Sećanje na žrtve Mauthauzena: Film Darka Bajića za strašnu godišnjicu

4. Maj 2020.
Filmom "Linija života" Darka Bajića obeležava se godišnjica zloglasnog logora iz Drugog svetskog rata. Posle nagrade Gold Remi u Hjustonu, ovaj dokumentarac u utorak se premijerno prikazuje na RTS
5993381454_dba0219355_c
Foto: Glen Scarborough/Flickr

Nagrađivani dugometražni dokumentarni film “Linija života” Darka Bajića dobio je još jedno visoko priznanje – žiri 53. internacionalnog filmskog festivala u Hjustonu, koji je zasedao uprkos pandemiji virusa korona, dodelio mu je Gold Remi Award za najbolje ostvarenje u konkurenciji dokumentaraca.

Televizijskom premijerom ove potresne priče o čuvenom slikaru i profesoru Milošu Bajiću, nekadašnjem zatočeniku Mauthauzena koji je svojom umetnošću i maštom pobedio smrt, u utorak, 5. maja u 20 sati (Drugi program RTS), obeležiće se 75 godina od oslobođenja zloglasnog logora.

Kako, za “Novosti”, ističe Tamara Danilović Ćirić, član Međunarodnog komiteta Mauthauzen i predsednica Udruženja zatočenika KL Mauthauzen Srbija, koja je i jedan od scenarista ovog filma, on je važan iz više razloga.

– “Linija života” je jedna topla, emotivna priča sa moralnom vertikalom, koju je reditelj Darko Bajić ispričao o svom ocu, porodici. Priča o prijateljstvu kroz koju se prelamaju tragična istorijska i politička pitanja. I veoma je važno što Srbija ima takav film. Nagrada u Hjustonu ima poseban značaj, jer je svet mogao da vidi i stradanja naših ljudi – kaže Ćirićeva.

– Moje sadašnje kolege i ja smo na neki način svedoci preživelih i na nama je da nastavimo njihovu borbu. Gradimo naše narative i aktivnosti oko žrtava Drugog svetskog rata na osnovu istinitih podataka, bez želje da umanjimo, uvećamo ili izmenimo istorijske činjenice.

Iz tih aktivnosti nastala je i knjiga “Koncentracioni logor Mauthauzen, Povratak nepoželjan”, rad Tamare Ćirić i bivšeg zatočenika Ljubomira Zečevića, koja je promovisana pred prošlogodišnju premijeru filma “Linija života” na festivalu Beldoks.

Logor Mauthauzen / Foto Printskrin “Linija života”

– Najvažnije što bi trebalo da znamo o Mauthauzenu su dve paralelne dimenzije – jedna je izopačeni period tiranije najbrutalnijeg političkog režima u novijoj istoriji, a druga altruizam i solidarnost zatočenika koji su svojim zalaganjem sprovodili misiju spasavanja što više života. U Mauthauzenu su bili pripadnici 72 nacije, a ovaj nacistički logor bio je označen kategorijom III, što je značilo da su svi njegovi zatočenici smatrani “nepopravljivim” i samim tim su bili osuđeni na smrt. Mauthauzen je bio veliki sistem logora, sa četrdeset devet podlogora, u kojima je bilo zatočeno više od 200.000 ljudi, od kojih više od polovine nije dočekalo oslobođenje. Jedan od podlogora bio je zamak Harthajm, eutanazijski zavod osnovan krajem 1939. Tu su se sprovodila masovna ubistva gasom ljudi sa posebnim potrebama i zatočenika. Mauthauzen je upamćen po do tada nezabeleženim zverstvima, to je jedan od retkih logora gde su pravljeni predmeti od ljudske kože i gde su logoraši ubijani na najsvirepiji način – navodi Ćirićeva. Logor Mauthauzen postojao je u oba svetska rata, prema podacima Arčibalda Rajsa tu je bilo oko 30.000 zarobljenika iz Srbije, a broj nastradalih logoraša za ceo kompleks kreće se do čak 320.000 ljudi. U vreme Drugog svetskog rata tu je ubijeno oko 7.000 Srba, koji su umirali pretučeni, od gladi, hladnoće, bolesti… Knjiga “Koncentracioni logor Mauthauzen – Povratak nepoželjan” prevedena je na nemački i engleski jezik i predstavljena je u Memorijalnom centru Mauthauzen. Imena žrtava srpskog porekla prvi put su napisana ćirilicom, a kako ističe Tamara Ćirić, danas se manipuliše događajima iz Prvog, a naročito iz Drugog svetskog rata, da bi se postigli neki dnevnopolitički ciljevi.

POVRATAK NEPOŽELjAN

PREMA rečima Darka Bajića, nagrada osvojena u Hjustonu nije samo priznanje filmu “Linija života”, već i slikarstvu profesora Miloša Bajića, njegovog oca – od linije smrti, koja je nastala u Mauthauzenu, do oslobođene linije apstrakcije, koja je maštom dosezala do neotkrivenih prostora kosmosa.

– Na njegovom dosijeu je na nemačkom jeziku pisalo “povratak nepoželjan”. Crteži koje je krišom crtao u logoru i sakrivao kopajući ispod barake logora zapravo su dali život mom ocu i njegovim drugovima, logorašima – ističe Bajić.

U autorskoj ekipi filma su i direktor fotografije Zoran Jovanović, kompozitor Dejan Pejović, montažer Aleksa Parezanović, a producent je dr Darja Bajić Božović.

Tekst je prenet sa portala Novosti.