PENAVA PRETNJA ZA SRBE, ALI I DEMOKRATIJU: Intervju – Milorad Pupovac

Autor: Jurica Kerbler, Izvor: Novosti

U razgovoru za “Novosti” lider Srba u Hrvatskoj i jedan od najdugovečnijih hrvatskih političara dr Pupovac govori o stvarnim pretnjama demokratiji, ulozi Milanovića i izostanku reakcija iz vrha Evropske unije zbog isključenja srpske manjinske stranke iz političkog života u Hrvatskoj.

Može li se očekivati dodatno pogoršanje položaja srpske zajednice u Hrvatskoj?

– Taj položaj je već pogoršan jer je vođena antisrpska kampanja tokom izbora, a pogoršan je i činjenicom što je ostvaren zahtev za segregaciju SDSS u hrvatskom političkom životu. Da li će biti dodatnog pogoršanja zavisiće u prvom redu od daljih poteza premijera Plenkovića.

Koliko je Domovinski pokret stvarna pretnja demokratiji?

– Domovinski pokret jeste stvarna pretnja demokratiji zbog svog radikalnog nacionalizma, antisrpskog stava, jer želi da naruši sva prava koja su različite grupacije ostvarile, uključujući žene, migrante, antifašiste.

U politici ne postoji pojam razočaranosti, ali da li takav osećaj postoji kod vas, dugogodišnjeg vernog partnera HDZ, koji je sada ostao van igre?

– Predugo sam u politici i previše političkog iskustva imam da bih bio razočaran. Rano smo videli u kojem se smeru razvija politički život u Hrvatskoj i činili smo sve da do ovoga ne dođe. A došlo je ne samo zbog HDZ, nego zbog činjenice što su se svi trudili oko Domovinskog pokreta kao povoljne i potrebne udavače.

Utisak je da je i Milanović, kojeg javnost doživljava kao levičara, otvorio vrata Domovinskom pokretu?

– Zoran Milanović je od levog liberalnog političara postao najvatreniji desničar u Hrvatskoj. Nizom svojih izjava o susedima, o manjinama, pre svega o srpskoj, o ženama, Jasenovcu i negiranju tog zločina prema Srbima, da bi na kraju u Vukovaru bio zajedno sa Ivanom Penavom gde se čulo “Za dom spremni”. I na kraju je rekao: “To su dobri dečki o kojima imamo pogrešno stvorenu lošu sliku”, u jeku njihove antisrpske kampanje.

Ti “dobri dečki” najavljuju da će vam i ove godine biti onemogućeno bacanje venaca u Dunav?

– Našu politiku sećanja koja obuhvata sve žrtve, i hrvatske, srpske i bošnjačke u BiH i srpske na Kosovu i sve druge, sasvim sigurno nećemo prekinuti zbog Domovinskog pokreta. Oni nas mogu sprečiti, kao što su nas sprečavali u Glini, u Golubiću i nizu drugih mesta. Kao što nas ignorišu kada se sećamo žrtava Drugog svetskog rata i ne dele sa nama baš ništa što se dogodilo u Glini, Jadovnom i drugde gde su počinjene genocidne radnje i ostvarenja genocidnih težnji NDH, države koju je osnovao ustaški pokret i poglavnik Ante Pavelić. Mi ćemo to nastaviti da radimo kao do sada zbog onih koji su nevino stradali, zbog zemlje u kojoj živimo i vrednosti koje delimo sa naprednim čovečanstvom.

Da li Plenković može biti brana naletima nacionalizma i da li će se nastaviti započeti projekti za srpsku zajednicu?

– U programu vlade, a koju mi nismo mogli ni trebali da podržimo zbog ulaska Domovinskog pokreta, sadržano je sve ono što je postojalo i pre četiri godine. Zaista će samo od Plenkovića zavisiti hoće li to važiti za sve manjine, to jest i za srpsku. Verujemo da hoće, ali znam da neće biti jednostavno.

Kako Evropa gleda na ove trendove u Hrvatskoj i ima li nekih reakcija?

– Sa evropskog vrha nema reakcija, ali sa nivoa ambasadora nekih evropskih i svetskih zemalja ima. Ali ozbiljne i snažne poruke povodom toga što se događalo u Hrvatskoj tokom kampanje nije bilo, osim nekoliko stranaka, među kojima je i SDSS.

Da li će se sve to odraziti i u odnosima Srbije i Hrvatske i može li doći čak i do pogoršanja?

– Potencijali za to postoje i nije realno očekivati značajniji napredak u odnosima dveju zemalja. Činjenica da se ni Evropska unija ne trudi, sa svoje strane, da doprinese unapređenju odnosa Hrvatske i Srbije, kao deo projekta proširenja EU, govori u prilog tome da ozbiljnih nastojanja da stvari krenu nabolje nema. Da li će doći do pogoršanja i da li će biti ugrožen dogovor predsednika Aleksandra Vučića i premijera Plenkovića da se preko manjina uspostavi most komunikacije i saradnje – nadam se da neće.

A možemo li se nadati poboljšanju odnosa?

– U ovom momentu teško da do toga može da dođe, uz sve pritiske zbog geopolitičkih odnosa u svetu i u regionu, u BiH i na Kosovu i Metohiji. Hrvatska i Srbija su veoma udaljene po svim tim pitanjima.

Kakvo je raspoloženje među članovima SDSS, da li ima zahteva za smenu vođstva stranke?

– Nema želje za promenu vođstva, ali ima želje za povećanje aktivnosti stranke. Ima želje da se stranka osnaži i da pripadnicima srpskog naroda smanji brigu i strahove koji postoje nakon kampanje Domovinskog pokreta i njihovog ulaska u vladu.

Tekst je prenet sa portala Novosti.