Veran Matić – Ućutkivanje KRIK-a

Autor: Veran Matić

Prva pomisao bila mi je kakav pakao čeka optužene Bojanu Pavlović i Stevana Dojčinovića u naredne najmanje tri godine koliko će se, verujem, suditi do pravosnažnosti presude. KRIK ima 16 sličnih SLAPP tužbi koje za cilj imaju zastrašivanje, ometanje i, siguran sam, uništenje redakcije. Pored toga, redakcija je tužila tabloide i pojedince za klevete i laži izrečenu o njima. 

I neminovno mi se nametnulo pitanje kako je bilo našoj koleginici Dafne Karuana Galiciji sa Malte, sa 48 procesa koji su moćnici vodili protiv nje, sa blokiranim računima i šikaniranjem od strane svake moguće institucije na Malti, bez tako potrebne podrške medijske zajednice. Bez međunarodne podrške. Ali sa snažnijom voljom da nastavi istrage koje su razotkrile kriminal i korupciju u vrhu vlasti jedne članice EU. Radeći svoj posao po novinarskim standardima, verujući u ideju pravde, postulate i vrednosti EU. Auto u koji je ušla ispred svoje kuće, da bi otišla do banke kako bi rešila blokadu svog računa koji je važan za egistenciju porodice, eksplodirao je od ogromne količine eksploziva stavljenog pod njega. 

Isti je osećaj i kada je reč o Janu Kucijaku iz Slovačke… Nedostatak snažne podrške, i efikasne zaštite, stvorio je priliku da silnici donesu odluke o ubistvu. O demonstraciji poruke šta će se dogoditi svakome ko u njih dirne. I istrage i sudski procesi se odvijaju u sličnoj atmosferi. Baš kao što je kod nas bilo u slučaju suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Danas su deca Slavka Ćuruvije, osnivači fondacije koja nosi njegovo ime, postali meta SLAPP tužbi ranije optuženih, dva puta prvostepeno osuđivanih, pa oslobođenih od strane veća čiji je član bila i sutkinja Đorđević.

Kroz glavu su mi prolazili nerešeni slučajevi pretnji novinarkama i novinarima KRIK-a. Od kada se vodi evidencija (2016. godine) u Vrhovnom javnom tužilaštvu prijavljeno je više od deset slučajeva ugrožavanja bezbednosti članova ove redakcije. U stanove tri članice redakcije KRIK-a imali smo upade – one u kojima se ne uzimaju vrednosti, već traže izvori, podaci, na čemu se radi, koja se sledeća tema istražuje… Sećam se rasprava na Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, kada sam insistirao da se objedine istrage, potraže podudarnosti, motivi… Nije ništa urađeno. Sećam se prijave za praćenje dvoje članova redakcije, dugo smo se mučili oko toga da se odradi posao pregledanja kamera… Iako je registrovano praćenje nije bilo rezultata. Bojanu Pavlović su nepoznata lica presrela (neke je identifikovala) i privremeno oduzela telefonski aparat, u toku realizacije radnog zadatka. Niko nije snosio konsekvence. 

I ne samo da nema pravde za ove hrabre i vrlo profesionalne novinarke i novinare, već su oni meta čitavog niza aktivnosti sa ciljem da se spreči i zaustavi njihov rad. 

Nekažnjivost pretnji i nasilja nad novinarima, ohrabruje i podstiče da se to nasilje nastavi. 

A sudski procesi protiv novinara zbog iznošenja činjenica i objavljivanja presuda protiv njih guše slobodu govora i ulogu novinara kao „psa čuvara“ javnog interesa. 

U slučaju KRIK-a, imamo i nekažnjivost nasilja prema redakciji, ali i aktivne procese sa ciljem da se zastraše i onemoguće u svom radu. 

I zajedničke aktivnosti iz različitih pravaca, od strane različitih institucija i moćnih pojedinaca da budu uništeni. 

I zaista mislim da je u toku akcija ućutkivanja i uništavanja KRIK-a, zbog toga što se redakcija u isto vreme susreće sa brojnim pretnjama, ugrožavanjima bezbednosti novinarki i novinara, onemogućavanja normalnog rada, brojnim SLAPP tužbama, zaprećenim kaznama koje su kombinacija visokih finansijskih, zatvorskih i kazni zabrana obavljanja novinarskog posla, te stalnom satanizacijom lažima i klevetama kroz tabloide, a vrlo često i sa najviših mesta izvršne i zakonodavne vlasti. Sve zajedno je paket za gašenje ove redakcije, ali i drugih koje se bave novinarstvom na sličan način, istražujući kriminal i korupciju i objavljujući činjenice.  

