Ciklus izložbi: Strip i ilustracija
Autorka: Ana Đurić, Izvor: SKC
Radovi pristigli na Salon stripa 2024. godine odišu dinamičnom raznolikošću. Neminovna je velika potreba umetnika da na sebi svojstven način ispričaju i ovekoveče priče kroz strip i da stvore autentična, upečatljiva i osećajna dela koja će publika pamtiti. Kroz izložbe Salona stripa srešćemo se sa čestim žanrovima kao što je vestern koji kao takav, popularan i bogat radnjom, uspeva da nas okupa duhom svog vremena. Superheroji i njihove avanture ostaju među omiljenima svim uzrastima i umetnici, hrabro, kao i njihovi heroji, ne posustaju u originalnosti, kako u likovnom izrazu, tako i u scenariju. Beskrajno interesantna naučna fantastika, trileri koji nas drže u večnom iščekivanju i horori koji lede krv u žilama, jedni su od onih žanrova stripa koji nam se vešto uvuku pod kožu. Autori Tiberiu Beka svojim delom „Kazna“ i Sara Dervanović i Silva Dervanović svojim radom „Methamorphosis“ odličan su primer za ovaj žanrovski fenomen.
Stripovi za decu oduševljavaju najmlađe ljubitelje stripa, kojima su i namenjeni, isto kao i odrasle jer probude dete koje čuči u svakom pojedincu. Dečiji stripovi, koje stvaraju mladi umetnici, vraćaju u detinjstvo ili zaprepašćuju pronicljivošću ali, povrh svega, postoje kao dokaz da će se stripovi stvarati i biti u sigurnim rukama još dugi niz godina. Veliki broj stripova sadrži ratnu tematiku i oni nas ne ostavljaju ravnodušnim jer se i danas bave aktuelnim etičkim dilemama. Umiruje jedino mogućnost da su samo prikaz prošlosti koju ne bismo ponavljali ili jednostavno puke fikcije. Određeni broj umetnika upoznaje nas sa realnim pričama iz savremenog života svojih stvarnih ili izmišljenih likova, dok ima dela koja opisuju društveno i kulturno stanje sveta iz određenog perioda istorije. U oba slučaja dobijaju se odgovori o moralnim i socijalnim vrednostima objedinjenim u priče ispunjene anegdotama adekvatnim i našem vremenu.
Bajkovite teme su tu da publici zagolicaju maštu. Interesantne su i religiozne teme u strip umetnosti što se da primetiti u stripu Gorana Rakića „Makarijeve jagode“ stvorenom po pesmi svetog vladike Nikolaja Žičkog, koji asocira na prepoznatljive žitijne ikone. Susrećemo se i sa nekim novim, modernim pristupima stripu, koji i žanrom i temom iskaču iz do sad poznatih okvira, iako je za ovako širok, obiman i iscrpan oblik umetničkog izražavanja gotovo nemoguće reći da uopšte ima bilo kakve stroge okvire i granice. Strip objedinjuje likovnu umetnost i književnost, obuhvata najrazličitije tehnike, stilove, žanrove i teme, dozvoljava umetnicima beskrajnu slobodu dok umetnici Salona stripa pružaju publici korak u neki novi svet i iskustvo koje se ne zaboravlja.
Tekst je prenet sa portala skc.
