Znam gde stanuješ, zaklaću te kurvin sine…

Izvor: bezbedninovinari.rs

Nakon prijave nadležnim organima, ubrzo je objavljena informacija MUP-a da je na teritoriji Austrije locirana IP adresa sa koje je ostavljena ova poruka.

Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal iniciralo je, preko Ministarstva pravde, podnošenje zahteva za pružanje međunarodne pravne pomoći od nadležnih organa Austrije. Do septembra su identifikovana dva lica koja su mogla da pošalju pretnju. Austrijska policija je obavila razgovore tokom kojih su osumnjičeni poricali da su bilo kome pretili.

Pošto su identifikovani bili nedostupni našim organima, raspisana je potraga za navedenim licima i nekoliko nedelja kasnije privedeni su na graničnom prelazu u trenutku kada su nameravali da uđu u Srbiju.

Uskoro je identifikovan počinilac, A. N. (20 godina) sa prebivalištem u Beču (ne objavljujemo puno ime i prezime zbog dela kazne koji se odnosi na meru lečenja). Zadržan je u pritvoru, a protiv njega je Tužilaštvo podiglo optužnicu za ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3 Krivičnog zakonika, tražeći kaznu od godinu dana zatvora, uslovno na tri godine (ako bi u tom periodu prekršio zakon, automatski bi morao da odsluži kaznu zatvora od godinu dana). Pored toga, tužilac je tražio i meru obaveznog lečenja.

U četvrtak, 2. decembra sud je doneo prvostepenu presudu: izrečena je kazna od tri meseca zatvora, uslovno na godinu dana i obaveza lečenja na slobodi. Tužilaštvo je najavilo žalbu na ovu presudu.

U čitavoj ovoj priči dve stvari padaju u oči. Prvo, nejasno je iz kojih razloga je MUP uopšte saopštavao da je IP adresa sa koje je ostavljena poruka locirana na teritoriji Austrije. Objavljivanje ovakve informacije, u fazi istrage u kojoj je objavljena, moglo je ozbiljno da naškodi identifikaciji i hapšenju počinioca, ali i da izazove sumnju kod oštećenog u pogledu pouzdanosti te informacije i ozbiljnosti same istrage.

Drugo, izrečena kazna je ponovo ispod zakonskog minimuma propisanog za konkretno delo koje je izvršeno prema novinaru, odnosno „licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, u vezi sa poslovima koje obavlja“, kako stoji u već pomenutom članu 138 Krivičnog zakona. Propisana kazna je, inače, zatvorska i to od 6 meseci do 5 godina – sud je u ovom slučaju, ponoviću, propisao kaznu od 3 meseca zatvora. Postavlja se pitanje šta su novinari i medijski profesionalci uopšte dobili izmenama zakona kojima su propisane oštrije kazne u slučajevima kada su zbog posla kojim se bave izloženi pretnjama, ako sudovi, izricanjem kazni ispod novog zakonom propisanog minimuma, te izmene praktično ignorišu.

Pored toga, Marko Vidojković je vrlo česta meta sličnih drastičnih, direktnih i indirektnih pretnji. Najveći broj pretnji verovatno neće biti razotkriven u neko dogledno vreme ili uopšte neće biti razrešen, iz nekih drugih razloga. U isto vreme, akumuliranje pretnji proizvodi sve veći stepen verovatnoće da će se praktično i ostvariti neka od brojnih pretnji.

Jedino je drastičnim kažnjavanjem moguće stvarati prostor za odvraćanje od ovakvih online pretnji i realnih fizičkih napada. Ako neko pomisli da je rešenje policijska zaštita 24/7, to svakako ne može biti rešenje jer ne postoji poverenje u takav sistem zaštite. U nekim ranijim slučajevima, pomenuti model zaštite pokazao se kontroverznim pošto nije bilo jasne potvrde o neposrednoj vezi između realne ugroženosti i opasnosti i uloge samog zaštitara. Nepoverenje u policiju dolazi i zbog brojnih primera zloupotebe, poput slučajeva tokom ovog vikenda kada su predstavnici MUP-a posećivali novinare i medijske radnike upozoravajući ih da ne treba da rade svoj posao i da prate proteste.

Ključ je u prevenciji, stvaranju atmosfere da je nekažnjivost nedopustiva. I to nekažnjivost sa porukom nasilnicima da se nikada ne usude da ponove dela koja su kriminalizovana, poput pretnji i napada na novinare. Presuda poput ove za pretnje Marku Vidojkoviću, samo može da ohrabri sve one koji svoje mržnje i frustracije žele „da leče“ na novinarima i medijskim radnicima. U turbulentnim vremenima i eksplozivnim situacijama kojima prisustvujemo ovakvim presudama se nipodaštavaju brze reakcije tužilaštva i MUP-a.

Zato stalno plediram za nekakav bazičan minimum koji bi stvorio zajednički konsenzus o nekažnjivosti ali i prevenciji pretnji i napada na novinare. Jedino tako možemo da očekujemo uspeh na ovom polju. U protivnom, vrtećemo se u začaranom insitucionalnom krugu prebacivanja odgovornosti sve dok se ne desi tragedija.

Veran Matić