Jutros sam plivao prvi put posle dva tri meseca. Nisam zaboravio. Zaista veliko zadovoljstvo, koje nisam ranije osećao kada plivam. Nekako su se osetila izoštrila. I za najobičnije životne situacije. Ko bi rekao da ću se radovati upalicama mišića koje slede?

U talasu borbe protiv korupcije, svojevremeno smo nameravali da pokrenemo kampanju pomoći tajkunima, da prikupljamo novac za njih… Ne sećam se zbog čega nismo, ali smo često mogli da se uverimo u to kako najveći podsticaji od države idu upravo tajkunima koji su pokupovali najveći deo plodne zemlje ili se bave neki drugim poslovima za koje se dobija podrška države za njihovo bogaćenje. Poznat je slučaj i onog bivšeg predsednika Vlade koji je posle pada s vlasti od te Vlade dobio podsticaj od pola miliona nečega da napravi vinograd, koji je posle zavalio drugom tajkunu, ako možda to nije bio cilj i od samog početka.

Vanredno stanje je završeno, ali potreba za vanrednim stanjem sa ograničavanjem kretanja postoji i dalje. Ne možemo se osloniti na pojedinačnu i kolektivnu odgovornost da ćemo voditi računa o sebi i drugima. Izgubljena je „nevinost“ tokom spontano organizovanog okupljanja pred zgradom Skupštine Srbije, isto kao i performansima štrajkovima glađu. Gledao sam ljude koji su okupljeni, koje su okupili, kao da su omađijani, bez ikakve brige o sopstvenom interesu, javnom interesu, o dimeniziji opasnosti koju direktno proizvode prisustvovanjem skupu bez ikakvog računa o distanci, bez maski, rukavica, sa voljom da drugima i sebi nanesu zlo. Zaraze, ili nasilja… svejedno. Sigurno se dogodilo i jedno, a drugo smo videli sa fizičkim nasrtajem na ženu.

Estradizacija pobeđuje normalnost, i kada smo životno, civilizacijski ugroženi. Doktora koji promoviše sada i sunčanje protiv korone, a ranije i šoping u Milanu, kada je u tom gradu bila virusna bomba, video sam pre mesec, dva, u bolnici u kojoj radi. Ušao je u prostoriju ne konstatujući bilo koga, sa nekom pričom o seksu u kasnijim godinama, ne sećam se poente, ali je tu temu koja u sebi ima samo ekscentričnost, desetak minuta forsirao, i pošto nije bilo nikoga ko bi imao suprotstavljeni stav, otišao je… Posle toga, kažu prisutni koji svakodnevno to doživljavaju, pravdajući se, da su mu se suprostavili, proveli bi u toj besmislenoj debati ceo dan.

Hteo bih nešto da kažem o početku pandemije i histeriji vezanoj za nemogućnost dostupnosti opreme, respiratora prvenstveno. Dobili smo ponude velike regionalne kompanije koja je nedavno većinski u vlasništvu kompanija iz Kine. Vodili smo računa i na kraju shvatili pokušaj prevare zasnovan na toj histeriji.

Respiratori su u protekla dva-tri meseca bili najtraženija roba, često tretirani maltene kao panacea, uređaj za sveobuhvatno izlečenje. Nabavili smo dva respiratora tokom ove krize, pa znam nešto o tome kako je izgledala kupovina, trgovina, pljačkanje i preusmeravanje pošiljki.