Za Andriju Čikića – Mali pijanista, duša čista i bistra

U svetu utihlih klavira,
mali prsti su nekada plesali,
melodija tako nežna,
prolazna, kao kratka romansa.
Ključevi dirnuti nevinošću,
simfonija u cvatu,
ipak muzika je prestala prerano,
obavijena tihom sumornošću.

Mali pijanista, duša čista i bistra,
poigrana sa strašću,
donela je dan noći.
Sićušni koraci na pedalama,
kadence tako božanstvene,
a ipak sudbina je komponovala tužbalicu,
prerano nastalu.

Nedelje klavira, njegova ebonija,
i dirke od slonovače,
rekvijem za dete, izgubljen u nežnom moru.
Beleške ostaju u vazduhu,
kao šapat na vetru,
sonata tuge,
koja nosi uspomene.

Oh, mali pijanisto, tvoja pesma ostaje,
u srcima koja boluju tihe bolove.
Uspavanka u večnosti,
gde zvezde nežno plaču,
odmori se sada, slatki muzičaru,
u mirnom, beskrajnom snu.

Autorka: Bianca Lozano Ivonavic