… 

Kada sedite u sudnici, iako se radi samo o pripremnom ročištu, možete lako uočiti prirodu procesa, namere i ciljeve. 

Mislio sam da su, na pripremnom ročištu po krivičnoj tužbi, advokati tužitelja napravili propust kada su osećaj straha sutkinje i njenog supruga dokazivali tekstovima iz Informera, zbog kojih ih je, po rečima advokatice odbrane Krune Savović, Stevan Dojčinović tužio. Informer je pravosnažno osuđen na nadoknadu štete i  obavezu da objave presudu u kojoj su dokazane laži.  Međutim, zastupnici sutkinje i supruga i u parničnom postupku podnose iste dokaze, tekstove zbog kojih su tabloidni mediji i autori osuđeni pravosnažno. Ovakav nastup je silnički, jer se ne vodi računa o tome da je taj argument već pobijen pravosnažnim presudama. On predstavlja dodatno nastojanje da se tabloidno kleveta i diskredituje urednik i redakcija i još je jedan dokaz da je reč o SLAPP tužbi, jer se bez obzira na netačnost dokaza oni koriste kao sadržaj da bi se dobilo dodatno vreme… Takođe, preko zastupnika poručuju da su izloženi medijskom linču, bez i jednog dokaza, osim onog sa društvenih mreža, iz reči onih koji komentarišu vesti, bez ikakvog uticaja i odgovornosti redakcije KRIK-a. 

Dakle, vrednosni sistem na koji se oslanjaju sutkinja i njen suprug advokat je tabloidna laž kao dokaz, protiv novinara koji su domaćim i međunarodnim priznanjima nagrađivani za profesionalizam i etičnost. Kada se pogleda ovaj spisak priznanja, nemoguće je uočiti bilo kakvu logiku koju koriste tužioci.

Spisak nagrada i priznanja:   KRIK tim – KRIK

Njihov zastupnik iznosi tvrdnju da su nagrade način finansiranja ovakvih projekata, bez i jednog dokaza,  ali dovoljno da dodatno otkriva prirodu ove tužbe – treba dokazati da su strani plaćenici, pa makar i intepretirajući ugledna međunarodna priznanja kao način finansiranja rada ove redakcije. KRIK, inače, vrlo transparentno iznosi podatke o donatorima i donacijima. I zbog toga je potrebno tu transparentnost kompromitovati iznošenjem insinuacija. 

Neko ko treba da štiti zakonitost i ustavni poredak, oslanja se na informacije onih medija koji su skoro svakodnevno kažnjavani za kršenje novinarskog kodeksa, a protiv onih koji dosledno istražuju patologije društva i čine ih javnim. 

Advokati tužitelja forsiraju tezu koja ničim nije dokazana – da su sudija i suprug advokat predstavljeni kao neko ko je imovinu stekao kriminalom i korupcijom. Oni sami učitavaju tu nameru jer nema nijednog dokaza da ih je KRIK optužio za tako nešto.

To je i razlog zbog kojeg se protive saslušanju novinarke Jelene Radivojević, koja je pisala tekst koji prati bazu „Prosudi ko sudi“, u kojem ne postoji nijedna konstatacija ni insinuacija u tom smislu. Novinarka je, takođe, stupila u kontakt sa sudijom, koja je odbila da komentariše javno dostupne podatke. Objavljene su javno dostupne činjenice, ponuđeno je sutkinji da dâ dodatne informacije i argumente, činjenice, i objavljen je potpuno neutralan tekst Jelene Radivojević o javno dostupnim podacima. Sve to je dovoljan dokaz da optužnica bude odbačena. 

… 

Advokatica jednog od tužitelja dodatno je optužila i sve novinare koji su pratili ročište da selektivno izveštavaju i da vrše pritisak na sud i da, zajedno sa optuženima, rade na urušavanju ustavnog poretka. 

