Istina je ono što je moj sin obelodanio

Vuk Z. Cvijić

Od trenutka kada se saznalo da je sin Milijane Obradović, Aleksandar, tajno uhapšen zato što je izneo dokumenta koja otkrivaju korupciju – da je Krušik po diskontnim cenama davao oružje privilegovanim privatnim firmama čiji su vlasnici povezani sa vlašću – ovaj mladi čovek iz Valjeva postao je fokus najveće pažnje javnosti u Srbiji. Još pre toga Aleksandar Obradović postao je žrtva posebnog tretmana vlasti. Najpre je 18. septembra 2019, tajno uhapšen i smešten u zatvor da bi nakon što je izrastao u simbol borbe protiv korupcije bio prebačen u kućni pritvor. Ali je onda postao i meta brutalnih napada najviših predstavnika vlasti, počevši od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra policije Nebojše Stefanovića, čiji je otac direktni akter u aferi Krušik. Naime, ministarov otac Branko Stefanović zestupnik je jednog od privilegovanih preduzeća GIM koje je čak u nekim slučajevima dobijalo mine od Krušika po nižoj ceni nego što je ovu fabriku koštala proizvodnja tih istih mina.

Koristeći pozicije moćnih fu­nkci­ja, preko medija koji ih podržavaju, svakodnevno su krimina­lizovali i optuživali uzbunjivača iz Krušika ali se tu nisu zaustavili. Tako je pre­dsednik države direkno optužio Aleksandrovu majku Milijanu da je u saradnji sa sinom faktički radila za konkurentsku firmu na štetu namenske industrije i srpskih interesa.

Milijana Obradović, Aleksandrova majka, ekskluzivno za NIN govori o tome kako izgleda život kad se u jednom danu njen sin, pa i ona sama, nađu u udarnim vestima i u najtežim optužbama predsednika države i vrha vlasti, o danu kad je sina videla iza stakla u Centralnom zatvoru i o vrlinama na kojima njen sin temelji uverenje da se za pravdu i istinu vredi boriti bez obzira na cenu.

Poštujemo njenu želju da ne objavljujemo njenu fotografiju.

Kako ste vi kao majka razumeli želju vašeg sina da ukaže na visoku korupciju i istinu o Krušiku čak i po cenu da ugrozi sebe?

Razumela sam ga tako što kao majka poznajem sve njegove vrline i mane. Aleksandar je veliki emotivac, privržen porodici, dobar drug i prijatelj. Znam da je voleo svoj posao, svoje preduzeće, znam koliko se trudio da svaki zadatak koji dobije uradi do savršenstva. Nije mnogo pričao o zbivanjima u Krušiku, ali u duši sam osećala da ga nešto muči, da je nezadovoljan. Revoltiran svim nepravdama koje su mu nanete kao i mnogim vrednim, poštenim i radnim zaposlenima koji su bili vrhunski poznavaoci svog posla, nije mogao da prećuti uočene nepravilnosti i neistine.

Razumela sam tu njegovu potrebu da ukaže na to što je otkrio, jer je smatrao da će iznošenjem istine na videlo, pomoći svom preduzeću da se izbori sa nedaćama. Njegova velika mana je tvrdoglavost i upornost, jer kad se uhvati nekog posla ne odustaje pa makar udario glavom u zid.

Veliki deo javnosti podržava borbu vašeg sina. Sigurno da nije laka borba pojedinca kad ga osporava i napada vrh države. Da li strahujete zbog sina i kako sve to podnosite?

Kao majka jako sam uplašena i zabrinuta za njegovu budućnost. Strahujem kako će se sve to završiti, koliko će to još trajati, šta će biti sa njim, sa njegovom porodicom, poslom. Brinem za njegovo zdravlje, jer provoditi dnevno po 23 sata u stanu, uticaće to sigurno i na njegovo zdravlje, ostaviće posledice na njegovo psihičko stanje. Teško nam je da sve to gledamo, a nemoćni smo da bilo šta promenimo. Moj muž ga svaki dan obilazi, snabdeva ga hranom i ostalim potrepštinama, jer ja sam radnim danima u Beogradu. Vikendom sam u Valjevu pa tad nastojim da više vremena provodim sa njim, da pričam sa njim o svemu kroz šta je prošao. Teško je prihvatiti da vam je život iz korena promenjen – poremećen.

