Ogled – Ljiljana Zorkić

Izvor: Novi magazin

Dve decenije Zadužbine „Dositej Obradović“ u Beogradu (2004 -2024) nikako nisu jedini povod za obeležavanje jubileja. Mnogo su više od toga, budući da nam dvadeset godina ova ustanova kulture iznova razotkriva sve vrednosti prosvetiteljskog rada u našoj zemlji, čiji je rodonačelnik Dositej Obradović (1739/42 – 1811) prvi ministar prosvete u oslobođenoj Srbiji. U bogatom izdavačkom opusu Zadužbina je objavila Dositejeva dela, ali i mnoge knjige o Dositeju. Poseban, edukativan karakter ima publikacija (sa mapom) Stopama Dositeja ili Tragom velikog prosvetitelja (2020). Tim tragom pismenosti i znanja, poželjno je ići dalje i u 21. veku, a neka bude povodom jubileja Zadužbine. 

Hodočasnik znanja iz vremena kada se pešačilo, putovalo konjskim zapregama ili skelama, krenuo je od fruškogorskog manastira Hopovo, kao monah samotnjak. Obišao je Evropu i Malu Aziju, naučio deset jezika, ustoličio ćirilicu u tršćanskim i bečkim štamparijama. Pridružio se Karađorđevim ustanicima pišući im himnu „Vostani Serbie“ . U Srbiju je došao 1806. sa prtljagom knjiga i željom da prosvećivanjem svoj narod približi Evropi, posle oslobođenja od vekovne osmanlijske vlasti. Preteča je Univerziteta u Beogradu, osnivač Velike škole i Bogoslovije. Umro je 10. aprila 1811. ( po starom kalendaru 28. marta), a sahranjen je u monaškoj odeći , onako kako je i započeo svoj veliki put. Njegovi ostaci i spomen ploča su od 1897, u porti Saborne crkve u Beogradu.

Zašto nam je danas potreban Dositej?

Zbog svojih korena, zbog njegovih i danas aktuelnih naravoučenija. Jedno glasi: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci!“

Mogu li mladi, od zaglušujuće zvonjave mobilnih telefona, čuti ovu poruku? Imamo utisak da su u našem društvu i danas gromoglasniji – praporci.

Veštačka inteligencija je postala poštapalica u govornom jeziku, a mnogi i ne znaju pravo značenje ovog pojma. Naučnici još nisu sigurni koliko će biti korisna u bliskoj budućnosti , a koliko štete može da nanese, ako se zloupotrebi. Političari , bez zadrške, svoja, često nerealna obećanja o boljem životu, zasnivaju na veštačkoj inteligenciji, kao uzdanici svakog napretka. Milijarderi, svetskog glasa, takođe se nadmeću obećanjima o upotrebi veštačke inteligencije – radi opšteg boljitka. Ali, njihov prvenstveni cilj je zgrtanje bogatstva, a ne dobrobit čovečanstva! Malo ko to nije mogao da sagleda i shvati, naročito u poslednjoj deceniji.

A upravo zbog planetarnog siromaštva, prema podacima UNESKO-a, objavljenim na Međunarodni dan pismenosti, 2023. godine u svetu je bilo 763 miliona nepismenih, a godinu ranije 771 milion. Međutim, to nije zadovoljavajući rezultat. Jer, učešće dece – desetogodišnjaka u broju analfabeta od 57 odsto 2019, u 2022. (posle korone) povećano je na 70 odsto. Ili, 2020. godine je izračunato da najmanje jedno od sedmoro, starije od 15 godina , u svetu – ne zna da čita i piše. Zaista, zabrinjavajuće!

U Srbiji je popisom stanovništva 2022. izbrojano svega 38.000 nepismenih, što je izvestan napredak u poređenju sa 2012. godinom. Prema podacima Zavoda za statistiku Srbije, upola manje je stanovnika bez škole – 6,3 odsto 2022, nego što ih je bilo 2012. godine – 13,7 odsto.

Filozofi, književnici, estetičari i kulturolozi proučavali su Dositejevu ostavštinu i zaključili da njegovo polazište, od potrebe da svoj narod nauči da piše i čita na svom, narodnom jeziku (što je Vuk Stefanović Karadžić omogućio), prevazilazi tu osnovnu veštinu. On je znanje stavljao na pijedestal, smatrajući da ono omogućava pojedincu tri spoznaje – kritičko mišljenje, religijsku toleranciju i potrebu stalnog usavršavanja. 