Nedostatak dokaza protiv redakcije KRIK-a nadoknađuje se teškim optužbama da redakcija, a i novinari koji izveštavaju, rade na urušavanju ustavnog poretka. Bez i jednog dokaza. Profesionalni izveštaji sa suđenja i tekstovi o svim akterima ovog suđenja, proglašavaju se pritiskom na sud. Još jedna poruka da novinari ne treba da izveštavaju o tužiteljima i samom suđenju. 

Izveštaji Vuka Cvijića i Perice Gunjića sa suđenja objektivno prenose ono što se dogodilo u sudnici i daju vrlo korisne informacije za razumevanje ovog suđenja. 

Vrlo je jasno kako zastupnici tužitelja sutkinje i supruga advokata koriste duboku političku polarizaciju u društvu, sa snažnom retorikom u kojoj je potrebno prvo lepiti etikete i klevete o neprijateljima i stranim plaćenicima, rušiteljima ustavnog poretka, jer će biti lakša meta. I za vreme suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, iz redova advokata odbrane mogle su se čuti iste kvalifikacije koje je Miloševićev režim koristio devedesetih godina, izdajnik, strani plaćenik… 

…

Bojani Pavlović, Stevanu Dojčinoviću i redakciji KRIK-a sudi se zbog objavljivanja javno dostupnih informacija koji se nalaze na sajtu Republičkog geodetskog zavoda. U nepostanju argumentata da se kriminalizuju javno dostupne činjenice, zastupnici tužbe nastoje da dokažu da objavljivanje tih podataka ugrožava bezbednost sutkinje. I dostavljaju opis kako je moguće „u tri koraka“ uz pomoć ovih podataka doći do mesta boravka sutkinje i njenog supruga advokata. Dakle, redakcija nije otkrila mesto boravka ove porodice. Ali zastupnici sutkinje kao da to žele da urade po svaku cenu i dostavljaju dokaz „kako je to moguće uraditi u tri koraka“. Pošto je redakcija KRIK-a samo prenela postojeće podatke iz javno dostupne baze koju svako može da pogleda, ako postoji bilo kakva primedba na zaštitu privatnosti, prava adresa je Republički geodetski zavod koji sigurno ne krši zakone ove zemlje objavljujući podatke koji predstavljaju i imovno stanje porodice sutkinje Đorđević i njenog supruga advokata Đorđevića bez ikakvih promena. 

…

Ovo je tipičan slučaj za poštovanje Anti – SLAPP direktive EU, koji uprkos tome [to se odnosi samo na prekogranične slučajeve ipak sadrži zanimljive mehanizme za borbu protiv SLAPP tužbi kao što je primera radi davanje mogućnosti sudijama da ovakve prijave odbace u ranoj fazi kao neosnovane.  

Pošto antiSLAPP direktiva EU još nije integrisana u naše zakonodavstvo, prisustvovaćemo još jednoj agoniji gušenja KRIK-a. 

… 

Pored pretnji, redakcija se redovno suočava sa tužbama moćnika koji nastoje da zaustave rad KRIK-a, ili bar da ne pišu o njima. Vrlo je uočljivo to ometanje u slučaju ministra Nenada Popovića, koji se nikada nije pojavljivao na suđenjima. 

Sam pregled imena onih koji su tužili KRIK govori  o opasnoj situaciji u kojoj se nalazi ova redakcija, i istraživačko novinarstvo uopšte, sloboda medija i sloboda govora uopšte. Tu je skoncentrisana i formalna i neformalna moć ove države. 

Najveći broj ovih tužbi potpada pod termin SLAPP tužbe, koje imaju za cilj da novinare spreče da nastave da se bave temama koje su već istraživali i objavljivali, da kroz dugotrajne procese spreče redakciju da radi svoj posao, da kroz tabloidne medije satanizuju redakciju i targetiraju na način da budu konstantno ugrožene. 

…

Mislim da je važno da se globalno shvati kompleksnost problema sa kojima se suočavaju novinari i mediji u Srbiji, branitelji slobode govora i organizacije civilnog društva. Nismo statistika. Ovoliko ili onoliko napada, toliko pretnji, verbalnih i fizičkih, toliko SLAPP tužbi, toliko napada na novinarke. Sve zajedno je veoma loše, i zbog toga treba i da se štitimo, solidarišemo i branimo. 

Nastavak suđenja po krivičnoj tužbi nastavlja se 12. novembra u 14 časova u sudnici broj 13, Prvog osnovnog suda u Beogradu, Katanićeva 15.  

Tekst je prenet sa portala Bezbedninovinari