Stalna radna grupa za bezbednost novinara: Kvartalni izveštaj za period januar-mart 2024. godine

Izvor: SRG/ ANEM/ OEBS

I. Podaci o napadima na novinare od januara do marta 2024. godine

Prema podacima VJT koji se na mesečnom nivou dostavljaju članovima SRG, u prva tri meseca 2024. godine u svim javnim tužilaštvima u Srbiji formirano je 20 predmeta u vezi sa ugrožavanjem bezbednosti novinara. Osam predmeta je formirano u januaru, dva u februaru i deset u martu. Prijavljenim događajima je oštećeno 23 novinara i medijska radnika.

Novina u vođenju evidencije od 2024. godine je i posebna kategorizacija koja se odnosi na slučajeve napada na novinarke. Među oštećenim novinarima u prvom kvartalu ove godine je 10 novinara muškog (43,48%) i 13 ženskog pola (56,52%).

Kao i u prethodnom periodu, i dalje dominiraju slučajevi pred Posebnim javnim tužilaštvom za visoko-tehnološki kriminal (VTK). Od ukupnog broja predmeta, 14 predmeta (70%) je formirano u VTK. Takođe, kao i u ranijem periodu, najzastupljeniji oblik napada na novinare su pretnje, odnosno krivično delo Ugrožavanje sigurnosti (16 predmeta). Ostali slučajevi se odnose na uvrede, ispisivanje grafita na ulazu u zgradu u kojoj živi novinar i izbacivanje iz zgrade opštine od strane obezbeđenja.

U pogledu postupanja nadležnih institucija, u prvom kvartalu rešena su dva predmeta, oba odlukom tužilaštva. U slučaju oštećenog Dušana Mlađenovića (N1), Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je donelo službenu belešku da nije bilo krivičnog dela uvrede, dok je u slučaju oštećene Vanje Đurić (N1) VTK donelo rešenje o odbačaju krivične prijave, o čemu je oštećena obaveštena.

U jednom od tri predmeta u kojima je oštećena novinarka Ana Hegediš Lalić (Nova S), otkriven je učinilac i u toku je sprovođenje dokaznih radnji. Rešenjem Višeg suda u Beogradu odbijen je predlog za određivanje pritvora, ali je učiniocu izrečena mera bezbednosti zabrane napuštanja stana.

Svi ostali predmeti (17) su i dalje u fazi istrage, obavljeni su razgovori sa oštećenima i podneti zahtevi policiji za prikupljanje potrebnih obaveštenja.

Kada su u pitanju oštećeni novinari, od 20 formiranih predmeta, pet se odnosi na novinare N1, tri slučaja na novinarku Nove S  Anu Hegediš Lalić i dva slučaja na novinara Dinka Gruhonjića. Sa po jednim prijavljenim slučajem su zastupljeni novinari: RTS-a, Cenzolovke, Lozničkih novosti, Raskrikavanja, Južnih vesti, Podrinskih novosti, In medije, Internet portala „Vostok“, „Rešetke“ iz Leskovca, kao i jedna novinarka koja radi za više redakcija.

Beleži se porast broja formiranih predmeta u odnosu na isti kvartal prethodne godine. U istom periodu 2023. godine, tužilaštva su formirala 14 predmeta i to četiri u januaru, tri u februaru i sedam u martu. U istom periodu, rešeno je četiri predmeta, takođe odlukom tužilaštava (službenom beleškom tužilaštva da nema krivičnog dela ili odbačajem krivične prijave).

II. Podaci o napadima na novinare od 2016. do marta 2024. godine

Od formiranja evidencije krivičnih dela učinjenih na štetu novinara i medijskih radnika 2016. godine, pa do kraja marta 2024. godine, u javnim tužilaštvima u Srbiji je formirano ukupno 545 predmeta u vezi sa 607 novinara, od kojih su 380 muškog (62,6%), a 227 ženskog pola (37,4%). Od tog broja, prvostepena ili konačna odluka doneta je u 319 predmeta, što predstavlja 58.53% rešenih slučajeva odlukom suda ili tužilaštva.