Za njega je znanje bilo na prvom mestu, naročito od dolaska u Nemačku. U Haleu i Lajpcigu od 1782. do 1784. predao se usavršavanju svog obrazovanja, posvećujući se filozofiji, estetici, otkrivajući, pored ostalog, genijalnost ruskog pisca Fjodora Dostojevskog. Vrhunac njegove znatiželje je bio odlazak u Pariz da vidi „let balona na vruć vazduh.“ Novo nadahnuće je dobio u Londonu, čijoj je Nacionalnoj biblioteci poklonio svoje knjige „Život i priključenija“ i „Sovjeti zdravog razuma“, koje se i danas tamo čuvaju.

Filozof i pisac Radomir Konstantinović za Dositeja je rekao da je „veliki vojnik razuma, prosvetitelj, racionalista, posvađan sa neznanjem“. Jovan Skerlić, književni kritičar i istoričar, ocenio je da je Dositej „ život posvetio suzbijanju mraka i osvajanju svetlosti istine, za sebe i za druge, za svoj narod, ali i za ceo rod čovečanstva. Za njega je, smatra Skerlić „ nauka samo jedno sredstvo, a cilj je njen, podići ljude do duhovne slobode i moralnog savršenstva“.

Zašto nam je danas potreban Dositej? Zbog svojih korena, zbog njegovih i danas aktuelnih naravoučenija. Jedno glasi: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci!“ Mogu li mladi, od zaglušujuće zvonjave mobilnih telefona, čuti ovu poruku? Imamo utisak da su u našem društvu i danas gromoglasniji – praporci

Dositej je poučavao, kako tvrde oni koji su istraživali njegovo delo, „da nesporazumi i mržnja među ljudima dolaze iz prostote i neprosvećenosti“. „Mnogo je pokvarenosti i pakosti, sebičnosti i sujete, a sve to truje ljude. To se može knjigom i prosvećenjem uma umanjiti i odagnati“, sadržano je u njegovim naravoučenijima, otkrivaju poznavaoci njegovog dela.

 A vredni pomena su: 

 „Koren nauke je gorak, ali je plod sladak“.

„Znati svojim željama postaviti granice, izbavlja čoveka mnogih briga i pričinjava mu mnoga zadovoljstva.“

„Vospitanje mladosti (jeste) stvar najvažnija i najpolznija človeku na svetu, budući da od nje zavisi sva naša dobrota iliti zloća, sledovatelno, i sva sreća iliti nesreća, koliko telesno toliko i duševno.“

Da čujemo „zov Dositeja“ omogućavaju Dositejevi dani koji su uvedeni u školski kalendar od 2022, na predlog Zadužbine „Dositej Obradović“. Sve škole u Srbiji od 10. do kraja aprila, đake upoznaju sa nasleđem velikog prosvetitelja. Tome u prilog idu bogati programi Zadužbine i Muzeja Vuka i Dositeja pri Narodnom muzeju u Beogradu. Literarni konkursi „Radionica basnopisaca“ za učenike trećeg i četvrtog razreda i „Odjeci Dositejevih misli u meni“ za đake sedmog i osmog razreda osnovnih škola, samo su deo kulturnih manifestacija u okviru Dositejevih dana. 

Nezavisno od toga koliko će propagandisti veštačke inteligencije zasipati mladež informacijama o njenoj svemoći, sistemsko upoznavanje školaraca sa kulturnim nasleđem moderne Srbije, učvršćuje nadu da nije kasno da mladi otkriju aktuelnost poruka velikog prosvetitelja Dositeja.

Biografija

Ljiljana Zorkić je novinarka u penziji koja je, kako sama kaže, promenila 17 glavnih urednika u nepristajanju da zanemari srž profesije. I sama je bila glavna i odgovorna urednica Magazina 8. Rođena Zemunka, svoje dane zlatnog doba deli između porodice i Kluba matične kulture, gde sa sugrađanima i sugrađankama mlade, pre svega decu, uči vrednostima koje se ne smeju zametnuti

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.