Pištaljka je sigurna kuća za uzbunjivače

Septembar 11, 2019
Divajn, koji je pravni direktor nevladine organizacije Projekat za odgovornu vlast (Government Accountability Project) iz Vašingtona, objasnio je da u SAD uzbunjivači uspeju u svega dva odsto sudskih postupaka, dok je Pištaljka u poslednje četiri godine dobila 50 odsto sudskih sporova u kojima je zastupala uzbunjivače i izborila se za privremene mere u više od 60 odsto podnetih zahteva za hitnu zaštitu.
Zaštita-uzbunjivača.jpg
Fotografija EU info centar

Piše Novak Grujić

Uspesi koje Pištaljka postiže u sudskim postupcima za zaštitu uzbunjivača nisu do sada zabeleženi nigde u svetu, rekao je američki stručnjak za zaštitu uzbunjivača Tom Divajn na međunarodnoj konferenciji održanoj u ponedeljak u organizaciji Ministarstva pravde, USAID-ovog Projekta za odgovornu vlast, Projekta EU za borbu protiv korupcije i Pištaljke.
Divajn, koji je pravni direktor nevladine organizacije Projekat za odgovornu vlast (Government Accountability Project) iz Vašingtona, objasnio je da u SAD uzbunjivači uspeju u svega dva odsto sudskih postupaka, dok je Pištaljka u poslednje četiri godine dobila 50 odsto sudskih sporova u kojima je zastupala uzbunjivače i izborila se za privremene mere u više od 60 odsto podnetih zahteva za hitnu zaštitu.
Georgija Georgiadu iz Evropske komisije predstavila je novu direktivu EU o zaštiti uzbunjivača, rekavši da je srpski zakon bio inspiracija za nju i dodala da će srpsko iskustvo biti potrebno Evropskoj uniji i kada počne primena zakona koji će biti usvojeni na osnovu direktive.
Doktor Borko Josifovski izjavio da je novinarski i pravni rad Pištaljke doveo do njegove rehabilitacije u javnosti posle golgote koja je trajala više od deset godina i nazvao Pištaljku „sigurnom kućom za uzbunjivače“. Josifovski je kao direktor beogradske službe hitne pomoći 2006. godine prijavio da pojedine ekipe uzimaju mito od pogrebnih preduzeća da im dojave adresu na kojoj je neko umro i da u određenim slučajevima nije rađena reanimacija pacijenata.
Josifovski je rekao da je razočaran presudom Apelacionog suda kojom je preinačena presuda kojom je pet državnih organa bilo kažnjeno zbog odmazde nad njim. „Da je moja prijava o trgovini smrću bila istražena, ne bi se dogodila ni afera sa listom čekanja na zračenje u Sremskoj Kamenici, a ni ona u Kraljeva gde je pacijentima na dijalizi davan rastvor koji se kristalizuje“, rekao je Josifovski.
Uzbunjivač iz opštinske uprave u Rači Tomislav Veljković, koji je prijavio da je na izgradnju nepostojećeg postrojenja za preradu otpadnih voda potrošeno više od 600.000 evra, kaže da je razočaran što tužilaštvo još ne reaguje. „Ljudi me sreću na ulici i kad saznaju da se po mojoj prijavi ništa nije uradilo kažu to je sve džabe, od toga nema ništa. Kad bi ovaj slučaj bio rešen, to bi podstaklo druge da se osmele i prijave slične zloupotrebe“, kaže Veljković, dodajući da je siguran da tužilaštvo ne vodi istragu zbog političkog pritiska.
Ministarka pravde Nela Kuburović kazala je da je borba protiv korupcije bila i ostaje prioritet Vlade Srbije i pozvala tužilaštva da prave izveštaje o prijavama koje dobijaju od uzbunjivača, a da te prijave mogu biti i samo fotografija ili novinski članak. Ministarka Kuburović je prokomentarisala da je Srbija „pionir“ u zaštiti uzbunjivača posebno istakla da zakon obezbeđuje hitnost u postupanju sudova.