U 88 predmeta (16%) je do sada izrečen neki oblik krivične sankcije ili je gonjenje ustupljeno stranoj državi:

• u 66 predmeta doneta je osuđujuća presuda;
• u 20 predmeta izvršilac je sankcionisan nametanjem obaveze propisane Zakonikom o krivičnom postupku u pogledu odloženog krivičnog gonjenja (oportunitet);
• u 1 predmetu maloletni izvršilac je sankcionisan primenom vaspitnog naloga;
• u 1 predmetu je krivično gonjenje ustupljeno nadležnim organima druge države.

Pored slučajeva u kojima su učinioci sankcionisani, rešen je još 231 predmet i to:

• u 18 predmeta (3,3%) sud je oslobodio optuženog, odbio ili odbacio optužni akt tužilaštva;
• u 213 predmeta (39%) doneta je konačna tužilačka odluka: rešenje o odbačaju krivične prijave (110), službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka (101) ili odluka da nema mesta pokretanju pripremnog postupka protiv maloletnog učinioca (2).

Od 226 aktivnih slučajeva iz evidencije tužilaštva, u 14 predmeta u toku je postupak pred sudom po optužnom aktu javnog tužioca, dok je 117 slučajeva u istražnoj ili dokaznoj fazi.

U 95 predmeta (17,4%) potencijalni učinilac nije identifikovan ni nakon preduzimanja mera u predistražnom postupku.

III. Podaci novinarskih udruženja o napadima na novinare

Broj napada na novinare koje beleže Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje novinara Srbije (UNS) iz godine u godinu je veći od broja napada registrovanih u tužilaštvima. U bazama podataka udruženja se beleže i pritisci i ostali oblici ugrožavanja bezbednost novinara koji nisu obuhvaćeni Krivičnim zakonikom, kao i oni slučajevi koji nisu prijavljeni nadležnim institucijama, što je razlog nepoklapanja sa evidencijom koju vodi tužilaštvo.

NUNS je za prva tri meseca 2024. godine registrovao 36 slučajeva napada na novinare. Najviše među njima je pritisaka (17 slučajeva) i verbalnih pretnji upućenih novinarima (14), zatim fizičkih napada (4) i u jednom slučaju se radilo o napadu na imovinu.

UNS je u prva tri meseca 2024. godine zabeležilo 33 slučaja ugrožavanja novinara i medija, jedan slučaj manje nego prošle godine. Najčešći oblici ugrožavanja slobode medija prema podacima UNS-a su onemogućavanje rada (15 slučajeva) i pretnje (10 slučajeva). UNS je zabeležio i napad na imovinu medijske kuće, pokušaj preuzimanja profila novinarke, fizičko udaljavanje novinarke, kao i brojne uvrede novinara.

Primetna razlika u evidencijama udruženja i tužilaštva dodatna je potvrda o neophodnosti izmena Krivičnog zakonika čime bi veći broj ovih dela bio obuhvaćen krivičnim gonjenjem, na šta su ukazali i učesnici razgovora na lokalnom nivou i na čemu će SRG raditi u narednom periodu.

IV. Sastanci SRG na lokalnom nivou

Praksu posete lokalnom nivou SRG je nastavila i u prvom kvartalu 2024. godine, posetivši četiri grada: Šabac, Vranje, Zaječar i Novi Sad.

Na ovim sastancima, pored članova SRG učestvovale su i lokalne kontakt tačke za bezbednost novinara iz policije i tužilaštava, novinari i mediji. Sastanci su organizovani sa ciljem direktne razmene iskustava oštećenih novinara sa predstavnicima institucija i unapređenja međusobne komunikacije i poverenja.

Novinarska bezbednost u Šapcu

Sastanak u Šapcu je organizovan 22. januara 2024. godine sa brojnim novinarima iz Šapca, Valjeva i Loznice, kao i predstavnicima nadležnih institucija – sedam predstavnika tužilaštva iz VTK, OJT i VJT Šabac, Valjevo, Loznica i Mionica, kao i četiri predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova iz policijskih uprava iz Valjeva i Šapca.

