Dimitrije Boarov – MMF ostaje još dve godine

Autor: Dimitrije Boarov, Izvor: Novi magazin

Ministar finansija Siniša Mali pohvalio se posle povratka iz Vašingtona, sa prolećne skupštine MMF-a i Svetske banke, da je srpska delegacija, prilikom susreta sa Kristalinom Georgijevom dobili značajne pohvale od šefice „svetskog finansijskog policajca“ za finansijsku stabilnost i ekonomsku politiku tokom kriznog perioda, te da je dogovoreno da ona posle nekoliko godina i poseti Beograd (u kome je poslednji put bila još 2014 godine). Govoreći o pozitivnim ekonomskim rezultatima Srbije, on je, takođe u pozitivnom kontekstu, spomenuo da će se tekući stend-baj aranžman Srbije sa MMF-om, koji ističe krajem ove godine, produžiti za još dve godine. 

Produženje aranžmana Srbije sa MMF-om, ovoga puta s vrha ovdašnje vlasti, objavljuje se kao dobra vest, što ranije najčešće nije bio slučaj

Ta informacija je, naravno, u vezi sa očekivanjima ministra Malog da rejting agencije u dogledno vreme (u narednih 12 meseci, kako je već spomenuo nekoliko dana ranije) povećaju kreditni rejting Srbije. Mali je rekao da je Srbija bila na korak do investicionog rejtinga još 2021, pa je došla kovid kriza. Zatim je i 2022. godine bila na korak do povećanja rejtinga, pa je izbio rat u Ukrajini. Produžavanje aranžmana sa MMF-om, u stvari, obezbeđuje nastavak reformi u ekonomiji Srbije, što je od značaja i za održanje visokog nivoa priliva stranih investicija, a naročito je značajno, kako je naglasio, potencijalnim investitorima.

Elem, ministar Mali je uz sve pohvale koje je dobila srpska delegacija nabrojao i nastavak teških reformi u nekoliko veoma bitnih oblasti. Kako je rekao, slede reforme u energetici, poreskoj upravi, u oblasti socijalnih davanja, uređenja tržišta rada, kao i u poslovanju javnih preduzeća. Neko bi rekao da već ovaj šturi spisak reformi koje Srbija još treba da izvede, a o čemu je izgleda bilo reči u razgovoru sa Georgijevom, deluje prilično zahtevno, pa bi se moglo postaviti i pitanje zašto one dosada još nisu okončane. U našoj javnosti bilo je dosta reči o reformama u energetici, u domenu socijalnih davanja i u javnim preduzećima, ali je nedovoljno poznato koje reformske zahvate MMF sugerira u poreskoj upravi. Verovatno se cilja na okolnost da je privreda u Srbiji veoma opterećena poreskim i paraporeskim davanjima, što usporava razmah privatnog sektora, bez koga nijedna zemlja ne može obezbediti održivu visoku stopu rasta.

Ministar Mali je posle povratka iz Vašingtona, preko Kurir televizije, istina, govorio o projektu „velikog skoka“ srpske ekonomije do 2027. godine i EKSPO izložbe, kao i o cilju da se kroz nekoliko godine dostigne oko 100 milijardi evra BDP-a Srbije, kao i o tome da je javni dug pod kontrolom i da je i sada nešto iznad 46 odsto BDP-a države (dok je evropski prosek tog učešća oko 93 odsto). On je pri tome napomenuo da će Srbija u razvojnom smislu biti lider u regionu (izbegavajući da kaže da komšijske države projektuju i veće stope rasta od Srbije). Dakako, spomenuo je i očekivanje da će prosečne plate porasti na oko 1.400 evra mesečno, a prosečne penzije na oko 650 evra.

Sve u svemu, da se vratimo na početak ovog osvrta, možda je glavno to što se produženje aranžmana Srbije sa MMF-om, ovoga puta s vrha ovdašnje vlasti objavljuje kao dobra vest što ranije najčešće nije bio slučaj. Tim pre što se na političkom, pa i geostrateškom polju, stiče utisak da se Srbija sprema na svađu sa celim svetom, a naročito sa velikim zapadnim silama. U tom pravcu se stiglo i do toga da se one nazivaju „podlim ništarijama“, što je ne samo suprotno klasičnoj diplomatskoj etikeciji, nego je suprotno i svim interesima Srbije.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.