Da uzbunjivači nisu neprijatelji i da je od suštinske važnosti da ih zaštitimo jer doprinose borbi protiv korupcije rekao je ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot: „Korupcija je prepreka ekonomskom razvoju društva i hrani se apatijom. Ona uništava generacijski potencijal i tako tera mlade van zemlje“. Skot je ocenio da je Srbija napredna zemlja u oblasti zaštite uzbunjivača i naveo da je srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača zlatni standard.
Zakon je pohvalila i zamenica šefa delegacije EU Mateja Norčič Štamcar: „Ono što je Srbija uspela u zaštiti uzbunjivača predstavlja inspiraciju za EU, ali treba povećati broj rešenih slučajeva po prijavama uzbunjivača“. Kako je navela, procena je da je Evropska unija je u postupcima javnih nabavki izgubila od 5,6 do 9,6 milijardi evra, a da bi ta cifra bila značajno manja da uzbunjivači imaju punu zaštitu. Pištaljku je ocenila kao najbolji primer saradnje civilnog sektora i državnih institucija.
Glavni urednik Pištaljke Vladimir Radomirović naveo je da na primeru uzbunjivača Borka Josifovskog možemo videti da nas korupcija može koštati, ne samo novca već i života. On je rekao da je srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača postao izvozni proizvod pošto je Hrvatska nedavno donela zakon u kojem ima dosta prepisanih rešenja iz našeg zakona i zahvalio se sudiji Snežani Andrejević što je u zakon ugradila odredbe o privremenoj meri i time omogućila efikasnu zaštitu uzbunjivača.
Andrejević, koja je bila sudija Vrhovnog kasacionog suda, kazala je da je cilj uzbunjivanja da se prijave uzbunjivača istraže. Govoreći o primeni zakona, ona je iznela podatke da je od juna 2015, kada je počela primena zakona, pred sudovima u Srbiji bilo 658 predmeta i da je nerešenih ostalo 56. Od toga u 19 slučajeva nismo zadovoljni dužinom trajanja postupaka, dodala je Andrejević. Postupaka za donošenje privremenih mera za uzbunjivače bilo je 95, a rešena su 92. Ona je takođe rekla da slučajeve uzbunjivača treba propratiti medijski. Isti stav o pažnji koju mediji treba da posvete slučajevima uzbunjivača i onome što su prijavili ima i poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović. On je bio i član radne grupe za izradu nacrta Zakona o zaštiti uzbunjivača i pohvalno je govorio o ulozi uzbunjivača Biljane Mraović i Slobodana Marinkovića, koji su takođe bili u radnoj grupi.
Zamenica republičkog javnog tužioca Jasmina Kiurski nije se složila sa stavom da mediji treba opširno da izveštavaju o slučajevima uzbunjivanja. „Ja se ni slučajno ne bih složila da slučajeve uzbunjivača treba da prate mediji, jer se tako može omesti istraga a osumnjičeni upozoriti da unište dokaze“, rekla je Kiurski. Na ovo je reagovao glavni urednik Pištaljke Vladimir Radomirović rekavši da se u slučajevima Borka Josifovskog i Tomislava Veljkovića ništa ne bi desilo da mediji nisu izveštavali o korupciji.
Zamenik javnog tužioca u Novom Sadu Radivoj Kaćanski govorio je o krivičnom predmetu protiv načelnika inspekcijskih službi u tom gradu koji je otvoren zahvaljujući uzbunjivaču Mariji Beretki. Kaćanski je objasnio da policija i tužilaštvo ne bi imali slučaj da nije bilo Beretke i njenog znanja o počinjenim krivičnim delima.
Načelnik odeljenja za borbu protiv korupcije u MUP-u Darko Luković je izneo podatke da je od prošle godine podneto 218 krivičnih prijava u vezi sa koruptivnim delima i slobode lišeno 548 osoba. Šteta po budžet Srbije od istraženih slučajeva davanja mita i zloupotrebe službenog položaja je oko 2,4 milijarde dinara, naveo je Luković.
Tokom konferencije o zaštiti uzbunjivača na centralnom i lokalnom nivou vlasti predstavljen je i Priručnik za postupanje ovlašćenih lica u jedinicima lokalne samouprave, koji su izdali USAID-ov Projekat za odgovornu vlast i Pištaljka.
Fotografije: EU info centar