Vaš sin je uhapšen tajno, zatim je odveden u zatvor, a da to niko osim porodice nije znao. Zašto?

Bilo je strašno kada smo saznali da je uhapšen. Nismo znali razlog hapšenja. Bio je to veliki šok kako za mene tako za celu porodicu. On je uhapšen oko 15 časova a ja sam od njegovog rukovodioca negde oko sedam uveče dobila informaciju da je moj sin imao neke neprijatnosti na poslu, da su došli neki inspektori iz MUP da su uzeli njegov računar i otišli sa njim u stan. To je bilo sve što smo znali, drugih informacija nismo imali, nismo znali ni ko ga je uhapsio ni gde se nalazi sve dok se nije javio negde posle 22 časa.

Nismo znali kako da se ponašamo, da li izaći u javnost ili ćutati i pustiti nadležne institucije da rade svoj posao. Mišljenje prvog advokata i iskrena da budem i moje je bilo da je možda bolje da se o tome ne piše, jer će to samo dobiti političku dimenziju, a neće imati neke koristi. Kasnije sam shvatila da sam grdno pogrešila. U stvari nismo znali šta je pravi razlog hapšenja, šta je on to objavio, jer uopšte nismo bili u toku. Kad je kućni pritvor preinačen u zatvorski, nervi su eksplodirali. Dani su prolazili, on u zatvoru, ništa se ne preduzima, a mi se vrtimo ukrug. To je tako teklo sve dok nismo dobili dozvolu da ga posetimo. Tad nam je on rekao da bi trebalo da obavestimo istraživačko novinarstvo.

Možete li nam opisati kako ste se nosili sa saznanjem da vam je policija tajno odvela sina?

Način na koji je moj sin uhapšen je nešto što me je najviše zabolelo i što nikad neću moći da zaboravim. Upasti sa blindiranim kolima sa automatima na radno mesto je strašno, kao da je on vođa neke kriminalne grupe ili neki ne daj bože ubica. Uhapsiti ga na taj način ispred kolega i ostalih zaposlenih za mene je nešto najstrašnije, jer to je bilo demonstriranje sile i sejanje straha. Mogu samo da pretpostavim kako se on osećao u toj situaciji.

Vaš susret u zatvoru verovatno je bio i emotivan i traumatičan. Kako je to izgledalo kada ste ga prvi put videli u zatvoru?

Nikada do sada nisam ni prošla pored zatvora, a kamoli nekog posetila. Čekanje da se prijavimo, da predamo paket, da nas prozovu da uđemo u neku prostoriju gde će dovesti zatvorenike kojima je došla poseta je kod mene izazivalo ogromnu napetost i nervozu. Prostorija uzana, pregrađena staklenim zidom, komunikacija preko telefonskih slušalica su me dodatno povredili. Kad sam ga ugledala prekoputa mene, iza stakla, nisam mogla da suze zadržim, taj osećaj da svoje dete ne možete ni da dotaknete je nemoguće opisati.

Kad se javnost uključila, kada se saznalo da je Aleksandar uhapšen, šta se promenilo za vas i vašeg sina?

Kad se javnost uključila, kad su krenuli protesti podrške dobila sam dodatnu nadu da više nismo sami, da su tu novinari istraživači koji bez straha pišu o aferi, da je sve više ljudi koji mu daju podršku i snagu da izdrži. Zahvaljujući uticaju celokupne javnosti zatvorska kazna je preinačena u kućni pritvor. Podrška javnosti mom sinu znači mnogo, jer to mu govori da je ipak uradio nešto dobro za svoje preduzeće i svoju zemlju.

Kako podnosite to što ste i vi izašli iz anonimnosti i to ne svojom već voljom vrha vlasti?

Ja sam običan građanin ove zemlje, mislim da ničim nisam zaslužila da me sam vrh vlasti proziva, ni sama ne znam zašto. Ja sam samo majka mog sina Aleksandra Obradovića, nisam uopšte znala da je on istraživao sve te nepravilnosti koje je obelodanio. Da sam znala za njegove namere sigurno bih nastojala da ga sprečim da to ne čini kako bih ga zaštitila od svih neprijatnosti kroz koje prolazi i on i mi kao porodica, jer se radi o vrlo bitnim stvarima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najmoćniji političar u zemlji, jači od Ustava i zakona, optužio vas je javno da radite za firmu koja je konkurent GIM-u (privatnom preduzeću koje zastupa Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše). Kako ste to doživeli i kako to komentarišete?

