Žene koje su rak pobedile zajedno se bore da jednako pravo na lečenje u Srbiji ostvari i 2/3 žena sa metastatskim rakom dojke

Autor izložbe Nebojša Babić je na veličanstven način prikazao njihovu snagu dok su se sa (m)rakom borile i radost životu koji su ponovo osvojile,

“Imala sam rak ali rak nije imao mene”, „Mi smo žene, zar ne? Mi smo moćne”, “Dobila sam drugu priliku da više volim, sanjam, radujem se, pomažem i delim. Zato želim da inspirišem ljude. Želim da me neko pogleda i kaže: Zbog tebe ne odustajem!“, “Ne boj se samo veruj” – ovo su samo neke od poruka sa izložbe.

Izložbom “Zajedno protiv (m)raka” šalje se pored ličnih i jedna snažna poruka žena  koje su (m)rak pobedile zahvaljujući svojoj snazi, ranom otkriću  ali i mogućnosti da im inovativni pristup lečenju bude dostupan, upravo ženama koje se još uvek bore sa metastatskim (m)rakom čekajući da ostvari svoje pravo  na mogućnost lečenja inovativnim terapijama. U toj poruci se ogleda jedinstvo svih nas, rekla je Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra Milica. Ona je dodala:

“Mi, koje  smo svoje bitke sa (m)rakom  dobile, sada se zajedno borimo za jednaka prava na lečenje svake žene u Srbiji. Da ni jedna od njih više NIKAD ne čeka na terapiju da bi živela ŽIVOT DOSTOJAN ČOVEKA.”

Ženski centar Milica je uz podršku Stručnog veća udruženja, u septembru predao Inicijativu za uvođenje inovativnih terapija za HR+ HER2- metastatski rak dojke na pozitivnu listu lekova  RFZO,

Ambasador Švajcarske, gospodin Urs Šmid izjavio je da su inovativne terapije za lečenje metastatskog raka dojke dostupne svim pacijentkinjama u zemljama širom Evrope, među kojima je i Švajcarska. „Ono što je dobra vest jeste da je i Srbija ostvarila značajan napredak u ovom pogledu. Primetna su velika ulaganja u inovativne lekove u poslednjih nekoliko godina i zahvaljujući naporima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, nove savremene terapije za određeni tip metastatskog raka dojke postale su dostupnije za pacijentkinje” izjavio je gospodin Šmid.

Lekari upozoravaju da su glavni razlozi za neizvesnu borbu sa metastatskim rakom dojke i nepovoljnu statistiku, pored kasne dijagnostike i nedostupnost inovativnih terapija.

Prof. dr. Lazar Petrović, lekar specijalista internističke onkologije na Institutu za onkologiju Vojvodine istakao je da je uz ove inovativne terapije sada mogućeveliko poboljšanje kvaliteta i produžetak života pacijentkinja sa metastatskim rakom dojke. „U medicini i farmaciji je napravljen veliki iskorak u u lečenju metastatskog raka dojke, i to kod tipa koji se javlja kod 70% pacijentkinja – HER+ i HER2-. Zahvaljujući naporima Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, inovativne terapije su obezbeđene za lečenje pacijentkinja obolelih od HER2+ raka dojke. Nažalost, za pacijentkinje u Srbiji sa podtipovima HR+ i HER2- metastatskog raka dojke, koji je zastupljen u oko 2/3 slučajeva, inovativne terapije su i dalje nedostupne“, naglašava dr Popović.

U Srbiji, dijagnoza raka dojke svake godine zakasni za 1.500 žena, što je razlog za činjenicu da je naša zemlja na drugom mestu u Evropi po stopi umiranja, uprkos tome što se nalazi među državama srednjeg rizika po obolevanju. Prof. dr Marijana Milović-Kovačević, onkolog na Institutu za radiologiju i onkologiju Srbijetakođe ističe da je pored otkrivanjaraka dojke u ranom stadijumu, presudan faktor za poboljšanje ove statistike upotrebainovativnih lekova.

„Pacijentkinje sa metastatskim rakom dojke moraju doživotno da se leče, ali ida menjaju terapiju više puta. Razlog za to je što one vremenom postaju otporne na standardne terapije. Zbog toga, nepohodno je hitno uvođenje inovativnih terapija za metastatski rak dojke na pozitivnu listu lekova, koje će pacijentkinjama omogućiti duži i kvalitetniji život. Uzimajući u obzir da su ovakve vrste terapija dostupne u većini zemalja regiona – Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Bugarskoj, smatramo da pacijentkinje u Srbiji zaslužuju isti tretman i jednake šanse za uspešnu borbu sa ovom bolešću”, zaključila je dr Milović-Kovačević.

Metastatski rak dojke u brojkama*

33% pacijentkinja se već i u ranim fazama bolesti oseća izolovano od društva

25% pacijentkinja ne oseća da jeu stanju da održi porodicu na okupu nakon dijagnoze raka dojke

62% žena se oseća anksiozno ili depresivno svakoga dana

75% žena moralo je da promeni tip radnogodnosa usled dijagnoze raka dojke

59% porodica je osetilo značajan pad prihoda nakon dijagnoze bolesti