam za godinu dana omogućiti platu od 2.000 evra laž. Tako stvari ne funkcionišu

Glosa 3
Nažalost, najveći broj kompanija izvozi usluge radeći za strance na određenom projektu. To znači da kad se završi s konkretnim poslom kompanija ili pojedinac više nemaju benefita od onoga na čemu su radili. Kod firmi koje prodaju sopstveni proizvod na svetsko tržište dobit se multiplikuje.

Tekst prenet iz Novog magazina