Optužbe su jedno a istina je drugo. Ja sam u Krušiku radila sve do 2. marta 2014. godine. Radila sam na poslovima izvršnog direktora za finansijsko-komercijalne poslove, i sa ovog radnog mesta sam otišla u penziju. Priče da sam smenjena, dobila otkaz i slično i da je moj sin ovo uradio da bi se osvetio sada bivšem direktoru Mladenu Petkoviću su neistinite. Ja nisam pretrpela nikakva poniženja i maltretiranja od Mladena Petkovića, pa nije imao razlog da mu se sveti zbog mene. Nešto kraće od godinu dana pozvana sam od direktora firme CPR Impeks doo (CPR IMPEX doo). da zamenim koleginicu koja je vodila knjigovodstvene poslove, a koja je otišla na porodiljsko bolovanje. Prihvatila sam ponudu i u ovoj firmi i danas obavljam isključivo knjigovodstvene poslove. Firma Tehnoremont doo (Tehnoremont doo) iz Temerina je zavisno društvo CPR Impeksa. Knjigovodstvene poslove za Tehnoremont vodila je knjigovodstvena agencija iz Temerina. Poslovima komercijale uopšte se nisam bavila, nisam učestvovala u traženju i davanju ponuda, kao ni u sklapanju bilo kakvih ugovora. Sa poslovnim partnerima iz zemlje kontaktirala sam samo kad su bila plaćanja i usaglašavanja potraživanja. Ne razumem optužbu vrha vlasti da je moj sin kao lažni uzbunjivač sve to radio zbog mene da bi moja firma Tehnoremont bila konkurent GIM-u. Još jednom ističem da ja nisam zaposlena u Tehnoremontu, a nisam ni vlasnik Tehnoremonta ni CPR Impeksa, nisam ni direktor ni zakonski zastupnik ni ovlašćeno lice, ja sam samo knjigovođa.

Na kojim ste sve poslovima i koliko dugo radili u Krušiku?

U Krušiku sam počela da radim juna meseca 1980. godine i otišla u penziju marta 2014. godine. Radila sam na više poslova iz oblasti finansija i komercijale, počev od onih najprostijih – ekonomista OUR-a, pa do onih najsloženijih – izrada investicionih elaborata, utvrđivanje cena proizvoda, praćenje ugovora vezanih za osvajanje novih proizvoda sa MO itd. Od 1995. godine pa sve do marta 2014. godine sam na rukovodećim poslovima, prvo kao finansijski direktor u RO Namenska, a kasnije kao izvršni direktor finansijsko-komercijalnih poslova u HK Krušik ad.

Da li se osećate ugroženo s obzirom na to da vas predsednik, ministar policije i mnogi drugi predstavnici vlasti prozivaju i optužuju?

Uopšte se ne osećam ugroženom, jer sve te optužbe ne stoje, kako sam već ranije iznela. Ja sam svoj radni vek odradila još pre pet godina, a sad radim kao penzioner na poslovima knjigovođe i svojim radom ne ugrožavam nikoga i ne utičem na bilo kakvu konkurenciju.

Posle svih napada iz vrha vlasti, i od predsednika lično, da li imate poverenja u tužilaštvo i druge institucije sistema da će nepristrasno obaviti istragu po dokumentaciji koju je izneo vaš sin?

Iskreno ne znam šta će tužilaštvo uraditi. Znam da su im svi dokazi dati, a na njima je da to provere i utvrde istinu, a sigurna sam da je istina ono što je moj sin obelodanio, jer posle 34 godine provedene u Krušiku imate osećaj da sve što je obelodanjeno je istina.

Šta mislite da će biti sa postupkom koji je pokrenut protiv vašeg sina?

Nadam se da će tužilaštvo raditi nepristrasno i da će utvrditi da moj sin nije kriv za ono za šta ga optužuju. Aleksandar nije izneo nikakvu tehničku, vojnu, ili državnu dokumentaciju, već samo ekonomska dokumenta kojima se ukazuje na iznete nepravilnosti.

Članak je prenet iz štampanog izdanja NIN.