Anketirano 160.000 programera: Go i Python najpoželjniji sledeći jezik, mladi počinju sa C-om

9. February 2020.
U anketi HackerRanka, koju prenosi ZDNet, ispitano je oko 116.000 programera iz 162 zemlje kako bi se otkrili ovogodišnji trendovi u vezi sa obrazovanjem, mogućnostima za pronalaženje posla, sticanjem veština i platama.
fatos-bytyqi-Agx5_TLsIf4-unsplash
Ilustracija. Foto: Fatos Bytyqi / Unsplash

Piše: Marija Milutinović

Iako Go nije na listi Top 10 najpoznatijih programskih jezika, prema rezultatima je najbolje rangiran među jezicima koje bi programeri najrađe uzeli da nauče. Oko 36 odsto programera gleda na Go kao sledeći jezik koji bi naučili, a 28 odsto za taj cilj navodi Python.

Ostali jezici koji se nalaze na listi prioriteta uključuju Kotlin, koji je popularan među programerima Android aplikacija, Typescript-a i R, koji je popularan među programerima koje se bave naukom o podacima, dok su u preostalih 10 rezultata Scala, Swift, Rust, Ruby i JavaScript.

Programski jezik C, koji je 1970-ih godina kreirao Denis Riči u Bell Labs-u, protekle godine doživeo je porast popularnosti među programerima u najnovijem Tiobe-ovom indeksu gde je označen kao drugi najpopularniji jezik, iza Jave, ali ispred Python-a.

U svom Istraživanju HackerRank je otkrio da 40% anketiranih programeri iz Generacije Z koristi C za učenje programiranja koristi skoro 40 odsto milenijalaca, čineći ga daleko najpopularnijim jezikom među ovim generacijama, za razliku od bumersa koji su počinjali da uče programiranje uglavnom na BASIC-u.

Obrazovanje, tržište rada i plate

CEO Apple-a Tim Kuk nedavno je izjavio da veštine potrebne za kodiranje mogle da se dostignu podučavanjem dece u ranijoj fazi srednje škole. Takođe mnoge kompanije poput Google-a, IBM-a, Home Depot-a i Bank of America zapošljavaju kadrove koji nisu fakultetski obrazovani, pa nije retka diskusija među stručnjacima da li programer treba ili ne treba da ima diplomu.

Međutim, rezultati ovog istraživanja pokazuju da većina programera angažovanih u velikim kompanijama ima diplomu, dok je najveći procenat zapošljavanja programera bez diplome u malim preduzećima koja zapošljavaju do 50 radnika. 32 odsto programera u malim preduzećima nema diplomu, dok je njihov procenat u velikim kompanijama ispod 10 procenata.

Kada je u pitanju tržišna potražnja, najviše interesovanja je bilo za full stack programerima, dok su druga i treća pozicija pripali back-end i data science programerima.

Iako programeri često traže jezike koji im pomažu da se lakše zaposle, HackerRank je otkrio da 20 odsto menadžera u Americi zapravo ne zanima koji jezik programer zna prilikom regrutovanja novih kadrova.

HackerRank je takođe zavirio i u povezanost jezika sa najvišom platom, ali nije precizirano da li ove informacije mogu da pomognu programerima da od poslodavaca zatraže povećanje plate. Istraživanje je pokazalo da jezici povezani sa najvišim prosečnim platama su Perl, a slede ga Scala, Go, Rubi i Objective-C.

Zemlja u kojoj programeri imaju najviše plate su SAD, gde programeri u proseku zarađuju 109.000 dolara godišnje. U SAD-u se najveće plate isplaćuju u San Francisku, Sijetlu i Los Anđelesu, a u prvih pet najplaćenijih tržišta iza Sjedinjenih Država su Australija, Kanada, Holandija, Velika Britanija i Nemačka.

Članak je prenet sa portala Startit.rs

Click