Uvod u razgovor bila su svedočenja novinara Nenada Kulačina koji je u poslednje vreme izložen velikom broju pretnji i tužbama sa višemilionskim odštetnim zahtevima, kao i Vladimira Mitrića, dopisnika Večernjih novosti iz Loznice, koji je već 18 godina pod svakodnevnom policijskom zaštitom.

O izazovima u funkcionisanju sistema zaštite novinara i nedostatku povratne informacije o statusu krivičnih prijava govorile su Isidora Kovačević koja je četiri godine čekala informaciju od institucija u vezi sa prijavama podnetim nakon što je Šabac oblepljen poternicama sa njenim likom, kao i Darija Ranković iz Kolubarskih, koja je ukazala na to da se i nakon četiri godine i dalje ne zna ko je obio prostorije ovog medija.

Novinari su redom govorili i o nedostatku novinarske solidarnosti u slučajevima napada i pretnji kolegama, kao i o značaju podrške novinarskih i medijskih udruženja.

Iz razgovora su proizašli konkretni predlozi za unapređenje položaja i bezbednosti novinara: proširivanje nadležnosti u medijskim sporovima na sudove u drugim gradovima osim Beograda; održavanje redovnih sastanaka lokalnih novinara, tužilaca i policije bez učešća SRG i izveštavanje o tome, što bi delovalo obeshrabrujuće na napadače i nasilnike.

Predstavnici institucija su predložili proširivanje domena zaštite izmenama Krivičnog zakonika; dogradnju Sporazuma kojim je osnovana SRG, čime bi se unapredio rad i efikasnost u saradnji, kao i dopune Opšteg obavezujućeg uputstva VJT novim krivičnim delima kao što je polno uznemiravanje iz člana 182. KZ, budući da postoje pritisci po osnovu ženskog pola i da su žene posebno osetljiva kategorija za koju tužioci nemaju dovoljno sluha.

Zaključujući sastanak, Veran Matić, član SRG i predsednik UO ANEM-a, naglasio je da će o svim predlozima razgovarati sa predstavnicima tužilaštva i policije u SRG i da će nastojati da budu što pre sprovedena u praksi koja će pomoći u borbi protiv nasilja nad novinarima. Istakao je da je neophodno otvoriti i dijalog sa sudijama o sudskoj praksi, dužini trajanja sudskih procesa u ovim slučajevim kako bi pravda bila i vremenski dostižna.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara u Vranju: “Zid mora biti srušen”

Zid kojim su zazidani prozori OK radija u Vranju mora da se sruši, zaključak je sa sastanka SRG u Vranju, koji je održan 20. februara 2024. godine, uz prisustvo više od 45 učesnika, novinara i kontakt tačaka u tužilaštvima i policiji iz Pčinjskog i Jablaničkog okruga.

Uspeh koji je postignut u slučaju OK radija, a koji se ogleda u tri pravnosnažne osuđujuće presude koje su donete u kratkom vremenskom roku i kojima su izrečene najveće kazne za ugrožavanje bezbednosti novinara, još uvek nije zaokružen rušenjem objekta od kojeg je sve počelo u vezi sa ovom radio stanicom. Rešenje građevinske inspekcije Vranja o rušenju objekta kojim su zazidani prozori OK radija iz juna 2022. godine, još uvek nije izvršeno.

Na sastanku se razgovaralo i o drugim slučajevima u kojima su istrage u toku, odbačenim krivičnim prijavama, kao i slučajevima pretnji novinarima preko društvenih mreža na teritoriji Pčinjskog i Jablaničkog okruga. Naglašena je potreba da se unapredi informisanost novinara o pravnim procesima i pravima koja imaju kao oštećeni, kao i za daljim aktivnim angažmanom SRG na unapređenju saradnje svih uključenih strana.

