Astronaut i kosmonaut

Piše: Biljana Srbljanović, Facebook

Naajpre moram reči da sam film išla da gledam i da nisam zažalila – iako je napravljen po modelu američkih patriotskih melodrama iz finala hladnog rata, ali bez osnovne stvari – dobrog scenarija, ipak je zanimljivo pogledati prvi film u istoriji čovečanstva koji je dobrim delom zaista i snimljen u svemiru.
Osim tih pedesetak minuta koji se zaista odigravaju u svemirskoj stanici nekada znanoj pod imenom “Mir”, veoma su impresivno scene u kojima pravi glumci, uključujući i Bikovića, prolaze ubrzane pripreme i provere fizičke izdržljivosti za eventualno putovanje u svemir. Jedna od njih je i trening tela za funkcionisanje u bestežinskom stanju, snimljen u realnim okolnostima letelica koje se više puta penju na 9 hiljada metara, pa poniru tom brzinom da u avionu svi počnu da lete.
Izgleda impresivno, istovremeno i tužno upravo zbog nedostatka suvislog scenarija i Biković zaista leti po kabini dok glumi.
Ipak, svim novinarima skrećem pažnju na činjenicu da je prvi umetnički performans upravo u ovakvim okolnostima – u bestežinskom stanju aviona koji se obrušava, izveo Dragan Živadinov, slovenački i bivše-jugoslovenski umetnik još 1998. godine. Njegovu predstavu u avionu koji pada, a glumci i publika lete, gledala sam na VHS snimku davnih devedesetih, kad je jednom izvodjenju prisustvovao moj drug Janez Pipan.

Živadinov je ovaj umetnički eksperiment izvodio bez podrške državne propagandne mašinerije i ideoloških aparata, a dvadeset i pet godina pre svih. Zbog toga bi mu se morala, makar u našoj štampi, odati počast kao umetniku i filozofu, inspirisanim ruskom avangardom, ali i posthladnoratovskom stvarnošću, koji je ipak bio prvi pre svih.
To ne čini film “Izazov” manje spektakularnim, već samo tužnijim jer državni producenti nisu znali/hteli/umeli da od osvajanja svemira naprave umetnost. Ili barem uspešnu propagandu.
Živadinov je u nekom svom predavanju objašnjavao razliku izmedju reči “astronaut” i “kosmonaut”. Ovaj prvi – astronaut – je čovek koji, kako kaže Dragan, putuje u metalnom objektu ogromnom brzinom s namerom da osvoji svemir, zabode zastavu i zapljune teritoriju, dok je drugi – kosmonaut – čovek koji odlazi u kosmos da utvrdi da li postoji bog.

Gagarin je prvi leteo i rekao “бога нет”, ali su ga danas – u institutu Jurij Gagarin, nasledili državni ideološki aparati koji tvrde da u svemiru živi pravoslavni bog, što je važan i istaknut motiv u ovom filmu koji kao da je pravljen po američkom receptu ali po julijanskom, zakasnelom, kalendaru.

Ne kažem da ne gledate, na protiv. Film je loš kao umetnički tekst, ali je impresivan i važan u ideološkom i tehničkom smislu.
Ipak vas pozivam da pre svega pogledate epizodu izvrsne i istorijski važne serije “Teatroligike” autorke Olivera Milosevic u kojoj razgovara sa velikim Draganom Živadinovom baš o svemu.