Varivode su simbol ubistava, paleži i pljačke nakon ’Oluje’

Prošle godine sam prisustvovao ovoj veoma važnoj komemoraciji koja je bila uvod u zajedničke komemoracije na mestima stradanja predstavnika hrvatske i srpske zajednice. Zajedništvo je ključna reč za uspostavljanje mira, mirovne politike i obnovu poverenja, stabilnosti, toliko važnih za sadašnji i budući život.

Ovde sam da se u svoje ime, i u ime predsednika Republike Srbije, poklonim uspomeni na meštane Varivoda, ubijene na današnji dan pre 26 godina. I da sa vama, članovima porodica, i svima vama koji čuvate uspomenu na njihovo stradanje, podelim svoje najdublje saosećanje.

Nekoliko nedelja pred godišnjicu ubistva devetoro meštana u Varivodama, Duško Ilijašević je sugerisao Dokumetnacionom centru Veritas da se među žrtvama pomene i njegov stric Ilijašević Uglješa (54), koji je ubijen oko ili istog dana kada i njegovih devetoro komšija i čijeg imena nema na spomeniku žrtvama ovog sela. Njegovo telo je pronadjeno nešto kasnije.

Tri dana pred godišnjicu ubistva Varivodičana prošle godine, predstavnike Veritasa je pozvala i Bulaja Nevenka iz Ićeva i zamolila ih da urgiraju da se na komemoraciji u Varivodama pred visokim gostima pomenu i imena njene svekrve Milke (85) i zaove Draginje (55) koje su, nekako u isto vreme, ubijene i zapaljene u njihovoj kući u Ićevu, i muža zaove Jeke, već spomenutog Milivoja Atlagića, za čijim posmrtnim ostacima se još traga. Kad su joj rekli da je ovo komemoracija žrtvama iz Varivoda i obližnjeg Gošića, u kojem je mesec dana ranije po istom obrascu ubijeno sedam meštana, rekla je: „Pa, nema tu razlike. Ićevo je odmah uz Varivode i ubili su ih isti vragovi samo zato što su Srbi“.

„Ako ima nešto pozitivno u Miloševićevom odlasku na proslavu ’Oluje‘ u Knin, onda je to ohrabrenje rođacima ubijenih Srba da je došlo vreme da slobodnije mogu da govore o stradanju njihovih rođaka u ratnim i poratnim vremenima devedesetih. Malo li je?“, rekao je u svom tekstu u Politici Savo Štrbac, direktor Veritasa.

Potomcima žrtava su važne i ove komemoracije i javno saopštavanje imena žrtava, njihovih najrođenijih, što se često preskače kada se objavljuju informacije o identifikovanim Srbima.

Ovo mesto Varivode simbol je ubistava, paleži i pljačke koja su se događala nakon ’Oluje’. Simbol za celo područje Knina i njegovu okolinu. Zato se ne sećamo samo ovde ubijenih, nego svih koji su ubijeni na mnogim drugim mestima, kao što su Gošić, Golubić,  Plavno, Mokro polje, Kistanje, već pomenuto Ićevo i druga mesta.

A gotovo da nema mesta u kojem neko nije ubijen.

Ovde sam danas, kao i u drugim prilikama, da doprinesem tome da živite u miru sa svojim komšijama, da uspostavimo bolju komunikaciju između RS i RH, da se unapredi saradnja oko pitanja nestalih lica i da se daju odgovori zašto zločini na ovom mestu i drugim mestima nisu kažnjeni.

Sudbina nestalih ne sme da nas deli na Srbe i Hrvate, Hrvatsku i Srbiju, već zajednička posvećenost pronalasku svih nestalih treba da bude most za uspostavljanje poverenja, koje je jedini put u pomirenje.

Na kraju,  ovde sam da vam odam priznanje zato što ste, nakon ovakvih stradanja, smogli snage za novi početak, obnovljene odnose sa svojim susedima, i zato što ste našli svoje mesto u svom zavičaju u Hrvatskoj. To priznanje odajem i onima sa hrvatske strane, koji su i danas sa vama.

Pored knjige ubijenih, knjige nestalih, imamo kompletiranu i knjigu živih koja se ovih dana i nedelja pravi popisom stanovništva i verujem da će i ove zajedničke manifestacije, zajednički gestovi doprineti da se svi izjašnjavaju o tome ko su, bez straha da će to sa sobom nositi neke loše posledice.

Neka je večni pomen nedužnim i mučki ubijenim meštanima Varivoda, kao i meštanima svih drugih mesta ovoga kraja.