Predstavnici SRG i lokalni novinari pohvalili su rad javnih tužilaštava u Vranju ne samo u slučaju OK radija, već i u slučajevima osuđujuće presude u predmetu dopisnice Večernjih novosti, Jelene Stojković, kao i podizanja optužnog akta u slučaju novinara iz Bugarske koji su napadnuti prilikom obavljanja novinarskih zadataka na teritoriji Bosilegrada.

I na ovom sastanku su predložene mere izmena Krivičnog zakonika, ali i dopuna Opšteg obaveznog uputstva Vrhovnog javnog tužioca, kako bi se sprečila dodatna traumatizacija žrtava napada prilikom saslušanja kome prisustvuje i osumnjičeni.

Erupcija pretnji i uvreda novinara u Novom Sadu

SRG, je 15. marta održala sastanak sa novinarkama i novinarima u Novom Sadu, a povodom dramatičnih događaja napada i pretnji novinarima iz ovog grada koji su eskalirali u martu.

O ozbiljnim pretnjama koje su se intenzivirale nakon objavljivanja montiranog snimka sa gostovanja na festivalu Rebedu u Dubrovniku svedočila je Ana Lalić Hegediš. Pored nje, žrtva pretnji bio je i Dinko Grugonjić. Lalić je prenela svoja iskustva sa postupanjem tužilaštva povodom prijava ovih događaja, kao i sa iscrpljivanjem novinara koji moraju da pročitaju na hiljade poruka pretnji i uvreda koje im svakodnevno stižu da bi izdvojili one koje će biti prijavljene kao direktne pretnje za ugrožavanje života.

Novinarka portala In medija, Verica Marinčić, sprečena je da prati protest meštana Čortanovaca u Inđiji fizičkim izgurivanjem iz zgrade opštine od strane predstavnika obezbeđenja, a po nalogu šefa kabineta predsednika opštine Inđija.

Više novinara je bilo izloženo ozbiljnim pretnjama i targetiranju nakon izveštavanja ispred Centra za socijalni rad u Novom Sadu tokom protesta građana. Među njima su Ksenija Pavkov, čije su fotografije sa imenom i prezimenom više hiljada puta podeljene preko društvenih mreža, Žarko Bogosavljević kome je pretio advokat jedne od uključenih strana targetirajući ga kao čoveka koji širi laži, kao i novinarke Tanjuga i Kurira.

Novinari su naglasili da je progon novinara posledica atmosfere linča koja se godinama stvara i koja dolazi od onih koji bi trebalo novinare da štite. Prisutni su se saglasili da je važno ubrzati proceduru od prijave pretnji do reakcije policije i tužilaštva, kao i da je neophodna novinarska solidarnost, čvršća saradnja među novinarskim i medijskim udruženjima, kao i psihološka podrška novinarima koji zbog pretnji prolaze kroz stres.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara u Zaječaru

Loša medijska situacija u Srbiji najvidljivija je u lokalnim sredinama, zaključak je sastanka SRG sa novinarima i predstavnicima kontakt tačaka koji je održan 20. marta u Zaječaru sa novinarima iz Zaječara, Bora, Knjaževca i Negotina i kontakt tačkama iz OJT i VJT i policijskih uprava iz ovih gradova.

Lokalni novinari su predočili slučajeve ometanja rada, pretnji i pritisaka koji ranije nisu bili poznati predstavnicima SRG jer nisu prijavljivani. Novinari su svedočili o prisustvu straha da će se njihov položaj pogoršati ako bi prijavili slučaj pretnji, naročito ako su izrečene od strane poznatih nasilnika koji se dovode u vezu sa vlašću.

I novinari i tužioci su kritikovali sudsku praksu koja sve uže tumači pretnje po život i telu iz člana 138. Krivičnog zakonika kada je reč o novinarima. Zbog ovakve sudske prakse, tužioci ne podižu optužnice, a samo u Zaječaru je od 14 prijavljenih slučajeva, 12 rešeno odbačajem krivične prijave. Posledica je da novinari postaju nepoverljivi prema sistemu i postojećim mehanizmima zaštite novinara.

