Klikom možete da nahranite gladne: Udruženje “Donorum” pokrenulo jedinstvenu aplikaciju za kompanije

Svake godine u Srbiji se baci više od 250.000 tona hrane, ili oko 670 tona dnevno. Kada bismo svu količinu hrane koju bacimo, tokom godine spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca. Da bi se rešio ovaj problem, a pomenute brojke smanjile, članovi udruženja “Donorum” pokrenuli su jedinstvenu platformu Public kitchen infrastructure za doniranje hrane.

Posredstvom samo jednog klika aplikacija omogućava kompanijama koje proizvode, prerađuju ili preprodaju hranu da je poklone humanitarnim organizacijama koje su članovi udruženja. Procedura je jednostavna, a nakon registracije i provere podataka, započinje se sa procesom ustupanja namirnica.

– Donatori hrane na svom profilu imaju opciju da upišu koju hranu doniraju, ali i da predstave to u litrama ili kilogramima, i da napomenu da li je preuzimanje hrane hitno – objašnjava, za “Novosti”, Gordana Jovanović, menadžer udruženja. – Kada se završi unos podataka oni postaju vidljivi za humanitarne organizacije koje imaju otvoren profil na sajtu našeg udruženja i posredstvom samo jednog klika mogu da prihvate donaciju.

Aplikacija koja je sa radom počela pre nekoliko meseci, u oktobru prošle godine, zasada je dostupna samo preko računara, ali se iz udruženja nadaju da će obezbediti sredstva koja će omogućiti funkcionisanje i preko mobilnih telefona. Plan je i da transport donirane hrane obavljaju kompanije koje se inače bave njenom distribucijom, i da se na taj način zatvori ceo krug.

– Studirajući u inostranstvu upoznala sam se sa aplikacijom Food cloud iz Irske koja je pravi primer da hrana ne mora da se baca, nego da na efikasan i brz način može stići do onih kojima je potrebna – dodaje naša sagovornica. – Plan je da aplikaciju koja je sada dostupna samo za velike proizvođače hrane otvorimo i za građane, da i oni mogu kao pojedinci da pomognu. Za to još nemamo projektnih i novčanih sredstava.

Međutim, problem je i to što u našoj državi još ne postoji sveobuhvatni zakon kojim bi se ukinuo PDV na donacije. Jer, da bi jedna kompanija donirala hranu ona mora da plati porez od 25 odsto, pa je sa postojećim propisima lakše da unište hranu, nego da je poklone. Ipak, i proces uništavanje je skup, i za samo jedan kilogram potrebno je od 12 do 18 dinara.

Zvanični podaci Ujedinjenih nacija su poražavajući i govore da domaćinstva u Srbiji godišnje prosečno bace više od 200 evra hrane u kontejner. Najviše se baca hleb, zatim meso i mleko, a najmanje voće i povrće. Namirnice bacamo uglavnom zato što se pokvare, ali i zato što članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu, ili misle da nije bezbedna. Podaci beleže i da viškova hrane ima i u studentskim menzama, restoranima pri gerontološkim centrima i vrtićima i to u vreme verskih praznika, kada se korisnici odriču nekog obroka. Nadležni iz Studentskog centra objašnjavaju da viškove hrane ne doniraju već daju za pomije, odnosno onim firmama sa kojima sklope ugovore.

Bacanje hrane je postala i globalna epidemija koja doprinosi da više od 30 odsto proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan, jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte. Bacanjem neupotrebljene hrane se troši i neverovatna količina resursa, odnosno energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta.

TIM

APLIKACIJU Public kitchen infrastructure osmislili su Ilija Veselinović, Gordana Jovanović, Filip Krivokapić i Zvezdana Mutapović, članovi udruženja “Donorum”. Na takmičenju SOCIAL IMPACT AWARD Srbija osvojili su nagradu zajednice. U decembru prošle godine na svetskom samitu u Kijevu aplikaciju su predstavili čitavoj Evropi.

NARODNE KUHINjE

U NAŠOJ zemlji radi 77 narodnih kuhinja Crvenog krsta Srbije, a u taj broj ne spadaju one koje postoje u Beogradu i na teritoriji KiM. Jedan topli obrok dnevno dobije 33.175 korisnika, gotovo trećina njih su deca do 18 godina. Svako dobije po pola litra kuvanog jela i pola vekne hleba dnevno, a to je za oko 70 odsto njih i jedini obrok tokom dana.

Članak je prenet sa Novosti.