Kristina Lavant – Na propast sveta sve miriše…

Na propast sveta sve miriše

mirisom jačim od voća i žbunja,

podnevna ptica ne peva više,

natiče žrtvu sad na trn,

potresno spljošten i skoro crn

Mesec se šunja.

Letnja je noć, a takva stud!

Vitao kruži kao lud,

Zvezde ko da izgubiše um,

svaka se divlja vrti kud koja,

pre nego što drhteći zađe za hum,

baš kao molitva moja.

Odbi li dvanaesti sat,

ču li se petlov krik?

Ko Sudnji dan se glasi taj bat –

srce mi igra ko ljuska prazna

gledajuć sopstven moj lik,

i to je sud i kazna.