Na sastanku je predloženo da i sudije treba da učestvuju na sastancima SRG sa lokalnim novinarima, tužiocima i policijom, kao i da lokalni sastanci treba da se dešavaju redovno, bez predstavnika SRG.

Novinari su na kraju istakli koliko je važno da se poštuju Kodeks novinara Srbije u izveštavanju kako bi se sačuvao kredibilitet profesije, iako su novinari koji rade profesionalno izloženiji pritiscima i pretnjama, a samim tim i ranjiviji.

V. Regionalni sastanak predstavnika tužilaštava, policije, sudova i medijske zajednice u Beogradu

Misija OEBS-a u Srbiji je u saradnji sa SRG i kancelarijom Predstavnice OEBS-a za slobodu medija (RFoM), Tereze Ribeiro, organizovala regionalni sastanak o bezbednosti novinara u Jugoistočnoj Evropi kome je prisustvovalo oko 100 novinara, tužilaca, policajaca i sudija iz celog regiona.

Ovaj događaj pod nazivom „Nova linija borbe: Zajednički rad na unapređenju bezbednosti novinara u Jugoistočnoj Evropi“ imao je za cilj razmenu i promociju najboljih praksi i tekućih inicijativa u regionu u vezi sa uvođenjem nacionalnih mehanizama za unapređenje bezbednosti novinara.

Pored toga, razgovaralo se i o temama koje se odnose na sprovođenje Odluke Ministarskog saveta OEBS-a o bezbednosti novinara donete u Milanu 2018. godine i o drugim obavezama država članica OEBS-a u vezi sa slobodom medija, kao što je Zajednička izjava o bezbednosti novinarki koju je usvojilo 45 država učesnica OEBS-a u decembru 2023. godine u Skopju. Razmatrao se i uticaj strateških tužbi protiv učešća javnosti, takozvanih SLAPP tužbi, na novinare i slobodu govora, uključujući najnovija dešavanja u vezi sa anti SLAPP direktivom EU.

Realizacija ovog regionalnog sastanka, kao i svih drugih aktivnosti navedenih u ovom izveštaju, predviđena je Akcionim planom SRG za 2024. godinu.

VI. Redovni sastanak Stalne radne grupe za bezbednost novinara

Na prvom tromesečnom sastanku u 2024. godini koji je održan 25. marta, razmatrani su bezbednosni izazovi sa kojima su se medijski profesionalci suočavali to- kom prva tri meseca ove godine. Sastanku je prisustvovao i Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji.

Posebna pažnja posvećena je slučajevima pretnji upućenih novinarima i liderima Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Ani Lalić Hegediš i Dinku Gruhonjiću iz Novog Sada.

Dinko Gruhonjić je prisustvovao sastanku putem video uključenja gde je u direktnom razgovoru sa predstavnicima tužilaštva i policije dobio detaljne informa- cije o svim do sada preduzetim istražnim radnjama kao i očekivanjima u vezi sa otkrivanjem učinilaca.

Pored osude napada na novosadske novinare, predstavnik VJT Branko Stamenković je istakao da se intenzivno radi na pronalaženju počinilaca i njihovom privođenju pravdi.

Na sastanku su razmenjeni podaci o registrovanim slučajevima u prethodnom periodu, kao i mišljenja o potencijalnim izmenama Krivičnog zakonika kojima bi se omogućila sveobuhvatnija zaštita medijskih radnika. Zaključeno je da postoji više inicijativa koje bi trebalo pažljivo koordinirati i izaći sa predlogom koji će predstavljati konsenzus svih relevantnih aktera.

Na kraju su članovi SRG razmenili impresije sa sastanka sa Mihailom Jovanovićem, Ministrom informisanja i telekomunikacija, koji je održan 21. marta a na kome se ministarstvo upoznalo sa aktivnostima SRG i ponudilo podršku u budućem radu. Članovi SRG su se saglasili da će u narednom periodu obavestiti ministarstvo o potencijalnim oblastima u kojima je moguće uspostaviti saradnju.